субота, 19. новембар 2011.

СРЂАН КОШАНИН,СТАРЕШИНА СА ТРИ СРЦА И ТРИ РАТА


Срђан Кошанин,звани Ђидо,рођен је 4. фебруара 1968. године, у Ушћу код Краљева.За Кошанине у Ушћу зна свако дете,сваки рудар,и случајни пролазник.Треба бити камен па не засузити над свиме ониме што би тамо чуо и видео.Отац Душан (упокојен)бивши виши пољопривредни техничар и резервни капетан,мајка Милена агроном,више је кип него живо биће од када је Срђан погинуо.Телом је на овом свету,то је сигурно.А Саша,Срђанов брат близанац,иако не личе,тих и миран,сада је ветеринар у Ушћу,ожењен,отац предивне ћеркице.

Срђан је основну школу завршио у Ушћу,одличан ђак увек био,а средњу медицинску је уписао у Шапцу и исту такође с одличним успехом завршио и уписао Војну академију коју је завршио 1990. и одмах ступио на службу ,по распореду,у Мостар,и баш у време ратних дејстава.О томе какав је Срђан официр,старешина,брат,друг био,какве врлине и особине је имао,какву улогу у извлачењу војника ,с поштовањем се говори још увек међу свим старешинама и колегама,а поготову међу бившим војницима које је спашавао.

Сам податак да је међу последњим официрима напустио Мостар најречитије говори о Срђановом моралу и војничкој части.Тада га је Генерал Перишић одликовао за све те заслуге и врлине и ванредно га унапредио у чин капетана.Након завршених дејстава у Мостару распоређен је на Бањицу,Топчидер,Војна пошта 2834,Војна полиција,специјална војна јединица.

Одатле је два пута ,у два наврата прелазио Дрину,а први одлазак у помоћ браћи преко Дрине био је,када је кренуо с Топчидера на Богојављење 19. јануара 1993,а већ за Светог Јована био стациониран у школи " Вук Караџић" у Братунцу.Даље је историја.

Ратовао је по Источној Босни,од Зворника,Скелана,Кравице,Братунца,Чауш,Обади,
Коњевића Поља(Теочак брдо),Дрињача,све до Сребренице.

Оженио се 1997,додељен му је стан,унапређен је у чин капетана I класе.Имао је све врхунске квалитете човека и старешине и ко зна докле би догурао ,у војничком смислу,да на Косову нису почеле да се оглашавају ратничке трубе.Отишао је у нови рат и није се вратио.

Иначе,ратна трагедија је пратила одувек породицу Кошанин.Срђанов деда по мајци Милени,а и очев отац,значи други деда,погинуше 1944. године,бранећи ону Југославију.Ни покојни чика Душан ни тетка Милена нису упамтили своје очеве,а ни Срђанова ћеркица Срђана која је рођена након 53 дана од Срђанове погибије на Кошарама 1999. године.


Срђан је погинуо 19. априла 1999. Године, на Караули Кошаре,"Војни Извештај"говори да је Срђан Кошанин,капетан I класе(након смрти,постхумно додељен му је чин мајора) погинуо у борби с шиптарским терористичким снагама,храбро се борећи против тада знатно надмоћнијег непријатеља,али не устукнувши ни педаљ уназад.

Званично је погинуо заједно са још тројицом колега,официра и подофицира,од гелера бачених од стране НАТО агресора,али је заправо страдао од метака калибра 5,56 мм НАТО у поврату из једне од акција из правца Тропоје,Албанија,где је са групом старешина из ПТ чете,минирао и дигао у ваздух добар део центра за обуку шиптарских терориста.Тим САС(британаца)их је сачекао у повратку на Кошаре и ту сасекао,само тројица преживеше.


Ето,неко три пута одлази у рат и погине,да свој живот за своју отаџбину,народ,браћу и сестре,децу,а неко нити један пут.Црно,али истинито и срамотно.Срђан је био храбар,тачан,прецизан,принципијелан,карактеран,и превише амбициозан старешина.Све мајке и очеви војника који су служили у Мостару знају за Срђана Кошанина који је све те војнике извукао из тога града и војних објеката из тог ратног пакла,али Кошаре су биле прави пакао за све нас,па и Срђана.Није Срђан пуно бринуо за себе колико за ону децу,војнике децембарске класе,њих око 80,такав је био.Много је Краљево и Срђаново Ушће код Краљева дало својих синова који су пали за одбрану своје отаџбине,њих 41-ог.Слава им вечна,Бог да им душу прости и помилује,амин.


