Стање у којем се српска авијација данас налази последица је тога што у ваздухопловство није озбиљније улагано још од почетка 90-их година прошлог века и избијања рата у бившој СФРЈ.
Сто година је прошло од како је формирана српска авијација, а она као да је на самом почетку. Почела је са четири француска авиона типа “блерио XI”, а данас је њена ловачка компонента која је, уз ракетне јединице, задужена за чување српског неба практично сведена на четири руска ловца “миг-29″.
Фабрички ресурси у ловцима “миг-29″, од којих су најновији набављени пре равно 30 година, недавно су истекли, због чега су они, како тврде саговорници листа “Блиц”, приземљени. Без великог ремонта, који би гарантовао да су летелице безбедне за летење, сваки пилот на овим авионима у кокпит би практично улазио на своју одговорност.
Ремонтом током 2008. и 2009. године ресурси у авионима типа “миг-29″, набављеним 1987.године, а који су преживели НАТО бомбардовање, продужени су до 2018. године.
Стање у којем се српска авијација данас налази последица је тога што у ваздухопловство није озбиљније улагано још од почетка 90-их година прошлог века и избијања рата у бившој СФРЈ. На опасност да Србија остане без дела авијације прошле године упозоравао је командант Ваздухопловства генерал-мајор Ранко Живак, али очигледно без ефекта, јер се стање од тада није поправило.
Будућност авијације, према речима Бојана Димитријевића, историчара и некадашњег помоћника министра одбране, у рукама је, пре свега, политичара, а мање војника.
- Држава мора да дефинише свој став према питању заштите неба изнад Србије. Мора да изабере стратешког партнера, а то је већ политичка одлука – каже Димитријевић.
Када је 24. децембра 1912. године у Нишу формирана Ваздухопловна команда, Србија је била међу првих 10 земаља које су авионе користиле у ратним дејствима.
- Пре сто година ваздухопловство је била новост, а авиони су били много приступачнији државама величине Србије, него што је то данас. А с друге стране Србија није део НАТО или неког другог војног савеза, па да има одређене погодности при набавци ових летелица, као што су то имале Пољска, Чешка и Мађарска, па донекле и Хрватска, која је набавила хеликоптере и авионе за обуку – каже Димитријевић.
Претходних година рађене су студије за набавку новог вишенаменског борбеног авиона, али се даље од тога није ишло, пре свега због недостатка новца. У команди Ваздухопловства анализирано је и колико услове задате у званичном захтеву Министарства одбране за набавку новог вишенаменског авиона испуњавају европски “еурофајтер”, француски “рафал”, руски Су-30 и “миг- 29″ М2, амерички Ф-16 и кинески ЈФ-17.
У буџету за 2013. годину, међутим, у разделу који се односи на капиталне инвестиције у Министарству одбране, предвиђено је 314, 9 милиона динара за модернизацију авиона Г-4, а још 104 милиона за модернизацију ракетних система КУБ-М2
Димитријевић, међутим, истиче да би Србија, уместо само на ловачке авионе, више требало да се фокусира и на набавку нових транспортних хеликоптера, који су много потребнији у мирнодопским условима. Они би, поред осталог, били употребљавани за евакуацију и транспорт у ванредним ситуацијама и служили би за брзи транспорт трупа у случају избијања кризе на југу Србије.
ХРВАТСКА МОДЕРНИЗУЈЕ ФЛОТУ
Хрватско министарство одбране упутило је крајем марта позив двема компанијама из Румуније и Украјине да пошаљу понуде за ремонт и набавку укупно 12 борбених авиона типа “миг-21″, који су у саставу Хрватског ратног ваздухопловства. У буџету за ову годину за то је већ издвојено око 10,5 милиона евра.
Блиц
Сто година је прошло од како је формирана српска авијација, а она као да је на самом почетку. Почела је са четири француска авиона типа “блерио XI”, а данас је њена ловачка компонента која је, уз ракетне јединице, задужена за чување српског неба практично сведена на четири руска ловца “миг-29″.
Фабрички ресурси у ловцима “миг-29″, од којих су најновији набављени пре равно 30 година, недавно су истекли, због чега су они, како тврде саговорници листа “Блиц”, приземљени. Без великог ремонта, који би гарантовао да су летелице безбедне за летење, сваки пилот на овим авионима у кокпит би практично улазио на своју одговорност.
