Годишњица пробоја Солунског фронта

На данашњи дан пре 95 година - 14. септембра 1918. године - на Солунском фронту започела је артиљеријска припрема за офанзиву и пробој тог фронта.

То је био један од одлучујућих догађаја за окончање Првог светског рата.

Рано ујутро 14. септембра 1918. године, око 2.000 артиљеријских цеви огласило је почетак напада савезничких армија, при чему је ударни део пробоја изнела српска војска.

Тај датум прихваћен је сада као Дан артиљерије и Дан Мешовите артиљеријске бригаде Војске Србије.

Солунски фронт је пробијен 15. септемба, а резултат тога била је капитулација Бугарске, убрзо Аустро-угарске, а затим и Немачке, чиме је завршен Први светски рат.

Српска војска, након пробоја Солунског фронта, ослободила је Србију, а потом и све земље које су потом укључене у нову заједничку државу - Краљевину Срба Хрвата и Словенаца, проглашену у Београду 1. децембра 1918. године, на чијем челу је био ренгент Александар Карађорђевић.

Српска војска је на Солунски фронт пребачена у пролеће 1916. године и то са грчког острва Крф, где се опорављала после голготе кроз коју је прошла током повлачења кроз Албанију у зиму 1915-1916.

На Солунском фронту са једне стране тог фронта налазили су се француски, британски и српски војници, потом и Руси, а њима се касније прикључио и један број Грка и Италијана, док су се са друге стране укопани у ровове налазили аустро-угарски, немачки и бугарски војници.

За команданта је изабран француски генерал Франше д"Епере, који је у јуну 1918. године одржао саветовање са српским генералима и регентом Александром Карађорђевићем када је одлучено да офанзива почне средином септембра на сектору Добро поље - Ветерник - Козјак на коме се налазила српска војска.

Српска војска је била подељена у две армије - Прву под командом Петра Бојовића и Другу армију под командом Степе Степановића, док је командант Штаба био војвода Живојин Мишић.

Српска војска је имала тада шест дивизија са 140.0000 војника, међу којима је било и око 25.000 добровољаца, готово искључиво Срба.

Као последица Првог светског рата чак четири велике империје које су, на овај или онај начин вековима постојала, престале су да постоје - Аустро-угарска, Турска, Русија, Немачка, а формиран је низ нових националних држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Србија је у том рату укупно изгубила, колико се зна, 1.248.136 становника, односно 28 одсто.

У стварности тај проценат је много већи када се имају у виду државни оквири Србије од пре Балканских ратова, који су,и по саставу становништва, изнели "на својим леђима" читав тај рат, уз битну помоћ десетина хиљада Срба добровољаца са простора негдашње Аустро-угарске.

Победе српске војске крунисане су одлукама Срба из до тада неослобођених крајева да се присаједине Србији, тако се Војводина присајединила Србији 25. новембра 1918. (Срем дан раније), а Црна Гора 26. новембра.

Потом је уследило проглашење уједињења 1. децембра 1918. године када је регент Александар Карађорђевић, у палати Крсмановић на Теразијама у Београду, прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Према меморандуму Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу, Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 707.000 људи, односно 24 одсто укупног становништва. Било је то 40 одсто укупног броја мушког становништва, далеко више од било које зараћене земље.

Укупно, зараћене стране у Првом светском рату мобилисале су око 70 милиона војника, а погинуло је или страдало на други начин проближно 20 милиона. У том смислу српске жртве за укупну победу савезника у том рату биле су, у поређењу са другима, немерљиве.

Народна скупштина Србије крајем 2011. године усвојила је измене Закона о државним и другим празницима којим је предвиђено да се 11. новембар - Дан примирја из 1918. године, посебно обележава и да буде нерадни дан.

Тањуг

ВЕТЕРАН СЕ РАЗНЕО БОМБОМ: Убио се јер оцу није имао да плати споменик

Интересовао се за цену споменика за свог пре више година преминулог оца Петра. Одговорио је да он тих пара нема. На охрабривање комшије да ће пара бити и да је само здравља, Борко је узвратио да ће се убрзо чути како ће он завршити и своје муке прекратити.