Текст написао Срђанов колега и саборац:
П.пук.Милосављевић М. Братислав-Бобан ВП 2834/1,Топчидер,Београд

50 коментара:

  1. Рундић Љутомир20. јануар 2012. 18:06

    Имао сам част да сам га упознао у Мостару.Био је изванредан старешина,храбар,пожртвован а изнад свега људина од човека.Његова јуначка смрт ражалостила је све његове колеге као и све људе који су га познавали.Његова породица је изгубила највише али ако је за утеху нека увек
    имају на уму да су изгубили сина,оца и мужа кога ће се сеаћти сви његови саборци и да ће његово име живети док буде и један од нас живео!Нека му је вечна слава и хвала за све што је урадио у свом кратком животу.ЛАКА ТИ ЗЕМЉА СРЂАНЕ БРАТЕ!

    ОдговориИзбриши
  2. Iako ne želim da se prisećam dana provedenih u borbenim dejstvima na kosovu, kao pripadnik 5. bataljona Vojne policije i kao saborac kapetana Košanina moram da kažem da sam bio svedok njegove pogibije. Tog dana nas je zasula jaka minobacačka vatra od 10-15 plotuna po 2 granate, vrlo precizna. Tom prilokom je kapetan Košanin smrtno pogođen a svk. Tepavac teško ranjen. Svk. Tepavaca smo na rukama odneli do sela, par kilometara udaljenog od pozicije, ali na našu veliku žalost podlegao je povredama. Tom prilikom je lakše ranjen i jedan vojnik po ugovoru iz valjevskog bataljona vojne policije.
    Svim palim saborcima samo jedno... neka im je večna slava i hvala.

    Desetar Goran Jovanović

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. САША КОШАНИН28. април 2012. 09:02

      ОЛОВНА НОЋ
      СВЕТЛОСНИ БЉЕСАК И ЛАВЕЖ ПАСА,
      ДРХТАВИ УЗДАХ ПОДИЖЕ МИ ПРСА,
      КАКО ЋЕ УЗВРЕЛА КРВ У МЕНИ,
      СРЦЕ ДА СМИРИ,ВУЛКАН У СТЕНИ.

      УЖАРЕНОМ ЛАВОМ ПОКРЕЋЕШ СТЕНЕ,
      СВЕ РУШИШ ДА ДОЂЕШ ДО МЕНЕ,
      КОЛИКА ЈЕ СНАГА,ТО БЛИЗАНАЦ ЗНА,
      ЉУБИШ,ГРЛИШ,ТРЗАШ МЕ ИЗ СНА.

      ОЛОВНЕ СУЗЕ ОДУЗИМАЈУ МИ ДАХ,
      ГРЕШАН СИ, БОЖЕ,ЗА ОВАЈ КРАХ
      ЗАШТО ДА СРЦЕ ПОДЕЛИШ МОЈЕ,
      А ЗНАШ ДА ЈЕДНО ПОРЕД ДРУГОГ СТОЈЕ.

      АКО БОЖЕ ЧЕКАШ СВОЈЕ ВАСКРСЕЊЕ,
      ОЖИВИ МИ БРАТА,ГУБИМ СТРПЉЕЊЕ,
      ПОМОЗИ ДА ЉУБАВ ПОДЕЛИ БОЛ,
      ДУГО САМ ДОЛЕ,ЖЕЛИМ ЈАРБОЛ.

      КОШАНИН САША УШЋЕ НА ИБРУ
      ЗБИРКА ПЕСАМА-ОЛОВНА НОЋ-
      КУЛТУРНИ ЦЕНТАР РИБНИЦА ,КРАЉЕВО

      Избриши
    2. "Господе, опрости грехе онима којима Си доделио да у борби положе своје животе за Веру и Отаџбину и дај им нераспадљиве венце у дан Праведног Суда Твог. Јер Си Ти Заступник, Победа и Спасење свих оних који се надају у Тебе, и Тебе славимо, Оца, Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова, Амин"

      Избриши
    3. Prijatelju, ne volim ni ja da pricam. Ipak,ja kao pripadnik 63.padobranske brigade,tog jutra nas sedmorica sa Vama, zelim da Vam odam priznanje za hrabrost i junastvo. Tog decka iz Valjevske jedinice sam ja nosio i jos jedan padobranac. Ostavili smo ga doktorima koji su cekali sa kamionom odmah ispod brda a blizini sela Batuse. Nikada nisam uspeo da saznam sta je sa njim desavalo dalje. Bio je,koliko se secam,lakse ranjen u obe ruke i noge.Voleo bih da se javi ovde ako ovo cita. Ako vi nesto znate o njemu,molim vas,da mi se javite.Sve sto znam o njemu je samo nadimak Valjevac.

