петак, 18. септембар 2015.

Ратни инвалид четврт века покушава да легализује објекте: Порушићу све, смучило ми се

Драган Гргуревић, инвалид са Чукарице, решио да поруши објекте које 25 година покушава да легализује. Стигло му да плати порез за пет година уназад, а цена је 1.100 евра по метру квадратном.

ИАКО је министарка грађевинарства Зорана Михајловић пре само неколико дана најавила да ће новим Нацртом закона о озакоњењу објеката грађанима бити омогућено да бесправно сазидане објекте легализују по цени нижој 130 пута од садашње и то са само два документа, има и оних који су решили да такве објекте сруше! Драган Гргуровић са Чукарице одлучио је да стане на крај својим мукама и батали Сизифов посао.

- Све ми се смучило - прича Драган. - Ратни сам инвалид, али никада ништа од државе нисам тражио. Сто пута сам подносио захтеве за легализацију, прибављао папире, плаћао таксе, изводио геометре. Не тражим привилегије, већ да знам на чему сам.

Чашу жучи прелило је решење о плаћању пореза, које му је стигло недавно на кућну адресу, на објекте које покушава већ 25 година да легализује.

- Нећу да плаћам порез, 1.100 евра по квадрату као основицу, и то још пет година уназад, па да ми сруше све. Хоћу да знам на чему сам и када ћу да добијем папире. Не желим да својој деци у аманет оставим проблем који ја не могу да решим четврт века! Себи сам у задњем делу дворишта саградио лифт и то два метра под земљом да бих могао да уђем у кућу, мајци на предњем делу куће простор где може да изађе и поприча са комшиницама пошто се тешко креће, а сину простор у дворишту где би могао да започне неки посао. И све ћу то да порушим!

Унајмио је раднике који су већ почели са рушењем. И то ће га, каже, коштати мање него да плаћа порез на нешто што још није званично његово и за шта се не зна да ли ће икада бити.

Новости

"Дан Ветерана - Видовдан"


недеља, 06. септембар 2015.

Преки ратник голубијег срца

Таково – Милутин је (било) једно од „најсрпскијих” имена. Беше један краљ, највећи ктитор међу Немањићима; па политичар Гарашанин, министар, председник владе и скупштине; па књижевник Ускоковић, писац првог београдског романа („Чедомир Илић“); па научник Миланковић, творац календара најближег Сунчевом; о нашим голготама, Данко Поповић је могао записати само из уста једног Милутина.

Милутин Брајовић (Фото из породичног албума)
А колико је, незнаних и заборављених, Милутина тек прешло (или није) Албанију, колико их је преживело (или није) Солунски фронт?! Милутин Брајовић (1868–1937) из таковског села Брезне, потомак Карађорђевог и Милошевог устаника Милића Брајовића, само је један од њих.
Пошто је прегрмео ратовање против Турака и Бугара, ни предахнуо није, а већ је притезао опанке: чекали су Сувобор, Колубара, Цер. Тешко рањен (касније ће задобити још неколико рана), бива некако пребачен у Рим на исцељење. Одатле на Солунски фронт. Праунуци Милан и данас се хвали месинганом воденичицом за кафу, првом у свом селу, коју је прадеда из Рима донео.

„Прадеда је био сељак, али у рату капетан прве класе. У подебелој књизи Исидора Ђуковића о таковским солунцима пише да се истицао храброшћу, да је вештином и мудрошћу сачувао многе животе у својој јединици, чиме је заслужио да на капетански копоран окачи шест одликовања, између осталих Карађорђеву звезду с мачевима 4. реда, Орден краља Петра, Обилићеву медаљу за храброст.“

Док нам прича, Милан нам показује сачувана одликовања у раму испод стакла. Чувала се дуго у кући и Милутинова униформа и сабља, симбол официрске части, али сабљу су сину Станимиру одузели после Другог светског рата, а од униформе су, крај ордења, остале урамљене само две еполете са по четири капетанске звездице. Сачувана је и прича да ни у рову Милутин није заборављао Никољдан, своју крсну славу: на тај дан би се снашао за гутљај ракије и комадић хлеба за сваког ратника у својој јединици.

Праунук је, са дипломом етнолога, кустос Музеја Другог српског устанка у Такову. Истовремено, на њему је и сав посао у пристојном сељачком домаћинству, одакле свакодневно, од куће до Музеја и натраг, превали аутом 24 километра. Није се кућа угасила ни у тежим временима, грехота би било да јој се то данас деси. Занимљива је Миланова прича о томе како су се деда Станимир и баба Стаменка узели:
„Прадеда се, у рову на Солунском фронту био спријатељио са Миливојем Михаиловићем из Бершића. У рову су се договорили да, ако се живи врате кући, направе свадбу. Његов син Станимир је био у осмој, а Миливојева кћерка Стаменка у једанаестој години. После десет година, 1927, што је договорено то је и учињено“, младожења је имао 17, а млада 21 годину.
Има ту још једна, етнолошка занимљивост. Осим што се, тада, гледало да невеста буде старија од малолетног младожење (способна да се прихвати послова у кући и пољу), водило се рачуна да се висок момак ожени ниском девојком како би се потомство растом „упросечило”. Станимир је био стасит, а Стаменка изразито ниска цура. И заиста, три сина и три кћери беху се висином сместили између мајке и оца.