ПРЊАВОР - Након што му је комшија каменорезац саопштио цену споменика, за његовог пре више година преминулог оца, рекао је да тих пара нема, да ту срамоту и неимаштину више не може издржати, те да ће се чути како ће прекратити своје муке. Убрзо се чула експлозија.

Овако је, живот окончао Борко Аксентић, 53-годишњи демобилисани борац ВРС, који се разнео бомбом испред породичне куће, у Доњим Палачковцима, надомак Прњавора. Очевидаца ове трагедије у Палачковцима, у четвртак око 17 часова, није било. Утврђено је да је несрећи претходио Борков разговор са комшијом који ради у каменорезачкој радњи.

- Борко се интересовао за цену споменика за свог пре више година преминулог оца Петра. Одговорио је да он тих пара нема. На охрабривање комшије да ће пара бити и да је само здравља, Борко је узвратио да ће се убрзо чути како ће он завршити и своје муке прекратити. За само око пет минута чула се јака експлозија.

Увиђајем је утврђено да је Борко буквално легао на такозвану "зелену" бомбу, једну од најубојитијих ручних бомби.

Борко није имао стално запослење, а његови познаници тврде да његово досадашње понашање ничим није упућивало да би могао да дигне руку на себе. Иза њега су остали супруга и двоје пунолетне деце.

У прњаворској Борачкој организацији су нам потврдили да је Борко стекао статус борца прве категорије, те да је као припадник ВРС пребродио озренско-возућко, дервентско, бродско, теслићко и многа друга ратишта. Нажалост, није успео да се избори са послератним тегобама, попут многих других ратних ветерана.

Новости

АМЕРИКАНЦИ ПОРУЧУЈУ : Незахвални Срби, бомбе 1999. су вам биле благослов а не казна!

ИЗВОР: ПРАВДА

ВАШИНГТОН-У ишчекивању напада САД према Сирији у Вашингтону као и у целој Америци све више јача расположење за војну акцију а самим тим су све гласнији и амерички „јастребови“ који све чешће пореде Сирију са Србијом. Тако су на Твитеру и Фејсбуку амерички војни ветерани указали да ће бомбе помоћи народу Сирије као што су 1999. биле благослов за српски народ!

Ветерани Балтимора, како су се потписали на друштвеној мрежи, сматрају да ће војна акција САД „спасити народ Сирије од диктатуре Башара ал Асада и напада на цивиле хемијским оружјем. Ветерани подсећју да су НАТО и САД пре 14 година бомбама „спасли народ Србије, мада Срби то ни дан-данас не желе да признају“.

-Да НАТО није 1999. године спровео акцију „Милосрдни анђео“ српски екстремисти би наставили са дивљањем по Косову и над Албанским становништвом и целу државу и народ довели у дугогодишњу изолацију. Овако, Србија је 14 година после НАТО интервенције демократска држава, али то српски народ, међу којима је било и цивилних жртава и то грешком, не жели још да призна. Исти је случај и са Сиријом, интервенција САД биће у циљу добра а не зла према сиријском народу али и целокупном светском миру, сматрају ратни војни ветерани Сједињених америчких држава.

Незванично из Стразбура: ветерани добијају паре!

Ветерани рата 1999. године су, како незванично сазнајемо од самих бораца, коначно су добили спор против Републике Србије пред Европским судом за људска права у Стразбуру, ком су се жалили на дискриминацију приликом исплата ратних дневница.

Удружење бораца рата 1999. године из Ниша је, да подсетимо, 2008. године дошло до споразума о исплати "социјалне помоћи" између Владе Србије и њихових сабораца из неразвијених општина -Куршумлије, Лебана, Бојника, Житорађе, Дољевца, Прокупља и Блаца. Домаћи судови нису уважили њихове аргументе да се заправо ради о ратним дневницама и да су оне далеко више од дневница које су добили остали учесници рата, па се 8.500 њих обратило суду у Стразбуру. Након што је адвокат Срђан Алексић "добио" државу у првостепеном поступку, Република Србија се жалила и 15. маја је одржан претрес пред Великим већем. Пресуда је, према утврђеним роковима суда, требало да буде објављена до 15. августа, али је то одлагано за 3, па за 5. септембар, а сада, како поново незванично сазнајемо, пресуда може бити објављена до 9. септембра, па чак и до краја овог месеца.

