уторак, 21. октобар 2014.

Позив за обуку за графички дизајн 21.11.2014


Позив за бесплатну обуку за графички дизајн за децу палих бораца и ратних војних инвалида .
Позив важи за децу палих бораца и РВИ са подручаГрада Београда.
Пријаве у СРВИС-у најкасније до 28.11.2014 године . 
Пројекат се реализује под покровитељством Секретаријата за социјалну заститу Града Београда и Центра Спектар
Више информација на тел 0616337701.
Центар за транзицију и људска права Спектар у сарадњи са Секретаријатом за социјалну заштиту
Града Београда организује бесплатну једноипомесечну обуку за графички дизајн за
четрнаесторо деце палих бораца и ратних војних инвалида са подручја Града Београда.
Обука ће се одржати у просторијама Центра Спектар, Ул. Балканска 34, Београд, у периоду од 03.
новембра до 20. децембра 2014. године (термини ће се усгаласити са полазницима), у динамици три
пута недељно по четири школска часа.
Позивамо ученике и студенте из популације деце палих бораца и РВИ са подручја Града Београда
да се пријаве за бесплатну једномесечну обуку за графички дизајн.
Полазници ће имати прилику да овладају вештинама три најтраженија графичка програма из Адобе
пакета: Пхотосхоп, Илустратор и ИнДесигн. Након завршетка обуке полазници ће бити оспособљени
да се самостално баве свим аспектима графичког дизајна и стоног издаваштва (израда логотипа,
визит карти, обраде фотографија, плаката и билборда, обраде текста, брошура, књига и све то припреме
за штампу).

СРВИС

"Дан Ветерана - Видовдан"

понедељак, 20. октобар 2014.

Кућа Драгутина Матића пред рушењем

Гаџин Хан -- Кућа Драгутина Матића, најпознатијег српског војника чија је слика "Око соколово" обишла свет, у катастрофалном је стању.

Драгутин Матић - Око соколово
Налази се у селу Калетинац у општини Гаџин Хан, а Сафари клуб из Ниша предложио је да се кућа обнови и заштити као део српске историје.

Фотографија "око соколово" постала је симбол Првог светског рата и српског војника. Обишла је свет кроз уџбенике, албуме и изложбе. Међутим, кућа овог српског војника, која се налази на око 40 км од Ниша, заборављена је и готова је да се сруши.

На идеју да се обнови дошли су представници Сафари клуба током експедиције “Траговима српске војске у Првом светском рату”.

На путу ка његовој кући означено је и место Драгутиновог гроба, а у Гаџином Хану једна улица носи његово име и подигнут му је споменик.

Драгутин Матић је рођен 10. јануара 1888. године у селу Калетинац на обронцима Суве планине. Учествовао је у свим борбама српске војске од 1910. до краја Првог светског рата.

Више о овоме погледајте у нашем прилогу:





Б92

"Дан Ветерана - Видовдан"

уторак, 7. октобар 2014.

Руси дају 30 милиона евра за осликавање Храма Светог Саве!

У Москви договорени детаљи о завршетку највеће православне цркве у овом делу света. Радове ће изводити више од 300 руских и белоруских мајстора, а руководиће чувени Николај Мухин.



РАДОВИ на унутрашњој декорацији Храма Светог Саве на Врачару биће завршени 2022. године. Најфинијим мозаиком у српско-византијском стилу биће прекривено готово 17.000 квадратних метара површине купола и зидова највеће православне цркве на Балкану. Радове ће изводити више од 300 најбољих мајстора из Русије и Белорусије, којима ће руководити чувени руски академик Николај Мухин.