      Избриши
    4. dragi brate,takodje sam kao pripadnik i kolega poginilog kapetana ucestvovao u istoj borbi.taj valjevac za koga pitas je posle rata napustio vojsku i radio u policiji kao inspektor.sto se tice njegovih rana,nikada nije zlecio ruku odstranjeni su mu neki prsti a sam oporavak ruke nije tekao najbolje.koliko mi je poznato ruka mu se susila,a da li je i ona otisla ne znam.znam i kako se valjevac prezivao ali o tome necu ovde.

      Избриши
    5. takodje zelim da kazem da je kapetan Kosanin Srdjan isti dan pre nego sto je poginuo podelio sa svojim vojnicima a medju nima sam bio i ja podelio paklicu cigareta lm sve do poslednje cigarete.kad mi je ostalo jos jedna cigara u kutiji na pitanje vojnika sta ce te vi bez cigara gosn. kapetane odgovorio je ko ga jebe snacicemo se.tog dana je molovan drecun snimao svoj dokumentarni film pakao kosara.kapetan je ostao na skozi sa nekolicinom vojnika a mi smo produzili na maja glavu.posle 24 casa nepresane borbe na maja glavi i siptarskog granatiranja minobacacima na skozu,kapetan je poginuo.pri povratku sa maja glave culi smo da je poginuo i mnogi su pustili suzu.poginuo je od minobacackog gelera zajedno sa starijim vodnikom Tepavac Jovanom koji je smrtno ranjen izdahnuo na putu za bolnicu.
      NEKA JE VECNA SLAVA SVIM JUNACIMA KOJI SU SVOJ ZIVOT DALI ZA OTADZBINU.

      Избриши
    6. ovaj vojnikValjevac o kome pricas radi i dalje kao inspektor u Policijskoj stanici Obrenovac, preziva se Ilic, ruka mu je zalecena i relativno dobro, poznajem ga licno kao što sam lično poznavao i pokojnog majora Košanina koji mi je bio zamenik komandanta kada sambio starešina u Vojnoj policiji, VP 2834/1 Topčider.

      Избриши
    7. Vecna im slava!!!pozdrav svim borcima i mojoj braci 52 bataljon vojne policije i veze pristina.pozdrav iz Valjeva.

      Избриши
    8. Večna slava Sataremu vodniku Tepavac Jovanu.
      voj. David čebron

      Избриши
  3. VECNA TI SLAVA JUNACE!!!

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман8. март 2012. 22:24

    vecna mu slava i hvala,malo se takvih obilica radja.

    vojnik ljubisa stojanovic vp 2834 1/5 jul 93

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман8. март 2012. 23:17

    Cast mi je bila poznavati ovakvog coveka,nek mu je vecna slava.
    Andro Cacak

    ОдговориИзбриши
  6. Cast mi je sto sam bio u jedinici kojom je komandovao kapetan Srdjan.Neka mu je vecna slava. Branko Grdelica.

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман је рекао...
    Bio sam tog jutra na skoze brdu,podnozje kote 601,proklete kote 601.. Nisam ga poznavao,ja sam jedan od sedmorice padobranaca koji su tog jutra imali zadatak da daju podrsku njemu i njegovim vojnicima.Tada sam ga i video prvi put. Pomagao sam ranjenima iz njegove jedinice,takodje da njegovo telo i tela ostalih poginulih spustimo sa tog brda do sela Batuse posle pakla od minobacaca i hiljade metaka iz Albanije. Svi njegovi vojnici su plakali tog dana kao mala deca za njim. Tada sam shvatio da je Srbija izgubila jos jednog velikana.

