СРАМНО: Поштованији нацистички ветерани од данашњих ратних ветерана у Србији...

Немачка се НИЈЕ стидела својих НАЦИСТИЧКИХ "ратника", који су учинили безброј злочина,  чак им је и пензије давала, а Србија се данас стиди својих ратних ветерана... КО ЈЕ ОВДЕ ЛУД ВИШЕ???

Имамо овде неколико примера што је и више него довољно да утврдимо једну СРАМНУ истину, а то је да су поштованији били нацистички ветерани од данашњих ратних ветерана у Србији...

Карл Дениц

"Нацистички Адмирал Карл Дениц, у Другом светском рату командант подморничке флоте, адмирал флоте а након самоубиства Адолфа Хитлера постао је последњи канцелар Трећег рајха. Под његовом командом је потопљено на милионе тона "савезничких" бродова и убијено је на хиљаде морнара. По завршетку рата у Нинбершком процесу проглашен је кривим по 2. тачки (злочин против мира) и 3. тачки (војни злочин) и осуђен на десет година затвора. На слободу је пуштен 1. октобра 1956. године и ускоро му је влада Западне Немачке одобрила адмиралску пензију."

Ерих Хартман

Нацистички пилот Ерих Алфред „Буби“ Хартман, је био најуспешнији ловачки ас у историји ваздухопловства. Током Другог светског рата је као припадник Луфтвафеа постигао 352 ваздушне победе, од којих 345 над руским пилотима. После 10 година проведених у совјетском заробљеништву 1955. године је пуштен на слободу и вратио се у Западну Немачку. По повратку у Немачку постао је официр у Ратном ваздухоплвству Западне Немачке у којем је командовао првом ловачком јединицом наоружаном млазним авионима Локид Ф-104 Старфајтер. Пензионисао се 1970. год.

Герхард Баркхорн

Нацистички пилот Герхард „Герд“ Баркхорн, је био други немачки ловачки ас по успешности у Другом светском рату, одмах иза Ериха Хартмана. У ваздушним борбама на Источном фронту, извршио је 1.104 борбена лета постигавши 301 ваздушну победу, оборен је девет пута, једном се спасио искакањем и два пута је рањен. Заробљен је од стране Западних савезника али је из заробљеништва пуштен већ у септембру 1945. год. Војну каријеру наставио је у новоформираном ратном ваздухопловству Западне Немачке. Пензионисан је 1976. године у чину генерал-пуковника.

Поштовање ратних ветерана у Србији. ШТА ЈЕ ТО?!?

И још мало фотографија "поштовања" данашњих ратних ветерана...

Србија се стиди својих ратника!!!

За разлику од земаља у којима је поштовање ветеранске популације и њихових људских права на веома завидном нивоу, у Србији је ситуација тотално другачија.

Вишегодишња „дехуманизација“ наших ветерана довела је до нељудског односа према њима, како од самих власти тако и од друштва уопште. Задњих година може се приметити да власти, али и опозиције, скоро ништа нису урадиле на побољшању друштвеног, здравственог и социјалног статуса ратних ветерана. Небрига државе се даље пренела на медије које показују тоталну незаинтересованост за ветеранске животне теме, осим у кратким и штурим информацијама пуних предрасуда и осуде, када су у питању убиства или самоубиства и слична кривична дела у којима су главни актери ратни ветерани. На основу таквог „негативног“ вишегодишњег односа према ратним ветеранима у друштвеном и јавном животу Србије, створена је слика о њима какву не можемо видети у другим државама света, па чак и у земљама из окружења. Најједноставније речено, ратни ветерани, ратни војни инвалиди и породице палих бораца у Србији и њеном јавном и друштвеном животу НИСУ ПОПУЛАРНИ.

Такав „константан“ однос и статус „непопуларности“ довели су до „лошег“ стања и односа и међу самим ратним ветеранима. Превелики број ветеранских удружења, удружења ратних војних инвалида и породица палих бораца, „окренутост“ ка политичким обећањима (углавном лажним) довели су до несложности и нејединства , као и немогућности, невољности и неспособности да сами ветерани нешто промене и ураде за себе и своја основна људска права. На крају, све се свело на ратне дневнице и спора око истих, тужбе појединих удружења суду у Стразбуру, причама и петицијама у вези предлога закона о борачким правима. Конкретних решења нема нити их има на помолу, нити има нечије спремности, воље и жеље да се крене у решавање „коначног, трајног и повољног“ статуса за целокупну борачку популацију.

“Некоме“ у Србији то није у интересу, „некоме“ у Србији ветерани нису потребни и битни.

Из свега овога може се закључити само једно, а то је, да се Србија стиди својих ратника!!!

Братски: Ненад Станић...