Првог маја 1999. године НАТО авијација гранатирала је у 13 сати аутобус “Ниш-експреса” који се кретао из Ниша преко Подујева ка Приштини. Аутобус је од гранате преполовљен. Очевици су око и на мосту код Лужана могли да виде велики број угљенисаних и масакрираних тела. Никада није утврђен тачан број жртава, али се претпоставља да их је било око 70. Међу жртвама је било и пуно жена и деце. Број жртава није било могуће утврдити јер је приликом гранатирања од топлоте потпуно истопљена машиница за издавање карата. У гранатирању је погинуо и возач “Ниш-експреса” Вукадин Јелић.
У 13:50 НАТО алијанса још једном се обрушила на околину Лужана и том приликом погодила амбулантно возило које је дошло да помогне унесрећеним путницима из аутобуса. Тај догађај званичници НАТО-а су коментарисали као “незгоду која се случајно догодила у намери да се спречи снабдевање српских војних и полицијских снага које су оперисале у унутрашњости Косова”
У време ратне 1999. године “Ниш-експрес” је одржавао (можда једини) све мирнодопске линије ка Косову. Била је то једина, устаљена веза Косова са осталим делом Србије. Возачи су се сами пријављивали за рад на линијама кроз Косово.
(страница nis-ekspres.rs)
Аутобус “Ниш експреса” јарко црвене боје саобраћао је на редовној линији Ниш-Приштина, био је пун путника и у тренутку напада налазио се на средини моста. Експлозија је преполовила аутобус, једна половина је остала на мосту, док је друга половина пала са моста. Половина на мосту је потпуно изгорела и у њој се налазе три или четири угљенисана леша. У другој половини аутобуса, која је пала са моста, види се седам или осам раскомаданих тела. Поред аутобуса лежи неколико тела без главе, док се на неких 20 метара од аутобуса налази рука малог детета. Поред пута лежи комплетан људски мозак, док се изнад целог места шири задах нагорелих људских тела. Део аутобуса који је који је остао на мосту потпуно је угљенисан и једино што одудара је црвена боја људске утробе. Сам мост је лакше оштећен, а када су на место трагедије дошли новинари остаци аутобуса су још увек тињали. Мештани су одмах након експлозије покушали да укажу помоћ унесрећенима, али, како је рекао један полицајац, “страшно је гледати људе како горе и запомажу, а не можеш да им помогнеш”. Овај полицајац је рекао да је до сада имао лоша искуства са новинарима и навео да су његови снаја и њено дете пре извесног времена рањени у селу Мердари, а да су новинари који су их интервјуисали написали да је реч о Албанцима. Један од мештана, Рајко Максић, који се у тренутку напада затекао у својој башти, на неких 100 метара од места трагедије, изјавио је да је видео авион како понире и како избацује бомбу, након чега се чула страховита експлозија и тресак аутобуса који је пао доле. Максић је навео да је кренуо да помогне, али да је једино могао да пружи помоћ једном човеку који је испао из аутобуса и кога је ставио у кола и одвезао у приштинску болницу. Путник коме је Максић помогао има тешке опекотине и велику посекотину на глави. Неких пола сата након напада пет екипа хитне помоћи је одвезло пет повређених ка Приштини, с тим што је друго возило хитне помоћи погођено на другом мосту, десетак километара од места несреће код места Пруговац и у њему је повређен доктор. Међу петоро повређених који су пребачени у Приштину је и једно дете које се налази у тешком стању. Истражни судија Окружног суда у Прокупљу Мијат Бајевић рекао је новинарима да за 30 година колико ради свој посао није видео нешто тако страшно. Он је навео да је међу погинулима и најмање двоје деце које је он видео, али је нагласио да испод аутобуса има још тела и да страхује да је број погинулих већи. Бајевић је рекао да се аутобус “Ниш експрес” кретао сам, без икаквих возила у пратњи и нагласио да је техничка екипа која врши увиђај пронашла и делове пројектила, што недвосмислено указује да је реч о нападу НАТО авијације. Док је истражна екипа вршила увиђај зону су у ниском лету надлетали авиони НАТО-а, недалеко одатле чула се и веома јака детонација, док су полицајци упозорили новинаре да са околних брда константно делује снајперисти сепаратистичке Ослободилачке војске Косова (ОВК). За време боравка новинара на месту трагедије из правца Приштине чуло се 15-ак јаких експлозија. Неке западне агенције су се касније у НАТО-овском покушају изврдавања одговорности позивале на “извештаје УЧК” који су као видели “униформисане лешеве”.
Нема коментара:
Постави коментар