Херој Православља - АНАТОЛИЈ ЛЕБЕД ТОЉА

Анатолиј Лебед (Анатолий Вячеславович Лебедь, 10. март 1963. год. Валга - 27 април 2012.год. Москва) по чину је био Гардијски потпуковник и служио је у 45. независном Гардијском пуку посебних намена  (Спец наз), као део ваздушних снага. Учествовао је у рату у Авганистану, Србији (Косово и Метохија), Другом чеченском рату, Дагестану и у рату у Јужној Осетији.

Рођен је 10. маја у граду Валга у Естонији. Придружио се Совјетским оружаним снагама 1981. године када почиње своју војну службу у совјетском ваздухопловству. Прво је обучаван у 44. ваздухопловној дивизији у Литванији да би после био прекомандован у 57. незавнисну дивизију у Казахстан. 1986. године учествује у Авганистанском рату као члан хеликоптерске регименте. После тога служи у групи совјетске војске у Немачкој, где је зарадио три oрдена Црвене звезде и орден Службе отаџбини 3. реда.

Пензионисао се 1994. године, али 1999. године добровољно учествује у организовању руских специјалних снага у Дагестану доневши им опрему коју је сам купио. Исте године он и његови саборци из бивше ваздухопловне дивизије организују се као добровољци и стижу у Србију као помоћ у гашењу побуне шиптарских терориста на Космету. Како је сам рекао у једном интервјуу дошао је у Србију да помогне православној браћи јер им је потребна помоћ и посебно напоменуо да жели да помогне држави Србији из својих уверења а не због неких компанија или појединаца као неки ''добровољци'' (плаћеници). Такође је више пута поновио да је долазак на Космет била одлука њега и његових сабораца и да их пре тога нико из Србије није звао да дођу.

Од 1999. до 2007. године имао је преко 10 путовања у Чеченију и учествовао је у неколико специјалних операција у околини Грозоног и у Ведено области, добровољно. У Другом чеченском рату 2003. године на Улус-Керт планинама губи ногу тако што је нагазио на мину. Но, ни то га није омела да здушно помаже интересима Русије како год може па је без ноге преко 840 пута скочио са падобраном, а при том се бавио и борилачким вештинама уз помоћ протезе.

9. јануара 2005. године његова патрола је упала у заседу, одбијајући да преда своје рањене људе у руке непријатеља. Он је једном руком савладао 3 побуњеника спашавајући животе својим војницима. За тај подвиг награђен је оредном Хероја Руске Федерације. У наредној борби 24. јануара 2005. године био је рањен више пута у леђа штитећи своје своје људе од експлозије бомбе. Иако рањен успео је да неутралише непријатељску ракету и утврђење митраљеза а затим наставио да води патролу до уништења терористичке базе.

Медведев одликује Анатолија

Учествујући у рату у Јужној Осетији 2008. године постаје тек други витез носилац ордена Светог Ђорђа 4. класе. За време церемоније додељивања одликовања руски председник Медведев је за Лебедева рекао: ''Међу нама је официр специјалних снага, херој Руске федерације Анатолиј Вјачеславович Лебедев. Увек је био водећи на фронту током борбених операција, представљајући себе као оличење храбрости''.

Прес служба Државног Министарства унутрашњих послова Русије у Москви је званично објавила да је у петак 27. априла 2012.године у 17:45 на Богородском аутопуту Анатолиј Лебед (Анатолий Вячеславович Лебедь) изгубио контролу над својим мотором (Кавасаки), ударио у ивичњак, затим пао и умро од задобијених повреда. Анатолиј је хтео овом вожњом да одтвори “бајкерску” сезону у Москви која је почињала следећег петка. Возио је свој Кавасаки упркос чињеници да му је нога ампутирана.

Носилац је следећих одликовања:
- Херој Руске Федерације (6. април 2005. год) – за храброст и јунаштво на Северном Кавказу
- Орден Светог Ђорђа IV степена
- Три одрена за Храброст
- Три ордена Црвена Звезда
- Орден “За службу Роду у Оружаним Снагама СССР-а” III степена
- Медаље (разне) …

ВЕЧАН МУ ПОМЕН И СЛАВА ОД ГОСПОДА...