Ратни ветерани: Кад само смрт живи у глави...
Око 40.000 бивших војника пати од посттрауматског стреса. Повећан и број оних који се лече болнички. Више стотина извршило самоубиство. Насилни у породици. Неадекватна брига државе.
СЕДИМО за столом у башти. Дан је леп. Пролеће је. Смејемо се. Ођедном, тишина. Лица око мене се уозбиљише. Смркну. Чујем фијук гранате. Експлозија. Погледам поред себе и видим труп најбољег пријатеља. Батрга се у локви сопствене крви. Још је жив, ноге су му ко зна где. Прича ми нешто. Мени зуји у ушима. Не чујем га. Страх ме паралише. Само стојим непомично.
У следећем тренутку се будим. Супруга ме смирује. Полако долазим себи. Обливен сам леденим знојем. Не могу поново да заспим. Плашим се. Лудим. Понекад се осећам као да ћу експлодирати, под сталним сам притиском.
Описани догађај догодио се у марту 1992. године у Сарајеву. Ратни ветеран Милош В. (53) равно 20 година ове слике не може да избрише из главе. И изнова и изнова их проживљава.
Његова прича је једна од многих. Према истраживањима са Војномедицинске академије око 10 одсто ратних ветерана од око 400.000 војника који су учествовали на ратиштима у Босни, Хрватској, Косову, или за време НАТО агресије на Србију, пати од посттрауматског поремећаја.
Ово обољење, према објашњењу доктора, јавља се углавном код мушкарца који је био на ратишту, који је преживео рањавање, присуствовао смрти или рањавању пријатеља саборца, учествовао у блиским борбама у тешким условима, живео у рову...
А синдром прате повишен степен сумњичавости, неповерења, слаба контрола агресије, доживљај повређености и изманипулисаности...
- Екстреман догађај се у глави ветерана одиграва поново и он осећа као да је поново на ратишту. Буди се и у тренутку и не зна где се налази. Тражи пушку, или удара особу која је поред њега, јер мисли да се бори за свој живот - каже психијатар Жељко Шпирић, начелник Првог одељења Клинике за психијатрију Војномедицинске академије (ВМА) у Београду.
Велики број самоубистава међу популацијом бивших војника само је један од показатеља колико је овај проблем озбиљан. Не постоје тачни резултати колико је њих извршило самоубиство, али према истраживањима неколико ратних удружења, он прелази бројку од 500.
Бивши војници тврде да данас о њима нико не брине. Кажу и да постојећи услови живота, слаба економска ситуација и често подсећање на рат, погоршавају њихову болест. Преовладава осећај издаје, насамарености...
- Војни ветерани који пате од овог синдрома су тема од које сви окрећу главу - каже "Новостима" Миле Милошевић, председник Удружења српских ратних ветерана, које броји више од 20.000 чланова.
- Ти људи су живе бомбе које сваког тренутка могу да експлодирају. Према нашем истраживању, од десет случајева у којима отац убије супругу, дете, мајку или оца, њих шесторо су ратни ветерани. У свету постоје специјалне болнице за овакве случајеве, а ми смо молили Министараство рада и социјалне политике за помоћ, али нам они никада нису изашли у сусрет.
Према његовим речима, Министараство расписује конкурсе за пројекте по којима ветеранима са ПТСП нуде рехабилитацију по бањама.
- Логично, такав третман не може да пружи никакве резултате у сузбијању ове болести, јер је реч о рехабилитацији, а не о лечењу.
У Министраству рада и социјалне политике кажу да се за ратне ветеране сваке године издваја одређена сума новца за лечење.
Део издвојених средстава одлази на ортопедска помагала, а део на лечење у бањама.
НЕПРАВДА
- МИ доживљавамо трауме и сада, када су ратови давно завршени.
- Људи су пре сукоба имали посао, донекле су лагодно живели. Данас немају ништа. Фрустрирајуће је када ветерани гледају људе који нису ни пришли фронту а имају послове, возе скупа кола...
Такве слике буде осећај неправде.
ПОВЕЋАН БРОЈ БОЛНИЧКИХ ЛЕЧЕЊА
ОД посттрауматског синдрома у Србији у току прошле године, према подацима Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" болнички се лечило 60 пацијената, што је било двоструко више него током претходне две године. У 2010. лечило се 25, а годину пре тога 30. Али, зато је у 2008. лечено њих 73.
- Овај број се односи само на људе који су збринути у некој од стационарних установа, било директно због ове, или због друге болести, па је констатована и ова - објашњавају у "Батуту". В. Ц. С
РАЗВОД И НАСИЉЕ
ИСКУСТВО психијатара који се у пракси суочавају с ПТСП, говори да се велики број ратних ветерана разводи. Од десеторо људи који изазивају насиље у породици, шесторо су ветерани.
ЈОШ ЈЕДАН ПОРЕМЕЋАЈ
- ВИШЕ од половине ратних ветерана има најмање још један психијатријски поремећај - каже психијатар Жељко Шпирић.
- Депресија се јавља у 22 одсто случајева, а алкохолизам у 20 одсто случајева.