-Можемо да разговарамо тек када пресуда стигне у моју канцеларију или када буде објављена на званичном интернет порталу Европског суда за људска права. Незваничне информације не желим да коментаришем, чак и када иду у корист мојих клијената – казао нам је Алексић.

Ипак, уколико су информације које су нам доставили ветерани тачне, ова пресуда ће бити коначна, а Влада би после тога имала шест месеци да, заједно са борачким организацијама из читаве Србије, нађе начин да исплати дуговано.

Борци, уз ограду да им не објављујемо имена, чак тврде и да су дознали да је десет од 17 судија Великог већа гласало против жалбе Републике Србије на првостепену пресуду, да је шест било за њено прихватање, док је један остао уздржан. Адвокат ветерана Срђан Алексић јуче није желео да коментарише наша сазнања.

Извор:Белле Амие Портал

Вође протеста ветерана морају да плате огромне судске трошкове

ПРОКУПЉЕ- Удружење бораца ратова од 1990. године из Прокупља упутило је приговор Министарству правде, Основном суду у Прокупљу и заштитнику грађана због, како кажу, нереално високих судских трошкова које морају да плате за вођење судских поступака због учешћа у протестима резервиста 2008. године.

-Против мене и још једног колеге из Прокупља вођен је поступак за догађај током протеста резервиста код моста у Пепељевцу код Куршумлије. Осим условне казне, суд је донео решење да нас двојица по разним основама укупно платимо 650.000 динара трошкова.

Сматрам да је то превисока сума која директно угрожава егзистенцију моје породице-каже Томица Стевановић, председник Удружења бораца ратова од 1990. године.
Стевановић појашњава да су каснији догађаји показали да су резервисти били у праву јер су дневнице исплаћене. Иначе, за исти догађај води се судски поступак и против вођа протеста резервиста из Куршумлије.

ОСНОВНОМ СУДУ У ПРОКУПЉУ
ПРИГОВОР

На основу донешеног решења о висини судских трошкова и примљено у Основном Суду у Прокупљу 01.08.2013. године са пријемним печатом, улажемо приговор сматрајући да су исказани судски трошкови високи и нереални који износе 650.000 динара, које потражује пуномоћник извршног повериоца адвокат Радољуб Дошовић у предмету К.бр.885/10 од 10.04.2013. године.

Имајући у виду у каквом социјално-економском окружењу живимо сматрамо да ће наше породице бити осуђене на дужи низ година патње ради задовољења условно речено правде која је данас врло селективна и односи се само на грађане смртнике који немају друштвено политички утицај у систему државе.

Узрок целе ситуације који је све ово произвео решава се данас и на Међународном Суду за људска права у Стразбуру, узрок који није озбиљно сагледан, а и даље кулминира у народу ми смо само каларетална штета система државе који је престао да функционише на свим нивоима.
Проблем је почео баш у Вашој институцији система када су против правно донешене пресуде по основу исплате ратних дневница пријатељима суда што поређењу са нама двојицом доле потписаних да смо непријатељи суда и да нас треба казнити и само нас и да ће сви проблеми нестати и оштећени полицајци у поступку бити срећни док остале колеге бити на потерници или и даље оштећени по истом случају ратних дневница.

