четвртак, 01. мај 2014.

"БЉЕСАК" - злочин без казне

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА: 19 година од војно-полицијске акције Бљесак

У акцији која је трајала 1. и 2. маја мање од 36 часова из западне Славоније, која је тада била у саставу Републике Српске Крајине, односно из сектора Запад, под заштитом снага Уједињених нација, протерано је најмање 15.000 Срба.

БЕОГРАД – Данас се навршава 19 година од почетка хрватске војно-полицијске акције "Бљесак" у којој је, према подацима Докумантационо-информативног центра "Веритас", убијено 283 Срба из западне Славоније, међу којима 57 жена и деветоро деце.

У Цркви Светог Марка у Београду овим поводом данас ће бити служен парастос.

У акцији која је трајала 1. и 2. маја мање од 36 часова из западне Славоније, која је тада била у саставу Републике Српске Крајине, односно из сектора Запад, под заштитом снага Уједињених нација, протерано је најмање 15.000 Срба.

Напад хрватске војске и полиције на заштићену зону УН сектор "Запад", почео је 1. маја 1995. у 5.30 сати, и у њему је 16.000 припадника хрватских снага заузело тај део западне Славоније.

Претходно је, у неколико војних акција до краја 1991. године, из западне Славоније протерано 67.000 Срба.Према подацима организације за људска права "Хјуман рајтс воч", након "Бљеска" ухапшено је 1.500 Срба, а од њих су многи тада били одведени у логоре у Вараждину, Славонској Пожеги, Новој Градишки и Бјеловару.

Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", за злочине у "Бљеску" и оне почетком деведесетих година на подручју западне Славоније, нико од хрватских руководилаца није одговарао. Против команданта Треће гардијске бригаде Хрватске војске Младена Круљца је 2005. година поднета кривична пријава, али оптужница није подигнута, а он је накнадно унапређен у чин генерала.

Две невладине организације из Хрватске - Иницијатива младих за људска права за Хрватску и Српски демократски форум поднеле су пре две године кривичну пријаву против починилаца ратних злочина над заробљеницима након операције "Бљесак".

Пријава је поднета против непознатих починилаца, односно командира и одговорних лица у јединицама полиције и војске које су у логорима неколико градова, али пре свега у Вараждину где је третман био најбруталнији, малтретирале ратне заробљенике.

Због ратних злочина у "Бљеску" хашко тужилаштво је дуго припремало оптужницу против председника Хрватске Фрање Туђмана, који је, у међувремену, умро 1999. године.

Највећи број Срба избеглих у "Бљеску" живи сада у Републици Српској, БиХ. Они ће са моста у Градишки, названог Мост спаса, сутра бацити цвеће у реку Саву, што чине сваког 1. маја у годинама после свог егзодуса, а у цркви Покрова пресвете Богородице у том граду у РС, биће служен помен.

У међуврему, иако је прошло скоро две деценије, тек око 1.500 Срба, углавном старије особе, вратило се у у западну Славонију. Само два месеца после "Бљеска", у хрватско војно-полицијској акцији "Олуја", почетком августа 1995. је, према подацима "Веритаса", погинуло је или нестало 1.852 људи од којих је до сада сахрањено 930 а 922 још се воде као нестали.

Курир


СРБИЈО, НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИ! 

На данашњи дан 1. маја 1995. године, под командом ратних злочинаца Анте Готовине и Младена Маркача почела је тзв. акција "Бљесак". 

Извршен је страшан прогон Срба, убијани су старци, жене, чак и мала деца у колевкама, пре убијања су мучени. На овој слици се виде ексхумирана тела малих Срба, која су мученички убијени од нељуди док су пили млеко из флашице.

ЗА ОВЕ ЗЛОЧИНЕ НИКО НИЈЕ КАЖЊЕН, ХАГ ЈЕ СВЕ ЗЛОЧИНЦЕ ОСЛОБОДИО!

- Марија - Србин.инфо




"Дан Ветерана - Видовдан"

Нема коментара:

Постави коментар