Ремонтом током 2008. и 2009. године ресурси у авионима типа “миг-29″, набављеним 1987.године, а који су преживели НАТО бомбардовање, продужени су до 2018. године.
Стање у којем се српска авијација данас налази последица је тога што у ваздухопловство није озбиљније улагано још од почетка 90-их година прошлог века и избијања рата у бившој СФРЈ. На опасност да Србија остане без дела авијације прошле године упозоравао је командант Ваздухопловства генерал-мајор Ранко Живак, али очигледно без ефекта, јер се стање од тада није поправило.
Будућност авијације, према речима Бојана Димитријевића, историчара и некадашњег помоћника министра одбране, у рукама је, пре свега, политичара, а мање војника.
- Држава мора да дефинише свој став према питању заштите неба изнад Србије. Мора да изабере стратешког партнера, а то је већ политичка одлука – каже Димитријевић.
Када је 24. децембра 1912. године у Нишу формирана Ваздухопловна команда, Србија је била међу првих 10 земаља које су авионе користиле у ратним дејствима.
- Пре сто година ваздухопловство је била новост, а авиони су били много приступачнији државама величине Србије, него што је то данас. А с друге стране Србија није део НАТО или неког другог војног савеза, па да има одређене погодности при набавци ових летелица, као што су то имале Пољска, Чешка и Мађарска, па донекле и Хрватска, која је набавила хеликоптере и авионе за обуку – каже Димитријевић.
Претходних година рађене су студије за набавку новог вишенаменског борбеног авиона, али се даље од тога није ишло, пре свега због недостатка новца. У команди Ваздухопловства анализирано је и колико услове задате у званичном захтеву Министарства одбране за набавку новог вишенаменског авиона испуњавају европски “еурофајтер”, француски “рафал”, руски Су-30 и “миг- 29″ М2, амерички Ф-16 и кинески ЈФ-17.
У буџету за 2013. годину, међутим, у разделу који се односи на капиталне инвестиције у Министарству одбране, предвиђено је 314, 9 милиона динара за модернизацију авиона Г-4, а још 104 милиона за модернизацију ракетних система КУБ-М2
Димитријевић, међутим, истиче да би Србија, уместо само на ловачке авионе, више требало да се фокусира и на набавку нових транспортних хеликоптера, који су много потребнији у мирнодопским условима. Они би, поред осталог, били употребљавани за евакуацију и транспорт у ванредним ситуацијама и служили би за брзи транспорт трупа у случају избијања кризе на југу Србије.
ХРВАТСКА МОДЕРНИЗУЈЕ ФЛОТУ
Хрватско министарство одбране упутило је крајем марта позив двема компанијама из Румуније и Украјине да пошаљу понуде за ремонт и набавку укупно 12 борбених авиона типа “миг-21″, који су у саставу Хрватског ратног ваздухопловства. У буџету за ову годину за то је већ издвојено око 10,5 милиона евра.
Блиц
Koliko ja znam vec su narucene dve eskadrile MIG 29 M2 i dva sistema Pancir S i da je nasa vojska na ubuci u Rusiji za rukovnje ovim raketnim sistemom.Nase nebo cuvaju dva MIG 29 jer ostala dva treba da idu za Rusiju na remont.Sto se tice finansiranja svog tog naoruzanja mislim da je jedan deo kredit koji daju Rusi a drugi je vezan za fabrike posebne namene koje Rusi treba da grade u Srbiji
ОдговориИзбришиОчигледно не знаш добро, јер ништа није наручено, понајмање две ескадриле (није нам ни потребно), а ни ракетни системи ПВО нису наручени, нити су у плану. Зар вам није јасно да "наши" политичари чине све како би уништили војску, по налогу ЕУ и НАТО, тј, оних који су нас бомбардовали и отимали нам територије?
ОдговориИзбришиСа ових 315 милиона динара не може да се модернизује ниједан Г-4, изузев ако се фарбање и стављање нових гума не рачунају у модернизацију. Исто важи и за КУБ, додуше ту може да се учини нешто више са ових 104 милиона динара.