ОВИМ ЧИНОМ СЕ ПОСТИЖЕ ТО ДА ПРАВДЕ ВИШЕ НЕМА И ДА ЈЕ ЖАЛОСНО ЗА ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ ТО КАКО СЕ ДЕЛИ ПРАВДА ПО ТОМЕ ТЕТКА ИЛИ СТРИНА АКО МИ РАДИ У СУДУ МОГУ СВЕ, ОСТАЛИ МОРАЈУ ДА ПЛАТЕ НА ТЕКУЋИ РАЧУН Н.Н. ИЛИ СУДА ИЛИ БИЛО КОМЕ САМО ДА СЕ (НЕ)ПРАВДА ЗАДОВОЉИ ИЛИ ФОРМА ЗАКОНА ЗА НАРОД У ИМЕ НАРОДА НЕ У ИМЕ ЗАКОНА ЗА СВЕ ПА ЧАК И ЗАКОНА ЗА РАДНИКЕ И САРАДНИКЕ СУДА, ПОЛИЦИЈЕ СЛУЖБЕ И ДРУЖБЕ. ОВИМ ЧИНОМ УЗРОК ЈЕ ТУ ДА КУЛМИНИРА И ДАЉЕ, ПОСЛЕДИЦЕ ОСЕТИЋЕ ДИРЕКТНИ УЧЕСНИЦИ КОЈИ СУ УКАЗАЛИ НА УЗРОК ДА НЕ ДОЂЕ ДО НЕЖЕЉЕНИХ ПОСЛЕДИЦА КОЈЕ СУ СЕ ДОГОДИЛЕ.

ПОСТАЈЕТЕ ДЕО ЦЕЛОКУПНЕ СИТУАЦИЈЕ И НА ВРЕМЕ УПОЗОРЕНИ ДА ЈЕДНОГА ДАНА И ВИ ЋЕТЕ ПОДНЕТИ ИЗВЕШТАЈ, САНКЦИЈЕ ЗБОГ СПЛЕТА ОКОЛНОСТИ КОЈЕ ЋЕ СЕ СПОНТАНО У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ ДЕШАВАТИ МИМО ВОЉЕ СВИХ НАС.
МИ КОЈИ СМО ОШТЕЋЕНИ, ОКРИВЉЕНИ ПРЕ СУЂЕЊА И НАКОН СУЂЕЊА ПО ПРИНЦИПУ КАДИЈА ТУЖИ И СУДИ БИЋЕМО ПРИНУЂЕНИ ДА ОБАВЕСТИМО ЈАВНОСТ ШТО ТО ДО САДА НИСМО РАДИЛИ ВЕЋ СМО СЕ ФЕР И КОРЕКТНО ПОНЕЛИ У ЦЕЛОМ ПОСТУПКУ КАКО БИ СЕ ЦЕО ПРОЦЕС ЗАВРШИО ФЕР И КОРЕКТНО. ПО ВАШИМ ПРАВИЛНИЦИМА ЈЕ ФЕР КАДА НЕМОЋНОГ КАЗНИТЕ ИЛИ ПОРОДИЦУ УНИШТИТЕ. ТАЈ ПУТ ДО УНИШТЕЊА ИЗИСКУЈЕ НУЖНУ ОДБРАНУ И ЗАШТИТУ ПОРОДИЦЕ И ИМОВИНЕ.

НАПОМЕНА: ПРИГОВОР НИЈЕ УПУЋЕН ПОЈЕДИНЦИМА ВЕЋ ИНСТИТУЦИЈИ КОЈУ ЧИНЕ СКУП ДОБРИХ И ЛОШИХ, ЧАСНИХ И НЕЧАСНИХ ИЗ ТИХ РАЗЛОГА НЕ ГЕНЕРАЛИЗУЈЕМО ВЕЋ УКАЗУЈЕМО ШТО И ВИ ДОБРО ЗНАТЕ И БРАНИТЕ СЕ ЋУТАЊЕМ И ПРИМАЊЕМ ПЛАТА, А ТО ЈЕ НЕЧИЊЕЊЕ КОЈЕ ТАКОЂЕ МОЖЕ ДА БУДЕ КРИВИЧНО ПРЕД НЕКИМ ДРУГИМ СУДОМ У ДРУГО ВРЕМЕ ИЛИ ДРУГОМ ФИЛМУ КАКО РЕЧЕ ЈЕДАН ОД ПРЕДСЕДНИКА ДРЖАВЕ СРБИЈЕ.

С.Р.ТОМИЦА СТЕВАНОВИЋ
С.Р.НЕБОЈША ВУКАШИНОВИЋ

Доставити:Заштитнику грађана, Министру правде, свим електронским и штампаним медијима, патриотским организацијама удружења бораца у Србији.

Топличке вести

У школи прекречили „Косовски бој“ јер је плашио децу!

