недеља, 04. август 2013.

Олуја: Нико није кажњен за 2.000 убијених

Од хрватске акције "Олуја" прошло је осамнаест година, али још нема одговорних за убиства и за прогон стотина хиљада српских цивила. Суштина хрватске политике - ко је отишао нека се не враћа, а ко је остао није пожељан.

Колона избеглица након операције "Олуја"
ЗАГРМЕЛО је у пола три ујутро, 4. августа 1995. године. Из 800 комада разног артиљеријског оруђа отворена је ватра на Србе у Републици Српској Крајини. Са 138.500 војника, 350 тенкова и 30 авиона Хрвати су отпочели "војно-редарствену акцију Олуја", преведено - етничко чишћење Лике, Баније, Кордуна, северне Далмације... Народ је кренуо у збег, путем без повратка, а хрватска војска почела затирање сваког трага њиховог живљења на том подручју - паљена су села и градови, уништавана имовина... Преко 220.000 Срба је практично за један дан прогнано из Хрватске, убијено је око 1.200 српских цивила и 750 војника. Око 800 људи се још увек воде као - нестали.

Хрвати данас славе, а Срби у црквама пале свеће.

Од "Олује" је прошло осамнаест година, а за убиства Срба у Хрватској, њихово протеривање и прогон још нико није одговарао. "Олуја" је злочин без казне. Ослобађајућа пресуда генералима Готовини и Маркачу, у Хагу оптуженим за удружени злочиначки подухват у "Олуји", само је један у низу шамара жртвама. Овог пута, истина, са директним печатом дела међународне заједнице који је делегирао Трибунал у Холандији да кроји историју наводно делећи правду.

Срби у Хрватској и данас бескрајно тешко остварују елементарна права. Станарска се споро враћају, до пензије је немогуће доћи, а повратак је сигурнији у машти него у реалности. Јер, они који се ипак одлуче да поново отпочну живот у старом крају наилазе на низ проблема, све до директног физичког угрожавања - нису ретка пребијања, па ни убиства.

Хрватска је 1. јула ушла у Европску унију и уместо да то буде знак да ће за избегле, страдале Србе доћи бољи дани, стигао је хладан туш - недуго потом код Трпиње је ухапшено дванаест Срба под оптужбом да су починили ратни злочин.

- Најновији процеси против Срба не олакшавају повратак протераних, иако у Србији живи више од 50.000 регистрованих избеглица које би, можда, желеле да се врате - каже за "Новости" Милорад Пуповац, лидер Срба у Хрватској.

Сумирајући скоро две деценије од "Олује", Пуповац оцењује да у неким областима има помака за Србе - већа је њихова партиципација у политичком животу, општинске власти у срединама где су Срби већинско становништво су консолидоване, забележени су одређени резултати и у обнови кућа, развијене су српске институције, иако њихов статус није дефинисан... Постоје, међутим, области у којима нема напретка.

- Срби се тешко запошљавају у државним и јавним службама, повратничке средине веома лоше се развијају, проблем је и суђење за ратне злочине. Ни за "Бљесак" ни за "Олују" нико није одговарао пред међународним судовима, иако је реч о злочинима који су били у функцији етничког чишћења. Станарско право које је замењено стамбеним збрињавањем споро се враћа, иако је међународна заједница обезбедила средства. Што се тиче пензија, тај проблем је на столу и надамо се да ће се наћи праведно решење... Ту су и најновија хапшења, проблем остаје и што се још увек негује реторика која подржава ратну атмосферу и која не помаже успостављању међуетничке толеранције, а камоли да поштује српске жртве и њихово страдање - набраја Пуповац.

Суштина проблема је недостатак политичке воље да се Србима гарантују људска и политичка права, сматра Миодраг Линта, председник Коалације удружења избеглица и посланик у Скупштини Србије. Званична Хрватска, каже, непрестано шаље поруку Србима: ко жели да се врати није добродошао, а ви који ту живите нисте пожељни.

А званична Србија ретко се оглашава када су у питању проблеми сународника у суседној држави.

Историчар Предраг Марковић наводи:

- Док се Румуни занимају за права Влаха у Србији или словачки представници обилазе своју мањину приликом сваког доласка у Србију, број посета наших државника српским енклавама у Хрватској много је мањи од броја посета ексклузивним летовалиштима у тој држави. То показује разлике у државничкој озбиљности између Србије, Румуније и Словачке.

Човек би очекивао, наставља он, да наши државници досађују Богу и народу тражећи остваривање људских и имовинских права, при чему Срби из Хрватске, било да су овде или тамо, чине огроман део српског националног корпуса.

- Да је Тесла живео сто година касније и радио као професор физике у Госпићу, сада би био избеглица без права на имовину и пензију - констатује Марковић.


ЧЕТИРИ ДАНА ПАКЛА

АКЦИЈА "Олуја" почела је 4. августа и трајала је четири дана. Већ 5. августа пао је Книн, а на книнској средњовековној тврђави постављена је шаховница. Заузета су и околна места, а српски цивили побегли су из заузетих подручја. Хрватски министар одбране Гојко Шушак објавио је 8. августа да је акција "Олуја" завршена с војног аспекта.

С подручја захваћеног хрватском офанзивом побегло је готово целокупно српско становништво. Тада је почело и темељно минирање и рушење празних српских кућа.

Документационо-информативни центар "Веритас" у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба, од чега 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце.

РОК 31. АВГУСТ

У КОМЕСЕРИЈАТУ за избеглице кажу да у Србији тренутно има 57.247 лица са избегличким статусом. Избеглице, иначе, имају сва права решена Законом о избеглицама, као што су право на школовање или здравствену заштиту - али немају право на оно за шта је изричито потребно српско држављанство, а то је запошљавање у јавним службама и право гласа. Срби из Хрватске, према подацима ОЕБС, потражују 32.000 стамбених права. Иначе, бивши носиоци станарског права имају рок да до 31. августа поднесу захтев за стамбено збрињавање из фондова Европске уније хрватском Министарству регионалног развоја. Сви заинтересовани могу информације да пронађу на сајту овог министарства, а потребне формуларе да добију и од општинског повереника за избеглице, као и у просторијама Комесаријата за избеглице Србије, у Улици народних хероја 4 у Београду.

Новости

Нема коментара:

Постави коментар