    ОдговориИзбриши
  8. cast mi je bila sluziti vojni rok u njegovoj jedinici 96/97 god. izuzetan covek i staresina,neka mu je vecna slava. SOVA

    ОдговориИзбриши
  9. dragi moji BORCI . . . VI koji ste se borili na Kosovu koje danas dadosmo . . mlad sam da bih ucestvovao,ali osecam da sam u neku ruku dao doprinos toj borbi ! Otac mi se vratio, ali brat nije ! svima koji su dole ostali neka je vecna slava, a Vama zivima zelim sve najbolje u buduccnosti ! Nemanja, sin "Ivice Doktora"

    ОдговориИзбриши
  10. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  11. Ja, prije svega, zelim da se zahvalim P.puk. Milosavljevicu koji je ovaj tekst o pokojnom kapetanu Kosaninu objavio 19. novembra 2011. Upravo sam sada to procitao i ne mogu a da ne dodam nekoliko rjeci o kapetanu Srdjanu Kosaninu, pored ovih koje su ovi momci o njemu napisali, sto im neizmjerno cijenim.
    Medju njima je vidim i SOVA, moj klasic iz Ivanjice, pa ga ovako puno pozdravljam.

    Ja sam imao cast i privilegiju da 1.jula 1996. dodjem u 1. cetu 5. batalnona VP u Topcideru. Cetu ciji je komandir bio Kapetan prve klase Srdjan Kosanin. Pod njegovom komandom sam sluzio punu godinu dana, do 1.jula 1997.
    Za tih godinu dana sam pok. kapetana zavolio kao oca ili starijeg brata i ja i svi vojnici nase cete. Voljeli smo ga i bili mu odani neograniceno i svi. To mjesto u nasim srcima je on zasluzio onim sto je najbolje radio - vaspitavanjem i stvaranjem vojnih policajaca, na jedini nacin kako je on to radio: ostro oficirski, strucno, profesionalno, casno, ljudski, strogo, a pravedno, a nadasve krajnje pozrtvoano.

    Dok ovo pisem osjecam se dvojako. Sa jedne strane srce u grudima mi se steze od boli za njim, a sa druge, sa osjecajem velikog ponosa sto sam bio pocastvovan privilegijom da budem njegov vojnik, a potom i komandir odeljenja odnosno sto je bas on bio komandir moje cete i na taj nacin izvrsio na mene jedan od najupecatljivijih uticaja u mome zivotu.
    Mogu ponosno i zelim, da kazem, da sam zahvaljujuci vrijednostima koje mi je licno on unio postao neuporedivo bolji covjek.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tekst je potpuk.Milosavljević preuzeo iz knjige 41 PRIČA,koja je izašla 2000 godine po tekstu -STAREŠINA SA TRI RATNA SRCA- po priči roditelja i brata blizanca pokojnog Srđana.

      Избриши
  12. nastavak...
    Kapetan Kosanin je do krajnjih granica pozrtvovano obucavao i vaspitao svoje vojnike sa sjajnim oficirima i podoficirima kojima je komandovao. O licnim stvarima nije ni razmisljao. Zivio je u skromnom samackom hotelu u kasarni i sav zivot mu je bila njegova ceta i zadaci koji su mu povjeravani. Ko ga je poznavao, a posebno ko je sluzio sa njim zna o cemu govorim. Jedinica kojom je komandovao je zahvaljujuci njegovom radu, pozrtvovanosti i profesionalizmu te duhu i patriotizmu, hrabroscu i cojstvom koji su ga krasili, funkcionisala kao najsavrseniji svajcarski sat. Da bi se do toga doslo bilo je potrebno nevjerovatno puno rada i odricanja.
    Ta jednogodisnja obuka i zadaci koje smo obavljali su bili teski i slozeni ali smo svi osjecali neizmjernu motivisanost njegovim licnim primjerima zbog cega nam nista nije padalo tesko. Naprotiv trudili smo se da budemo najbolji sto mozemo ne bi li sto vise opravdali njegovo povjerenje i trud koji je ulagao te i zasluzili njegovo postovanje. Bio je rođeni komandir koji koliko je god bio stroziji prema vojnicima oni su ga vise voljeli i postovali. Opet, ko ga je znao i ko je bio tamo, zna da je ovo ziva istina.
    To je bio oficir koji nista nije naredio da se uradi, a da sam to prvi nije uradio. Koji je svaki usiljeni mars pod punom opremom, i zimi i ljeti po 40 stepeni, kada se vise ne znoji nego so kroz uniformu izbija, prepjesacio sa svojom vojskom i bodrio onoga ko je bio na izmaku snaga, posle cega niko nije sebi dozvoljavao, a da ne izdrzi mars do kraja, koliko god bilo tesko. Na teskim terenima je znao da, posle dugih i teskih dana, povede svoje vojnike u kafanu i svojom skromnom oficirskom platom sve cascava pivom, dok smo ga dizali na ramena. Uvece uz logorsku vatru da se sali sa vojnicima, uliva hrabrost i moral, a ujutro na zadatke ponovo strogo, mnogo strogo, a da smo ga slusali bez pogovora.
    Tu vrstu postovanja mozete osjecati samo prema najboljim ljudima koje majka moze da rodi.
    Kakav je bio tad, bio je i na Kosovu. Neustrasiv, hrabar, spretan i vjest. Ali sudbine da da na Kosovu i za Kosovo polozi svoj junacki zivot. Za otadzbinu koju je toliko volio i kojoj je sve dao. Ni dijete nije stigao da vidi. Ali je zato to dijete ponosno i srecno, kao i sva njegova porodica, sto su takvog covjeka, junaka i oficira imali i svome narodu dali.
    Njemu je bilo sudjeno da postane legenda, da udje u red najsjanijih sinova svoga naroda. Da izadje pred Milosa visoko uzdignutog cela i njemu ravan. Da ostane svojoj porodici, nama kojima je bio komandant i svome narodu na ponos i vjecnu zahvalnost njegovoj zrtvi.
    Neko je gore pomenuo starijeg vodnika tepavca, koji je takođe poginuo. U vrijeme o kojem sam govorio, ST.V. Tepavac je bio u krim tehnici u dezurani ispod naseg sprata. Bio je mnogo dobar covjek i staresina. Ovdje zelim da se sjetim i pomenem i ostale vojnike i staresine naseg bataljona koji su poginuli ili ranjeni i da kazem da smo na isti nacin ponosni na sve njih.