Детаљи последњег и најсложенијег чина изградње заветног храма српског народа договорени су у понедељак у Москви, на завршном заседању конкурсне комисије. На овом скупу српску државу је заступао шеф дипломатије Ивица Дачић, а цркву митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
На седници одржаној у московском здању Руске академије уметности дата је коначна реч о уметничко-занатском уређењу Храма. Одлучено је да посао уређења преузму руски мозаичари, овенчани бриљантним успехом обнове Храма Христа Спаситеља у Москви, који ће бити својеврстан узор у декорацији врачарске светиње.
Руским уметницима који ће радити по упутима академика Мухина, који је и члан Савета за културу Руске Федерације, помагаће колеге из Белорусије. Мухин је, иначе, стари знанац српског народа - фрескописао је православни Саборни храм у Загребу и парохијску цркву на Убу.
Да је реч о историјском чину, који ће коначно заокружити вишедеценијске напоре за изградњу цркве посвећене Светом Сави потврдио је у понедељак и Ивица Дачић, копредседник српске делегације у конкурсној комисији.
- Једногласно је одлучено који ће пројекат за израду мозаика бити искоришћен за унутрашње украшавање Храма - рекао је Дачић за „Новости“. - Више од 15.000 квадратних метара биће у мозаику, на чијем ће постављању свакодневно радити око 300 уметника. Вредност тих радова биће већа од 30 милиона евра, што ће бити обезбеђено донацијом руске владе по налогу председника Путина, како је пре неколико година и договорено.
Дачић је рекао да ће то бити највећи мозаик такве природе у овом делу Европе. Радови под сводовима трајаће, према његовим речима, осам година, са „резервом“ од највише годину-две. Он се захвалио Руској православној цркви и држави на помоћи у организацији конкурса и почетку завршне фазе радова.
- Захвални смо пријатељској Русији која ће обезбедити новац за завршетак Храма. За нас је то историјски догађај. Посебно нам је драго што ће на уређењу ентеријера радити уметници два наша пријатељска народа из Русије и Белорусије - рекао је Дачић.
БРОЈКЕ
300 мајстора из Русије и Белорусије радиће на Врачару17.000 квадрата зидова биће покривено мозаицима572 светитеља наћи ће се под сводовима2003. започето унутрашње декорисање стубова и орнамената2012. потписан протокол о унутрашњој декорацији Храма2022. рок је за завршетак унутрашњости Храма
Српско-руска комисија одлучила је да унутрашња декорација прати традиционалну школу српско-византијског стила, без уплива модернизма. Овај рецепт близак је и руским уметницима који га годинама примењују обнављајући храмове по Русији.
- Пре него што почну радови на Врачару, руски и белоруски уметници обићи ће цркве и манастире широм Србије и Црне Горе, како би добро упознали стил којим су осликани наши храмови. То ће им бити драгоцено у избору стила којим ће бити уређена унутрашњост Светосавске цркве у Београду - рекао је за „Новости“ митрополит Амфилохије.
На московском састанку је, имајући у виду обим посла, договорено и да се, зависно од динамике, број радника на декорацији повећава, како би у што већој мери била испоштована динамика посла.
Неимари који се прихвате уградње мозаика врачарске богомоље имаће изузетно тежак и деликатан задатак - да на готово 17.000 квадратних метара, камен по камен, представе историју српске цркве, али и хришћанства у целини. Идеја је да се на сводовима Храма нађу све најважније сцене из Старог и Новог завета. Вернике ће са зидова посматрати више од 500 светитеља, међу којима ће се наћи и најважнији духовници руског, грузијског, бугарског, грчког и румунског народа.
Унутрашњост главне куполе, која је од свог подизања 1989. године постала један од симбола Београда, биће подлога за грандиозну сцену Васкрсења Христовог. Због огромне површине, у првобитном плану одустало се од уобичајеног приказа Христа Пантократора. Унутрашњости црквеног брода доминираће и сцена силаска Светог Духа на апостоле, која ће бити приказана изнад олтарске апсиде. Купола која прекрива овај део Храма површине је од чак 1.500 квадратних метара.
Као модел за заврштак Храма Светог Саве узета је обнова чувене цариградске цркве Аја Софија тридесетих година прошлог века, као и реконструкције московског Саборног храма Христа Спаситеља, на основу чега је постављен низ стандарда. Биће круто поштовано правило византијске перспективе, а светитељи ће бити приказани сходно времену у коме су живели.
Велика пажња биће посвећена материјалима - у мозаик ће бити уграђивани природни материјали и стаклене пасте. Унутрашњошћу Храма доминираће ефекат „меке“ жуте боје, која ће да преовлађује позадином. То ће бити постигнуто уградњом златних листића између коцкица мозаика.