Чувени мурал „Косовски бој“ димензија 5 пута 2,5 метара, који је давне 1964. године насликао академски сликар Воја Стаменић, на зиду једне учионице у Основној школи „Милица Стојадиновић Српкиња“, преглетован је и прекречен у лето 2007. године, по наредби тадашње директорке школе Аленке Орешчанин, против које је била подигнута оптужница. Судски процес је обустављен јер је застарео, а једина нада јесте да ће се појавити рестауратор који ће га ипак вратити у живот.

Сликар Стаменић, који је шездесетих година радио као наставник ликовног у овој школи у Врднику, желео је да тај мурал буде сећање на мурал „Косовски бој“ који је нестао у изгорелом манастиру Врдник 1776. године. Стаменић 1965. године одлази у Америку, а само осам година касније, његов мурал на школском зиду, рађен тада земљаним бојама, прекречен је.

- Као један од разлога директорка је навела да је он плашио децу, јер је приказано пуно крви. Нажалост, никада није био заведен код Завода за заштиту споменика културе, али су они знали за њега – каже Цвеја Еркман, који је тада био председник Школског одбора.

Запослени у школи те јесени били су запрепашћени оним што је урађено са муралом. Због побуне међу наставницима и Врдничанима, директорка је смењена, а против ње је поднета кривична пријава. У школи и даље верују да ће се „Косовски бој“ вратити на школски зид.

- Обнова је могућа, али да би се дело покојног Стаменића спасло, морали би бити ангажовани стручњаци – рестауратори. Ми имамо жарку жељу да он једног дана осване на зиду, али средства за његову обнову немамо – истиче Горан Жугић, директор ове школе.

Бивша директорка, против које је поступак обустављен, у међувремену је унапређена у Покрајинском секретаријату за образовање, а данас је наставница у основној школи у Новом Саду.

Већ 1991. године „Косовски бој“ је поново „откривен“, тадашњи наставник ликовног – сликар Константин Гушић радио је четири пуна месеца док мурал није рестауриран. Тако обновљен „Косовски бој“ је „живео“ 16 година и био понос како ученика тако и Врдничана, да би 2007. године тадашња директорка школе Орешчанинова ангажовала молере и наредила да се мурал преглетује и прекречи.

ПРЕКИНУТО ЗБОГ ЗАСТАРЕЛОСТИ

Судски процес против Аленке Орешчанин је прекинут јер је застарео. Предмет је променио двоје судија у Основном суду у Сремској Митровици, а Драгана Барбатесковић, судија, каже: – Тај судски предмет сам добила пред саму његову застарелост. Никад није утврђена вредност оштећеног предмета, што је требало да буде у оптужници. Предуго је трајала истрага и подизање оптужнице – каже Барбатесковић, судија Основног суда у Сремској Митровици.

Новости

Роџер Вотерс са Ратним Војним Инвалидима

Роџер Вотерс извео је синоћ у Београду пред око 15.000 гледалаца концертни спектакл "Зид" заснован на истоменом албуму своје некадашње групе Пинк Флојд.

Фотографија за памћење
РВИ са легендом Пинк Флојда Роџером Вотерсом

Роџер Вотерс, кооснивач култног бенда "Пинк Флојда", изразио је жељу да упозна ратне војне инвалиде из Србије.

Таква жеља само говори какав однос свет има према својим погинулим борцима, ветеранима и инвалидима. Многи "наши" политичари би могли да науче из овога како се поштују ратни војни инвалиди и ветерани.

И сам Вотерс, изгубио је оца у II светском рату тако да је на турнеји “The Wall” посебна пажња усмерена на ратне ветеране као и на указивању почасти свима који су дали свој живот у ратним сукобима. 

На велику радост и задовољство ратних војних инвалида, у паузи концерта дошло је до сусрета са легендарним Вотерсом. Уз упознавање са сваким ратником понаособ, мало разговора, дељења аутограма и мајица, фотографисања, и уз доста позитивне атмосфере протекао је овај несвакидашњи сусрет за памћење.

Захваљујемо се господину Роџеру Вотерсу који је иамо времена да укаже поштовање према ратним војним инвалидима из Србије.

За Дан Ветерана - Видовдан, братски Ненад Станић