    Mi danas samo mozemo da palimo svijece za njega i ostale nase junake koji su pali.
    Mozemo i da ga se sa radoscu i tugom sjecamo i onima u nasem okruzenju koji ga nisu poznavali, a i stvari o kojima sam pricao nisu poznate, o njemu pricamo, pominjemo ga i tako cuvamo u nasim srcima.

    Kapetan Kosanin je postao legenda svog naroda polozivsi svoj zivot za njega. Bio je najbolji covjek kojeg sam ja poznavao.

    Pocivaj u miru dobri kapetane, heroju i junace.

    Nek mu je vjecna slava i hvala.

    Cotovac 96/97

    ОдговориИзбриши
  13. Veliki su junaci bili,nasa braca Srbi zauvek ostali u 99 godini,hrvati imaju dane domovinskog secanja,a mi Srbi samo sramotu i zaborav.Sljam koji vodi zemlju sramota je i nas samih,jer ih trpimo onako posrane ljigave i prevrtljive.Trenutno smo zaprljani djubretom i sramotom ali doci ce dan kada ce ovi heroji,braca koja su dala zivote za ovu zemlju biti uzdignuti visoko s ponosom kako i dolikuje njihovoj velikoj zrtvi jedinim zivotom.

    ОдговориИзбриши
  14. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  15. Baltic Milan: Ja sam ima tu privilegiju i cast da budem u jedinici u kojoj su bili srpski SRPSKI junaci ( Kosanin, Komarica, Tepavac i ostali junaci koji su dali zivot za svoju otadzbinu.
    Sta reci osim neka im je slava i vecni pokoj duse.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja sam bio pripadnik te jedinice 94/95 godine. Stvarno sam ponosan na te heroje Košanina ,Komaricu Dragana mog prijatelja i Tepavca pokojnih. Ali bi volio znati šta je sa Sašom Damjanovićem zvani prike ? To su bile moje starješine. Ja sam se godinama raspitivao za njih dok nisam saznao prije par godina da su izginuli na Kosovu. Ja se nalazim u Republici Srpskoj i tako da nisam imao mogućnosti da ništa ne saznam. pišem ovo i suze puštam kad se sjetim tih dana. Pozdrav sa sve iz VP 2834. Volio bih da znam da li se već bio oženio Komarica sa Radom i da li ima djecu da stupim u kontakt sa njima. Vječna im slava.

      Избриши
    2. Služio sam u 2834/1, sep. 1993-94. Saša Damljanović (sa LJ ako se dobro sećam) mi je bio prvi komandir voda u prvom vodu Prve čete. Zvali smo ga Damjan, a on je imao to "Prike" koje pominješ. Čuo sam pre par godina, neprovereno, da je u Pančevu u Specijalnoj brigadi. Sećam se i pok. Košanina iz ČOTa, ljudina je bio. Bog da mu dušu prosti!