МУХИН НАСЛЕДНИК РУБЉОВА
РАДУЈЕ ме што ћу поновио да радим у Србији - каже, за „Новости“, руски сликар и иконописац академик Николај Мухин, који ће руководити радовима на уређењу ентеријера Храма Светог Саве на Врачару.
- У Србији имам доста пријатеља и биће ми задовољство да их поново видим. За мене је изазов и част да радим на уређењу највеће српске православне цркве.
Мухин припада најужем кругу руских мајстора иконописа, а често је називан и „најбољим наследником великог Андреја Рубљова“. У Русији и целом православном свету ужива изузетно велики углед. У домовини, између осталог, члан је и Националног савета за културу, које је главно саветничко тело из ове области руског председника.

Оснивач је и вођа иконописачке академије из Јарослава.
Новости

"Дан Ветерана - Видовдан"

понедељак, 6. октобар 2014.

Свечано отворен Равногорски парк у Билећи

БИЛЕЋА – Равногорски парк, подигнут у част Југословенске војске у отаџбини (ЈвуО), који красе дјела вајара Миливоја Бокића, свечано је отворен данас у Билећи, симболично на 70 година од њеног пада у Другом свјетском рату, уз велики број гостију из цијеле Српске, Србије и Црне Горе.

 Церемонија, којој су претходили јутарње богослужење и парастос у цркви Светог Саве, почела је надомак парка, постројавањем почасног четничког вода онако како је то некада радила ЈВуО.

Након тога, услиједило је освештање парка и откривање споменика. Освештању је присуствовао владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије који је овај споменик оцијенио најљепшим подигнутим у Републици Српској у посљедњих 70 година.

- Он није само лијеп због тога што је дјела у њему радио наш вајар Миливоје Бокић, већ и због тога што је изникао на оваквој земљи и оваквим темељима. Нема боље земље да на њој изникне нешто добро од дубоке земље доброга и чистога срца – рекао је Григорије.

Споменик су открили војвода Славко Алексић и 95-годишњи Милорад Шаренац који је био члан Билећке бригаде. Равногорски парк Алексић види као одуживање дуга овој бригади.

- Билећа је пала, а бригада је отишла у легенду, њихова мученичка смрт је задужила све нас. Билећа је одувијек била трн у оку Партизанима због свог стратешког положаја и због борбености њених приврженика. Хиљаде неуспјелих напада Партизана одбијали су се о прса четничке тврђаве коју је Дража Михајловић назвао Мој Алказар и одликовао Карађорђевим орденом за храброст команданта бригаде Милоша Куреша затим његове команданте батаљона и храбре војнике попут браће Милићевић. Осим тога, Билећка бригада је добила највеће војно одликовање за трупу од команданта Драже Михајловића – истакао је Алексић и додао да овај споменик не треба да буде споменик раскола и нових подјела, већ споменик уједињења.

Иако је превалио већ скоро вијек, Милорад Шаренац каже да се и данас сјећа својих сабораца. Када је ово дочекао, каже, не жали умријети прије него дође кући.

Богдан Даниловић из Требиња има 88 година, а у четнике је отишао са 17 година. Предао се Енглезима и Шкотланђанима у Аустрији, прошао бројна заточеништва, а остао је жив захваљујући томе што, како каже, није био напунио 18 година. Овај дан, истиче, за њега значи све.

Испред Одбора за изградњу споменика говорио је Милорад Вујовић, који је рекао да Билећу у овом дану са разумијевањем обузимају помијешана осјећања, али да је радост, ипак, очитија.

- Билећа је поносна што се од данас овај поносни споменик поносним јунацима поносне четничке бригаде поносно, попут поносног бора, издиже над Билећом. И што је овај бијели орао са круном Немањића слетио на своју српску, билећку земљу. Слетио да ту крила одмара. Ко је могао вјеровати некада у ово? Нико – истакао је Вујовић.

