Желим да, ако је могуће, поставите на Страници "Дан ветерана - Видовдан" слике мога брата од ујака Станише Ристовића који је погинуо на данашњи дан 1999. заједно са Радосавом Симоновићем и још двојицом колега (које не знам)
Они су сви радили у полицијској станици Клинчина, општина Клина, Косово и Метохија, све време се борили против шиптарских терориста, до трагичног 8. маја 1999. када им је постављена заседа. Са џамије је пуцано на комби у коме је било 17 припадника што полиције што резервног састава. У то време НАТО бомбардовања, кубурило се са превозом и горивом зато је њих 17 било у једном мини вану.Да зло буде веће, врата на комбију су била покварена и затварала су се, односно отварала само са спољашне стране. Тако да када су нападнути са џамије, од њих 17 четворица су погинули.
Станко је био једно од 10-торо деце мог ујака. Увек су теже живели, због бројности фамилије али је ту увек било највише љубави и радости. Мој Станко је увек био тих, миран и најбољи од свих.Имао је осећаја за све рођаке како из уже тако и из шире породице, а највише за своју мајку. Радовао се малим стварима.Није био ожењен. Живео је у селу Почешће, општина Пећ. Радосав је био из суседног села Гораждевац. За њега знам само да му је жена умрла од рака млада и да је након његове погибије остало двоје сирочића које је одгајала баба, а помагали су и остали рођаци Симоновићи.
Поздрав, Драгана.
Додатак објави.
Сад сам одслушала гусле, Бесмртници Метохије. Нисам одавно, увек одплачем па избегавам. Ту каже да су још тројица изгинули са њима. Све је могуће, јер кад смо сахранили Станка, тог дана су рекли да их је укупно четворица погинуло. После сам се ја са родитељима вратила у Приштину, а како комуникација није било, чак ни телефонских, због бомбардовања, нисам могла да знам. Погинули су још Витомир Поповић, затим Срђан Цветковић и Момчило Мићуновић. Заседа им је постављена у Доње Баране (са џамије) како сам пре навела. а они су се враћали са задатка из села Челопека, Косово и Метохија.
Hvala na objavi,
ОдговориИзбришиDragana.