недеља, 02. новембар 2014.

РАТНА ВЕТЕРАНКА

Данас сам у организацији удружења ратних ветерана, чији сам члан, ишла да добровољно дам крв, заједно са мужем који је иначе ратни војни инвалид.

Добијемо лепо формуларе, попуним све што је требало, осим једног питања. Нисам била сигурна шта да одговорим, па сам отишла да се консултујем са сестром. Питање је гласило: да ли болујете од неких болести везаних за ово, оно итд. Она ми директно постави то исто питање, и ја јој одговорим: Да, болујем од психичких болести. Да? Које?- пита. Кажем ја: птсп, депресија, панични поремећај. Она ме погледа зачуђено. Па да, ја сам ратна ветеранка, и имам све те дијагнозе. Жао јој је, видела сам, али ми је рекла да не могу дати крв, због дијагноза и лекова које користим, али ми се захвалила што сам имала добру вољу. Објаснила ми је све у вези тога, и схватила сам.

Боже, какву срамоту сам доживела, какво понижење! Па ја сам неупотребљива роба, шкарт., ни својој рођеној деци не бих могла да помогнем, уколико бих, не дај Боже, морала...

А не осећам се шкартно, већ поносно . Само сам сјебана од рата, ратних и послератних траума!!! И да, добила сам блокчић у знак захвалности. Чуваћу га као орден што сам презивела рат, остала без брата и добила мужа инвалида. Ипак је то једина ствар коју сам од државе добила.

РАТНА ВЕТЕРАНКА

"Дан Ветерана - Видовдан"

Нема коментара:

Постави коментар