Постројавањем почасног четничког вода данас је командовао Душан Сладојевић из Рибника, предсједник Равногорског покрета отаџбине Српске. И за њега ово је велики дан који треба да пренесе поруку помирења.

- Све ово чинимо у спомен наших предака који су пострадали за крст часни и вјеру православну, који су остали вјерни круни и отаџбини, без обзира ко су и одакле су. А имали смо Словенаца, Муслимана, Хрвата. Ми смо људи широких сватања који са овог мјеста поручују да се више нигдје и никад не деси никакво зло, а поготово да никад Србин на Србина не дигне руку – закључио је Сладојевић за „Моју Херцеговину“.

Отварањем Равногорског парка четници су у Билећи добили своје мјесто, а партизани су га одавно имали у Парку народних хероја, смјештеном мало увише, са друге стране улице. Поборници овог покрета јутрос су положили цвијеће на споменик у овом парку.



Тако од данас у Билећи и једни и други мирно држе своју страну.

У нашој галерији, направљеној кроз објектив фотографа Филипа Кундачине и наше новинарке Јелене Денде, погледајте више детаља са данашњег отварања Равногорског парка:

























Моја Херцеговина

"Дан Ветерана -Видовдан"

недеља, 5. октобар 2014.

Његовом заклетвом се заклињу српски добровољци у Доњецку

ДОЊЕЦК – Заклетву која стоји на вратима српских добровољаца у Доњецку написао је песник Невен Милаковић. Бивши водитељ ТВ Пинк и бивши портпарол МУП-а Радомир Почуча, који се од недавно налази у Новорусији, објавио је фотографију натписа који стоји на вратима просторије у којој су смештени српски ратници у Доњецку.
milakovic 650x487 Његовом заклетвом се заклињу српски добровољци у Доњецку
Невен МИлаковић (Фото: Фејсбук)
– Ја, Србин по рођењу, живљењу и опредељењу, заветујем се Аманетом и крвљу својих предака, чашћу и будућношћу својих потомака, да нећу испустити Крст Часни којим су ме Господ и народ мој небески благословили, да ћу ходити бескомпромисно и неустрашиво стазом уском и трновитом, стазом која води ка Голготи, али и према Спасењу – написано је на папиру који су српски добровољци ставили а врата.
vrata dobrovoljci fb Његовом заклетвом се заклињу српски добровољци у Доњецку
Српски добровољци! (Фото: ФБ)
Правда је утврдила да је ова заклетва само део текста „Завет српском народу“ који је написао Невен Милаковић. Ово је наставак тог текста:
Milakovic2 Његовом заклетвом се заклињу српски добровољци у Доњецку
Милаковић (Фото: Фејсбук)
– Да се нећу престрашити мрака и утвара овога света као ни милиони Светитеља, Витезова и Мученика Србских прије мене, него ћу Љубављу и Вјером својом благодарити Свевишњем што ме удостојио да будем Србин.
Завјетујем се да ћу служити Српству и Светосављу свим својим срцем и душом, не тражећи плату осим оне којом ће ме Господ наградити. Заветујем се да ћу живети за Српство, а не од Спбства, за Отаџбину, а не од Отаџбине.
Да ћу се, следећи Светога Цара Лазара одрећи царства замаљског, Царства Небескога ради.
Спреман сам да својим ангажовањем допринесем поновном васпостављању оних вриједности које су учиниле мој народ великим и Божијим.
То су на првом месту Христољубље и родољубље, врлине из којих проистичу честитост, мудрост, племенитост, храброст и правичност…Особине које морају красити сваког Србина.
Створитељ је расуо мој народ по свим деловима ове наше планете као домаћин који се труди да добро семе допре и до најскровитије тачке његове њиве.
Ја знам да је Светиња која нас спаја много моћнија од даљине и граница које су нам силом наметнуте – гласи цео Милаковићев текст.
Правда
"Дан Ветерана - Видовдан"