петак, 4. јануар 2013.

ЗА СПОМЕНИКЕ НЕМА ПАРА, А ЗА ДОЧЕК ОДОШЕ МИЛИОНИ

За дочек Нове Године у Србији потрошено у просеку више од 5.000.000. динара по граду.
Огроман новац отишао у неповрат, за "најлуђу" ноћ, за нешто "тренутно" и пролазно, а за нешто што треба да "траје", да стоји вечно, да "помиње", НЕМА ПАРА...

Некада су се после завршених ратова по традицији, споменици "дизали" и градили у Србији, да би се генерације сећале, и "помињале" на оне који положише животе на Олтар Отаџбине...
После ових последњих ратова из 1990./1999. године, то у Србији није више устаљена традиција, сећања и "помињања".

Споменик би ваљда требао да буде поменик, да "помиње" на оне који погинуше у борби, да се не забораве, да се поштује њихова жртва... Где нема споменика, нема ни "помињања" погинулих ратника наших, они одлазе у заборав, постају "непоменици"...

Таквих споменика НЕМА у 90% градова у Србији, такви се споменици не "дижу", нема их да "помињу", а један од главних оправдања већине општинских власти због чега таквих споменика нема је немање новца у буџетима...

За споменике нема пара, а за дочеке "нових година" видимо да се "крцају" МИЛИОНИ динара...

Мислим да нема потребе нешто додати, осим један пример постојећег споменика погинулим ратницима који се налази у Бајиној Башти. У време када је "подигнут" на Митровдан 2008. године, у његовој изградњи учествовала је општина, удружење ратних инвалида, као и грађани те варошице. Сам споменик је тада коштао 150.000. динара...

Споменик погинулима у Бајиној Башти

Паре на дочеке се троше и то сви кажу доста мање него ранијих година... Можемо само замислити колико је то новца грађана БАЧЕНО...

Морамо "посебно" напоменути да је то такође новац оних грађана чији су најмилији погинули у борби. Да ли ће се неко запитати, како је тим људима када се њихови најмилији "не помињу", када споменика њиховим најмилијима НЕМА, када њихови најмилији остају или постају "непоменици"???
Да ли ће се неко запитати,како се те породице погинулих ратника наших осећају када им се каже да за споменике нема пара, а када и они сами виде колико се МИЛИОНА за дочек "нове године" потроши?

Примери неких градова у Србији, колико су платили најлуђу ноћ...

Буџет за дочек у Новом Саду, 17.000.000. дин
http://www.docekunovomsadu.com/nova-godina-trg-novi-sad

Буџет за дочек у Суботици, 1.500.000. дин.
http://www.subotica.com/m/vesti/docek-nove-godine-na-gradskom-trgu-id13636.html

Буџет за дочек у Чачку, 2.000.000. дин.
http://www.objektivno1.rs/region-gradovi/cacak/1836/-docek-nove-godine-uz-cacanske-muzicare-video.html

Буџет за дочек у Ваљеву, 3.000.000. дин
http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/358876/Docek-Nove-godine-podelio-Valjevce

У питању су милионске цифре.
http://www.svet.rs/najnovije-vesti/docek-nove-godine-elektricni-orgazam-svira-beogradanima-zeljko-joksimovic-u-valjevu

Постоји споменик у Београду, на Савском Тргу, стаклена и метална плоча, без грба, државног обележја, без заставе Србије...

Тај споменик је подигнут СВИМ жртвама и браниоцима Отаџбине из ратова 1990./1999. НЕАДЕКВАТНО И НЕДОСТОЈНО...
Погледајте видео па и сами процените да ли је тако...

„Ако ми заборавимо нашу братију онда немојмо очекивати ни да се Господ сети нас''. Св. Јован Златоусти.
Братски, Ненад Станић...

5 коментара:

  1. ..druze, veteran sam ko i ti, vidim da se boris kao lav da isteras istinu i pravdu u ime nas ratnih veterana ali borba je uzaludna!
    ..nije da nas samo ne priznaje vlast nego nas ne priznaje i narod! svaki dan sam svedok toga, ljudi nece da cuju ni neku veselu anegdotu koju zelim da im ispricam iz rata, a kamoli da im pricam o borbama, herojstvu i strahotama, nezanima ih razumes? nisu izgradili tu svest u sebi, to postovanje..a znas li zasto? zato sto smo izgubili sve ratove od 1990 pa naovamo, skliznuli u ponor, narod nam postao jadan i bedan..gladan! kao takav poceo da gleda i postuje bogate lopove, profitere i njihove kurve, niko se vise ne seca dece sirotinje koji su slaveci uz muziku i veselje uvek prvi isli na poziv majke Srbije u miru i u ratu, borili se, ginuli neustrasivo i hrabro jer je to nama sirotinji-guliji(ti dobro znas druze da su u ratu pored nas bila samo deca seljaka, zanatlija, majstora, sofera, postara, livaca, rudara) ponos, zrtva i stradanje za zemlju koja nas hrani u venama, u kojim tece krv nasih pradedova ali su oni pobednici bili i u svakom su ratu bili na pravoj strani..mi to moj druze nismo i zbog toga cemo uvek biti neshvaceni i zaboravljeni..jednostavno pomiri se s tim jer meni, od kako sam se pomirio sa tim, je mnogo lakse.

    ..ziveo, i budi pozdravljen.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Како год да је, и какво год ко мишљење да има, нека је и нека има, ја у то нећу да улазим..
      Ја само једно питам. Где је ту ЉУДСКОСТ?
      Жив ми био брате...

      Избриши
  2. Мислим да не треба стати, напротив!
    У Србији влада медијски мрак, и намерно се гурају шодер теме!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Не треба стати сигурно, али исто треба и помоћи да се тај медијски мрак "разбије".
      Хвала и жив био...

      Избриши
    2. sram vas bilo guzenje, lopovi na vlast, tako postuju branioce za otazbinu, obicnu platu od celika zavarili i ispisali par recenica... bruke. podigao bi bolje psetu spomenik , ne kao vi sto ste postavili to obicno zarcalo gvozdje..

      Избриши