Да причу о Милутину Брајовићу, једном од анонимних јунака Великог рата, завршимо са две анегдотице које одсликавају његов карактер. Наиме, Милутин је био веома прек, набусит човек, „дрновит”, како то у Брезни кажу. Тражио је да буде од чељади слушан, па кад није било све по његовом, викнуо би: „У рату сам знао да постројим пук војске, а вас троје (жена, најстарији син и кћерка) никако не могу!” С друге стране, био је, што народ каже, и душеван, човек голубијег срца. Поред његове куће је пролазио путељак којим су сељани ишли из једног у други крај села. Кад год је могао, сачекивао их је на дрвљанику са литром ракије и чашицом „за здравље и напредак куће, и твоје и моје”.

Бошко Ломовић / Политика

Васељенска

"Дан Ветерана - Видовдан"

субота, 05. септембар 2015.

КВАНТНА МЕДИЦИНА ЗА РАТНЕ ВОЈНЕ ИНВАЛИДЕ од 15. септембра

Савез Ратних Војних Инвалида Србије је потписао уговор о сарадњи са Рикта Центром у Србији која је сада званични представник Међународне Асоцијације Квантне Медицине са средиштем у Москви.

У договору са Рикта Центром у оквиру пројекта „ КВАНТНА МЕДИЦИНА У ПСИХО-ФИЗИЧКОМ ОПОРАВКУ РВИ ” реализоваће се бесплатни лекарски прегледи и дијагностика целог тела најсаверменијим методама из области Квантне Медицине као и процена здравственог стања, начина живота и исхране, савете и избор ефикасне терапеутске и превентивних припреме и израде индивидуалних програма рехабилитације, фитотерапије и суплемената.

Пројекат „ КВАТНА МЕДИЦИНА У ПСИХО-ФИЗИЧКОМ ОПОРАВКУ РВИ ” није подржан од стране ресорног Министарсва као и сви остали пројекти којима је конкурисао Савез Ратних Војних Инвалида Србије како би унапредио и побољшао квалитет живота наше популације .

Критеријуми државног секретрара Драгана Поповића и његових комисија за пројекте су вођени неким другим интересима који су све остало само не борачко-нвалидска Заштита, такво понашање је санкционисање рада Савез Ратних Војних Инвалида Србије због изнетих ставова од којих нисмо одступили по питању НАЦРТА ЗАКОНА О ПРАВИМА БОРАЦА, ВОЈНИХ ИНВАЛИДА, ЦИВИЛНИХ ИНВАЛИДА РАТА И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА

Пројекат „ КВАТНА МЕДИЦИНА У ПСИХО-ФИЗИЧКОМ ОПОРАВКУ РВИ ” почиње од 15. септембра 2015. године , бесплатни ваучери за прегледе биће дељени у просторијама Савеза Ратних Војних Инвалида Србије, за све ратне војне инвалиде без обзира ком удружењу припадају са целе територије Републике Србије.

Позивамо све појединце и локална удружења да се јаве како би могли да нађемо решење и организујемо прегледе и у вашем месту а не само у Београду.

Савез ратних војних инвалида Србије Дечанска 8/2 11000 Београд
tel: 011/ 41 27 643 mob:061 6 33 77 01 / е-mal : savez.rvi@gmail.com


СРВИС

"Дан Ветерана - Видовдан"

петак, 04. септембар 2015.

Откривена масовна гробница српских војника из рата у БиХ?

ОЗРЕН... Председник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао је да, на основу информација којима располаже, претпоставља да је на Озрену ексхумирана масовна гробница у којој се налазе посмртни остаци српских војника из кампа Гостовић код Завидовића.

На Озрену је ексхумирана једна мања гробница од укупно 11 масовних гробница, колико их је измештено на том подручју, са око 140 тела несталих лица српске националности, изјавио је Митровић Срни.

Митровић је рекао да се у наредних месец дана очекује да ће у Заводу за судску медицину Републике Српске бити добијени први резултати идентификације ДНК анализом посмртних остатака шест српских бораца, ексхумираних на Озрену.

Он је подсетио да су током рата муџахедини заробили више од 50 српских бораца и цивила у кампу Гостовић код Завидовића, док су 2007. године ексхумирани посмртни остаци 12 српских бораца на сасвим другој локацији на Озрену, од којих је до сада шест идентификовано.

Из Тужилаштва БиХ јуче је саопштено да су на локалитетима Стевановић, Крчевина и Пољеник, на планини Озрен на подручју општине Завидовићи, под надзором Тужилаштва БиХ ексхумирани посмртни остаци, како се претпоставља, Срба убијених током протеклог рата.

Ало.рс

"Дан Ветерана - Видовдан"