      Избриши
    3. Анониман4. март 2016. 12:27

      Služili smo zajedno,ali sad ne znamo ko je ko

      Избриши
    4. Анониман18. март 2016. 13:38

      :) Neka smo živi i zdravi, klaso!
      D.Ć.

      Избриши
    5. Ja sam takodje bio u COTu, septembar 94/95.

      Da li neko zna sta je bilo sa por. Dosticom? Cuo sam posle rata od jednog zastavnika veziste da je bio ranjen na Kosarama, ali to je sve sto cuh...

      Избриши
    6. Анониман21. мај 2016. 16:53

      Влада је жив и здрав, у батаљону је био до чина капетана, био командир друге чете а после отишао у Панчево у специјалну бригаду, задње што сам чуо је да је постао потпуковник, страшан човек и старешина

      Избриши
    7. Ja sam vladimir Pažin sad živim u Šamcu ,Republika Srpska pod imenom SRBIN IZ ŠAMCA.
      KLASA 94/95 2834-1

      Избриши
    8. Da prike ili okac kako smo ga zvali u specijamoj je u Pancevu

      Избриши
    9. Kapetan saša damnjanovic je posle rata postao komandant Novosadskog korpusa vojne policije. I ja sam poznavao kapetana kosanin komaricu potporu nika durovica bili su mi starešine u 5 bataljonu vojne policije 2834.moja jedinica se nalazila u decanima posle sm bili prebačeni blizu albanske granice između decana i košara. Smim poginulim pripadnicima 5 bataljona vojne policije za specijalne namene neka je laka zemlja.

      Избриши
  16. Ja u zivotu nisam video ljudsko bice sa toliko energije i predanosti zadacima kao sto je to bio Srdjan. Meni je komandovao u ceti Vojne Policije u Mostaru, pred sam pocetak rata u Bosni, pa sve do momenta mog ranjavanja kod starog mosta u Mostaru.
    Na zalost, cuo sam da je poginuo i Beocanin Ivan, sa kojim sam takodje bio u istoj jedinici.
    Neka im je vecna slava i hvala !

    ОдговориИзбриши
  17. ПАЛОМ ДРУГУ …

    Тешка ли је земља друже
    где ти палом кости леже
    дал и мртав стражу чуваш
    дал од тебе и сад беже…
    Тешка ли је земља друже
    за коју си живот дао
    кад си мртав на њу пао
    да је залуд дал си знао…
    Тешка ли је земља друже
    издајници кад је газе
    док је другом они деле
    дал се твоје страже пазе…
    Тешка ли је земља друже
    тело твоје што притиска
    дал ти некад палом дође
    да из гроба пустиш врисак…
    Тешка ли је земља друже
    да ми живи што остасмо
    крај те мртвог залегнемо
    па у гробу ко у рову
    ову земљу одбранимо…

    Част ми је да сам те познавао...

    ОдговориИзбриши
  18. Valjevac je inace moj kolega iz 44--tog bataljona vojne policije v.p. 4534 Valjevo i zove se Goran Ilic i svakako zasluzio je svojom hrabroscu da mu se ime pomene... Poznavao sam i Srdjana, bili smo zajedno i na helikopterskoj obuci u Centi, bio je hrabar i castan covek... Naravno necu ostati anoniman, zovem se Predrag Tesic iz Valjeva, v.p. 4534 vojna policija...

    ОдговориИзбриши
  19. Cast mi je bilo sto mi je Srdjan bio komandir cete te godine 1999. bili smo na Koosarama i tacno je da je poginuo od gelera koji ga je pogodio zajedno sa Stv Tepavcom.Pokojnom Srdjanu sam bio dobar prijatelj iako vojnik,bio sam fudbaler, i uvek sam mu uplacivao sportsku prognozu,davao mu moje patike za fudbal jer nije hteo nicije druge ,posto sam kako je on umeo da kaze odlicno pikao fudbal.Sa njim sam u par zadataka stalno isao i uvek je voleo da budem pored njega kao STV Tepavac.Toga 19.04 nisam bio sa njim jer sam dan pre toga povredio koleno i nisam mogao na Karaulu.Kad sam cuo tu tuznu vest plakao sam kao i cela ceta citav dan,Tepavac je umro dan kasnije od povreda.Cast mi je bila sto sam poznavao takve ljude tu moram da pomenem jos i Vodnika Komaricu,Porucnika Djurovica koji su takodje izgubili zivot na Karauli,Slava im i neka im je laka crna zemlja

    ОдговориИзбриши
  20. Danas sam se setio kapetana Kosanin Srdjana, koji mi je bio staresina...Zanimalo me je gde je i sta radi sada!? Kucam na pretrazivacu njegovo ime i imam sta da vidim. Mnogo me je rastuzilo ovo saznanje!
    Neverovatna slucajnost (ili nije?) je da sam ga se setio bas na danasnji dan, na godisnjicu njegove pogibije...
    Slava ti kapetane!