Новости...
Око 40.000 бивших војника пати од посттрауматског стреса. Повећан и број оних који се лече болнички. Више стотина извршило самоубиство. Насилни у породици. Неадекватна брига државе.
СЕДИМО за столом у башти. Дан је леп. Пролеће је. Смејемо се. Ођедном, тишина. Лица око мене се уозбиљише. Смркну. Чујем фијук гранате. Експлозија. Погледам поред себе и видим труп најбољег пријатеља. Батрга се у локви сопствене крви. Још је жив, ноге су му ко зна где. Прича ми нешто. Мени зуји у ушима. Не чујем га. Страх ме паралише. Само стојим непомично.
У следећем тренутку се будим. Супруга ме смирује. Полако долазим себи. Обливен сам леденим знојем. Не могу поново да заспим. Плашим се. Лудим. Понекад се осећам као да ћу експлодирати, под сталним сам притиском.
Описани догађај догодио се у марту 1992. године у Сарајеву. Ратни ветеран Милош В. (53) равно 20 година ове слике не може да избрише из главе. И изнова и изнова их проживљава.
Његова прича је једна од многих. Према истраживањима са Војномедицинске академије око 10 одсто ратних ветерана од око 400.000 војника који су учествовали на ратиштима у Босни, Хрватској, Косову, или за време НАТО агресије на Србију, пати од посттрауматског поремећаја.
Ово обољење, према објашњењу доктора, јавља се углавном код мушкарца који је био на ратишту, који је преживео рањавање, присуствовао смрти или рањавању пријатеља саборца, учествовао у блиским борбама у тешким условима, живео у рову...
А синдром прате повишен степен сумњичавости, неповерења, слаба контрола агресије, доживљај повређености и изманипулисаности...
- Екстреман догађај се у глави ветерана одиграва поново и он осећа као да је поново на ратишту. Буди се и у тренутку и не зна где се налази. Тражи пушку, или удара особу која је поред њега, јер мисли да се бори за свој живот - каже психијатар Жељко Шпирић, начелник Првог одељења Клинике за психијатрију Војномедицинске академије (ВМА) у Београду.
Велики број самоубистава међу популацијом бивших војника само је један од показатеља колико је овај проблем озбиљан. Не постоје тачни резултати колико је њих извршило самоубиство, али према истраживањима неколико ратних удружења, он прелази бројку од 500.
Бивши војници тврде да данас о њима нико не брине. Кажу и да постојећи услови живота, слаба економска ситуација и често подсећање на рат, погоршавају њихову болест. Преовладава осећај издаје, насамарености...
- Војни ветерани који пате од овог синдрома су тема од које сви окрећу главу - каже "Новостима" Миле Милошевић, председник Удружења српских ратних ветерана, које броји више од 20.000 чланова.
- Ти људи су живе бомбе које сваког тренутка могу да експлодирају. Према нашем истраживању, од десет случајева у којима отац убије супругу, дете, мајку или оца, њих шесторо су ратни ветерани. У свету постоје специјалне болнице за овакве случајеве, а ми смо молили Министараство рада и социјалне политике за помоћ, али нам они никада нису изашли у сусрет.
Према његовим речима, Министараство расписује конкурсе за пројекте по којима ветеранима са ПТСП нуде рехабилитацију по бањама.
- Логично, такав третман не може да пружи никакве резултате у сузбијању ове болести, јер је реч о рехабилитацији, а не о лечењу.
У Министраству рада и социјалне политике кажу да се за ратне ветеране сваке године издваја одређена сума новца за лечење.
Део издвојених средстава одлази на ортопедска помагала, а део на лечење у бањама.
НЕПРАВДА
- МИ доживљавамо трауме и сада, када су ратови давно завршени.
- Људи су пре сукоба имали посао, донекле су лагодно живели. Данас немају ништа. Фрустрирајуће је када ветерани гледају људе који нису ни пришли фронту а имају послове, возе скупа кола...
Такве слике буде осећај неправде.
ПОВЕЋАН БРОЈ БОЛНИЧКИХ ЛЕЧЕЊА
ОД посттрауматског синдрома у Србији у току прошле године, према подацима Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" болнички се лечило 60 пацијената, што је било двоструко више него током претходне две године. У 2010. лечило се 25, а годину пре тога 30. Али, зато је у 2008. лечено њих 73.
- Овај број се односи само на људе који су збринути у некој од стационарних установа, било директно због ове, или због друге болести, па је констатована и ова - објашњавају у "Батуту". В. Ц. С
РАЗВОД И НАСИЉЕ
ИСКУСТВО психијатара који се у пракси суочавају с ПТСП, говори да се велики број ратних ветерана разводи. Од десеторо људи који изазивају насиље у породици, шесторо су ветерани.
ЈОШ ЈЕДАН ПОРЕМЕЋАЈ
- ВИШЕ од половине ратних ветерана има најмање још један психијатријски поремећај - каже психијатар Жељко Шпирић.
- Депресија се јавља у 22 одсто случајева, а алкохолизам у 20 одсто случајева.
Новости...
Нема коментара:
Постави коментар