четвртак, 01. септембар 2011.

Капетан на сувом хлебу

Извор - Вечерње новости 06.02.2010.

Драган Милосављевић, последњи Србин командант подморнице Ратне морнарице Југославије. Један од петорице војних пензионера који последњих 28 месеци нису добили пензију



СВЕ приче са радног места су сличне - незабораван први дан на послу, најдраже колеге, свакодневни проблеми, последњи радни дани и пензија... Међутим, прича Драгана Милосављевића (49) мало је другачија - он је радни век провео на подморници „831“, као официр Ратне морнарице.

- Право из Морнаричке војне академије, 1983. године, као потпоручник стигао сам на њу, тек заронилу у Јадранско море. Напредовао сам у служби, а од 1991. сам командант подморнице - сећа се Милосављевић, један од тројице и последњи српски командант подморнице у историји Југославије.

Пловили су заједно Јадраном, стационирани у „Лори“ у Сплиту, највећој ратној луци у старој Југославији... Године 1992. Милосављевић је у одбрани „Лоре“ од опсаде хрватске војске задобио тешке повреде.

- Последњи сам напустио „Лору“, а успомене носим и данас: комадиће граната „заглављене“ уз нерве на екстремитетима - прича командант у пензији без пензије. - После Сплита пошли смо на Вис, а онда допловили у Боку Которску.
Због инфаркта, 1997. је лекарска комисија Милосављевићу издала решење да је неспособан за службу. Пошто није било другог команданта подморнице, војна комисија је поништила тај документ и прогласила га радно способним.

- Раздвојила нас је беспарица: подморница је 2003. отпловила у пензију, ја остао на цедилу...

До 2005. године Милосављевић служи у команди Ратне морнарице, када по програму „Призма“, као услов за пензионисање, мора на цивилну преквалификацију. Школовао се за менаџера, али решење о пензији стиже у моменту када је проглашена независност Црне Горе. Али, ова држава решење о пензији не признаје, јер је издато у Србији, а новац би требало да се исплаћује из црногорског војног пензионог фонда, због чега остаје без пензије до данас.

Не желећи да из породичног стана у Црној Гори иде у неизвесност, Драганова супруга је одлучила да се не досели у Параћин са ћеркама близнакињама (18), сином (14) и Драганом и остала је у Црној Гори. Драган је прво живео у родном Параћину, а онда се доселио у Петроварадин, због школовања деце. Ради све - од грађевине, развожења пецива по пекарама, до менаџерског посла, јер новца никад довољно, за школу, факултет, кирију и дажбине, храну и одећу.

- Мој мото је „Преживи да ишколујеш децу“ - искрен је Милосављевић. - Девојке раде као промотерке у супермаркетима, продају сладолед и кокице, а син када помогне комшијама у куповини заради за џепарац. Пре неколико дана комшиница му је поклонила рођенданску торту...
И док командант Драган крпи крај са крајем, подморница „831“ спрема се за грчки музеј морепловства...

СПОР И ПРЕСУДА

МИЛОСАВЉЕВИЋ је један од петорице војних пензионера који последњих 28 месеци нису добили пензију. Официрима са пребивалиштем у Србији, који су пензионисани непосредно пре „цепања“ државе, Црна Гора обуставља исплату примања јер не признаје решење о пензионисању издато у Србији. Они, 2008. године, туже Војни пензиони фонд (ВПФ). Спор је пресуђен у њихову корист, али, после жалбе ВПФ, процес је враћен на почетак...

Нема коментара:

Постави коментар