    ОдговориИзбриши
  21. НЕМА ИСТИНА

    Горе зелене, ватром изгореле,
    колико тајни у себи скристе?
    у казанима се кувасте и вресте,
    и много истина за увек пописте.

    Ратова много...црних барјака,
    и ко вас не виде о вама пише,
    многима сте били колевка и рака,
    сахранисте истину и много више.

    Помамно причају победници боја,
    изврћу точак, како им је драго,
    истина вечна, само је твоја,
    у гори под кршем, ти чуваш благо.

    Венцима неистине, ките се неки,
    ти немо гуташ погане лажи,
    видици су ти немирни, тужни и далеки,
    пупољак истине барем покажи.


    ПЕСНИК - САША КОШАНИН-

    ОдговориИзбриши
  22. КАП.1.КЛ.СРЂАН КОШАНИН
    -ВП 2834 ТОПЧИДЕР-
    -ВОЈНА ПОЛИЦИЈА-



    И ЈОШ ВИЛА НАД МОСТАРОМ ЗБОРИ,
    КАКО ВОЈСКУ ХРАБРИ И СОКОЛИ,
    И ИЗВЛАЧИ РАЊЕНЕ ИЗ КРВИ,
    ГДЕ ЈЕ ОГАЊ ТУ ЈЕ БИО ПРВИ,
    ДА ИЗВУЧЕ КРВАВЕ ЈУНАКЕ,
    ДА НЕ ЦВИЛЕ СРБИЈАНСКЕ МАЈКЕ.


    НО ЗА КРАТКО ЖИВОТ НЕМА МИРА,
    ЧАС СЕ БРАНИ СРПСКОГ ОФИЦИРА,
    СРПСКА БОСНА, РАНЕ ОТВОРИЛА,
    КРЕНУ САБЉОМ У НЕПРАВДУ ДРСКУ,
    СРЦЕМ БРАНЕЋ РЕПУБЛИКУ СРПСКУ.


    И ЧЕКАШЕ ДЕЧЈИ СМЕХ ДА ЧУЈЕ,
    НО МАШИНЕ ЦРНОГ ПАКЛА БРУЈЕ,
    СРЂАН ОДЕ ТРЕЋИ ПУТ ПРЕД ВРАГОМ,
    БИСТРИМ УМОМ НЕМАЊИЋА СНАГОМ.


    ПУТ ЈЕ КРВАВ ДО ТЕ ЂАКОВИЦЕ,
    ДЕ ОТИДЕ КО КОМАНДИР ЧЕТЕ,
    ЂЕРАВИЦА ПАМТИЋЕ ПЛАНИНА,
    ПОЛАЖЕЊЕ ВЕЛИКОГ СРБИНА,
    И ПЕЋКЕ ЋЕ ЗАПАМТИТИ СТРАНЕ,
    ЉУТЕ БИТКЕ И ЈОШ ТЕЖЕ РАНЕ,
    КОМАНДИРА ВОЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ,
    КОЈИ ЗНАО ЗА ИЗДАЈЕ НИЈЕ.
    ДЕВЕТНАЕСТОГ МЕСЕЦА АПРИЛА,
    СРЂАНОВА ЧЕТА СЕ ПРОБИЈА,
    НА КОШАРЕ САМО ШТО ИЗАЂЕ,
    ТУ ГА ГЕЛЕР ОД ДУШМАНА НАЂЕ.


    ТРЕБА СТИЋИ КУЋИ КОШАНИНА,
    ЦРНИ АБЕР ДОНЕТ ЗА СРБИНА,
    КО ЋЕ БРАТУ БЛИЗАНЦУ ДА ЈАВИ,
    О ВЕЛИКОМ СТРАДАЊУ И СТРАВИ,
    ЦРНО НЕБО, ЈОШ ЦРЊИ ОБЛАЦИ,
    НАЈЦРЊЕ ЈЕ ДУШАНУ И МАЈЦИ,
    ДА НАЈЦРЊИ ГЛАС ЈЕ ОВАЈ СВИМА,
    КОШАНИ ЋЕ ПАМТИТ ВЕКОВИМА,
    И ЊЕГОВА ПРЕДИВНА СРЂАНА,
    ШТО СЕ РОДИ ПОСЛЕ 53 ДАНА,
    ПРИЧАЋЕ ЈОЈ КОЛЕНА МЛАЂАНА,
    О ЈУНАШТВУ ОЦА ЈОЈ СРЂАНА.

