На вратима провалије (Земља гладних и богатих)

Марија Игњатовић из Раткова код Оџака одраста са својих седморо браће и сестара у породици која живи од 80 евра дечјег додатка. Девојчица сања дан када ће моћи да обује праве патике. Милица Драмићанин би волела да има где да се окупа. Као и њених петоро браће и сестара који живе са мајком инвалидом и незапосленим оцем у брвнари на обронцима Голије одакле у будућност гледају као на време у коме ће имати - купатило! И кревет.



Од рођења непокретна Јелена Кићановић из села Бачевци код Ваљева жељна је свега. Али са 140 евра туђе неге и дечјег додатка месечно, од чега живе и њени родитељи и два брата, и најскромнија Јеленина жеља тешко је остварива.

Њена вршњакиња Милица Милошевић из села Крушце код Ниша заједно са своја три брата једе само једном дневно. Често одлазе у кревет гладни па им тешко долази сан на очи. Отац Срђан, који је после 25 година стажа остао без посла, подиже их сам, и то са 170 евра помоћи коју остварује његов син Мирослав.

У трошној бајти на путу између Келебије и Суботице брачни пар Вукотић подиже четворо деце са месечним приходом од 30 евра. Са једва нешто више пара од њих, Ђусићи из села Кукљин код Крушевца прехрањују троје деце која спавају у једном кревету и уче уз једну свећу. Живе од социјалне помоћи и скромне мајчине наднице. Отац је без посла и тешко болестан.

Сви ови мали и велики људи из разних делова Србије, њих 39 (чијим судбинама се бави Блиц фондација у акцији Срце за децу) месечно на располагању имају укупно око 500 евра, односно мање од 13 евра по особи.

Рачуница показује да свако од ове деце и њихових родитеља нема за живот чак ни пола евра по једном дану.

Са колико евра дневно располаже прва госпођа српског правосуђа? Када је у јесен 2010. Ната Месаровић повећала себи плату за 30 одсто и са другим додацима месечно из буџета, дакле од нас, узимала, како су израчунали у ТВ Б92, близу 4.000 евра, прва суткиња Србије могла је дневно да троши 133 евра - десет пута више него 39 сиромашних дечака и девојчица и њихових родитеља заједно.

Српска богиња правде у једном дану могла је да се за своју "дневницу" окупа, намаже, намирише, обује, обуче, наједе, напије, провоза... У исто време, у том једном, за њих предугачком дану, сваки од 39 малишана и њихових мама и тата могли су да за мање од припадајућих пола евра по особи купе или четврт сапуна, или кришку маслаца, или пола векне хлеба, или једну чарапу...

Ако би имали још пола евра (да су ближе Београду могли би да зараде тако што би, на пример, чистили Нати ципеле, прали шофершајбну њеног аута, довукли јој кромпир са пијаце...) сваки од ових 39 невољника могао би да купи себи барем још једну поморанџу, или једну банану, или кесицу јефтинијих бомбона, или чашу јогурта.

Ната, која је у међувремену постала мерна јединица за чистоћу образа, једном је рекла како може свима да погледа у очи.

Ево прилике - нека оде код Игњатовића, Драмићанина, Кићановића, Милошевића, Вукотића, Ђусића. Могу јој се придружити и сви они посланици који ових дана из све снаге бране лик, дело, функције и приходе председнице Врховног касационог суда којој следи разрешење по закону јер сама није имала довољно морала да поднесе оставку.

"Две ствари испуњавају душу увек новим и све већим дивљењем и страхопоштовањем: звездано небо изнад мене и морални закон у мени", написао је давно Имануел Кант.
Ната не гледа ни у небо, ни у себе. Не раде то ни послодавци људи поменутих у овом тексту који су родитељима деце жељне свега поделили отказе.

И ми и наше газде незадрживо срљамо у провалију.

Неко лимузином, а неко пешице!

Пише: Милка ЉУБИЧИЋ