    19 АПРИЛА 9 САТИ, ЗАДАТАК СУ ИМАЛИ,
    ПРЕД КОТОМ 601 СУ СТАЛИ,
    ПАКАО КОШАРА НИСУ НИ САЊАЛИ,
    СВЕ СТЕ НАС У ЦРНО ЗАВИЛИ,
    ЗА КОГА СТЕ ЖИВОТЕ ОСТАВИЛИ?



    САША КОШАНИН
    УШЂЕ НА ИБРУ

    ОдговориИзбриши
  23. Imao sam cast da Srdjana upoznam davnih osamdesetih, jos dok je pitomac bio. Mozda je bas on doprineo nekim delom, kao i njegov cimer, inace moj rodjak i bliski prijatelj da krenem ka njihovom pozivu. Secam ga se jasno iako sam bio mali. Verovali ili ne, bas tih godina kada sam upoznao Srdjana i kada sam s Goranom provodio najlepse dane svog detinjstva, bas tada sam i odlucio sta cu biti kad porastem. I uspeo sam, a sudbina je dodelila da karijeru zapocnem bas u jedinici u kojoj je Srdjan nazalost iznenada zavrsio. Svaki dan prodjem nebrojeno puta pored njegove slike koja stoji u hodniku i ne mogu a da ga ne pogledam. Cast mi je bila poznavati ga, a uvek ce mi biti zao sto deo svojih znanja nisam licno od njega naucio. Slava ti Srdjane, 5.bVP te nikada nece zaboraviti.

    ОдговориИзбриши
  24. Neznam šta bih mogao da doadm a imao bih mnogo toga lepo reći za majora Košanina , a imao sam tu čast da mi on bude komandir čete poznate kao čot . ja sam tada bio vojnik po ugovoru , Želim samo da kažem da malo ima ljudi kao što je bio Srdjan Košanin , o njemu bih imao danima da pišem sve najlepše o njemu , jer pamtim ga samo po dobrom i lepom . Neka je VEČNA SLAVA I HVALA MAJORU SRDJANU KOŠANINU ,
    NJEGOV VOJNIK PO UGOVORUGORAN PETOŠEVIĆ IZ VP..2834 BEOGRAD

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pginulim kolegama neka je vecna slava poznavao sam i radio sa tim hrabrim ljudima pocivajte u miru

      Избриши
  25. Нек је вечна слава том хрбром мајору. Игром среће, или несреће, путеви су нам се више пута укрштали на ратиштима,а упознали на Копаонику где смо се дружили и размењивали искуства из борбених ситуација. Ситан растом, али, енергичан, храбар и прави официр са свим одликама врхунског специјалца. Све своје знање и искуство је несебично делио на обуци војника које је обучавао а својим поступцима био пример старешинства. Велика је штета за Сбију што је такав официр убијен од шиптара који су само јаки када су бројчано јачи и никада нису смели да се боре један на један, већ увек на неку превару и мучки!
    Још једном ЛАКА МУ ЗЕМЉА!

    ОдговориИзбриши
  26. Bila je cast poznavati i sluziti vojni rok u tvojoj jedinici.Neka ti je laka zemlja junace.dec.93/94 2834/1

    ОдговориИзбриши
  27. Анониман9. јул 2018. 16:18

    Bila mi cast sto sam poznavao takvog junaka i ljudinu od coveka kao sto je bio Kosanin Srdjan bio mi je porucnik 93/94 junska klasa

    ОдговориИзбриши
  28. 19.04.2019. ne prodje 19ti april, a da ih se ne setim .

    ОдговориИзбриши
  29. Bio mi je komandir podporučnik tada u Mostaru u vojnoj policiji. Bio je ne samo oficir nego prvenstveno čovjek i drug. Sve što bi rekao malo je za takvoga čovjek . Među zadnjima smo izašli iz severnog logora. Neka ti je laka zemlja podporučniče.

    ОдговориИзбриши
  30. Лака вам земља српски витезови

    ОдговориИзбриши