петак, 10. фебруар 2012.

ТО ЈЕ НАШ СИН

Извор: Вечерње Новости (2003)


НИКО нам не долази. Никуда не идемо. Шта да кажемо људима. Имамо само једну причу. Живимо у туги и не знам још колико у нади.
Док овако започиње своју причу, Милан Ожеговић скида наочаре, брише сузе и прстом упире на - фотографију. На слици терористи из такозване Ослободилачке војске Косова, а један од њих у руци држи главу Милановог сина Александра - добровољца Војске Југославије, који се званично води као нестао.

- Скоро 99 одсто смо сигурни да је то Саша - смирено објашњава мајка добровољца Мира. - На фотографији се јасно виде црте лица мога сина. Идентичне су његовим. Ипак, једино ме збуњује дуга коса. Саша је имао залиске и увек се шишао кратко. Али, ко зна колико је био у заробљеништву. Можда му је коса израсла па су га онда сликали.
Ожеговићи са београдског насеља Видиковац, седећи један крај другог, наводе да су готово сигурни да је глава њиховог Саше у руци терористе на левој страни слике, објављене у понедељак у **Вечерњим новостима**. Чак су тај део фотографије гледали кроз лупу.
- То су звери - огорчено говори Мира. - Да је Саша погинуо од метка. Страшно је када се у људима пробуди звер. Као родитељи волели бисмо да знамо шта се догодило. Само да знам где му је гроб. Да га сахранимо као човека.
Александар Ожеговић, са 26 година, 24. марта 1999. године кренуо је у рат. Као добровољац, у 243. бригади ВЈ. Званично, нестао је у борби 19. априла у селу Дуље, крај Суве Реке.
- Шта смо могли да урадимо? - пита се Милан. - Питају зашто смо га пустили у рат. Али, ко ће да брани земљу? Ставио је главу у торбу због отаџбине. Никога не кривимо. Отишао је сам, није био дете. Само је рекао: **Тата, ја одох!**
Прве дане НАТО агресије провео је у Бубањ потоку. Потом је пребачен у Ниш, затим у Урошевац, па у Суву Реку.
- Последњи пут дошао је кући на 17. рођендан сестри Марини, на Ускрс, тог 11. априла - сећа се мајка Мира. - Измолио је слободан викенд и отишао назад на Космет на - ратиште. Више га никада нисмо чули. Радовно смо уторком и петком звали Информативни центар у Нишу. Говорили су да је све у реду. Веровали смо им, а касније смо сазнали истину.
Причу о последњем дану сина Саше склопили су из сведочења добровољца из Ожеговићеве бригаде и званичника ВЈ. У раним јутарњим часовима сепаратисти су напали Сашу, Александра Михајловића из Приштине, и Зорана, добровољца из Београда. Са њима, биле су и две Нишлијке.
- Почела је пуцњава - препричава отац. - Зоран је рањен, а затим је са женама отишао у базу. Саша и Александар су остали. Иза зида пуцали су на терористе. Било је 8.30 сати. Помоћ је дошла тек - сутра! Кажу ништа нису затекли. Ни трагове борбе, ни крв. Обојицу су их одвели.
Од тада ни гласа. Мајци и оцу несталог добровољца само су уручили орден и захвалницу. Општина Раковица дала је, мимо воље породице Ожеговић, и пензију.
- Све смо обилазили и тражили - разочарано каже Ожеговић. - Држава је немоћна да помогне. Све се добија од Енглеза и Американаца, стационираних на Косову и Метохији. Ми, родитељи, ништа не можемо.



СПОМЕНИК
МИЛАН Ожеговић не може да верује да војска омаловажава своје добровољце. У ВЈ су им чак рекли: **Добровољац? Како дошао, тако и отишао.** Мира Ожеговић револтирана је и што садашња власт жели да споменик погинулима на Космету подигне у Звездарској шуми.
- Срамота! Ко би тамо ишао? Требало би да подигну, ако треба, само плочу, али да будућа поколења то виде и знају - огорчена је мајка несталог Александра Ожеговића.

КЊИГЕ
ПОРОДИЦА Ожеговић чула је да су Албанци чак и издали осам књига у којима су објавили слике и приче о својим зверствима.
- Нико ништа није урадио по том питању. Чак ни народ то више не интересује, јер су им сви живи и здрави. У великом броју славе се спортске победе, а када се протестује због 1.300 несталих, само нас 20 је на улицама Београда.
Ср. КРАЉЕВИЋ

ПОКРЕНУТА ИСТРАГА
**ВЕЧЕРЊЕ новости** су одмах по објављивању потресне репортаже са фотографијама масакрираних Срба на Косову у понедељак затражиле у седишту УНМИК-а у Приштини став о изнетим чињеницама ове творевине УН, која је по резолуцији 1244 СБ привремено задужена за функционисање државних органа у јужној српској покрајини.
Шеф одељења УНМИК-а за штампу у главном граду Косова, господин Сунил Нарула је веома љубазно објаснио да **надлежни прво морају да се обавесте о садржају текста и, посебно, фотографијама**, замолио **Вечерње новости** за стрпљење до уторка и задужио свог подређеног Нираџа Синга да изнесе став УНМИК-а.
Наш лист је јуче добио став УНМИК-а, а господин Синг је био врло кратак:
- Видели смо фотографије које је у понедељак објавио ваш лист на којима особе које наводно припадају ОВК држе одсечене главе људи који су наводно Срби. УНМИК је још пре неколико седмица добио те исте фотографије. Одмах смо контактирали са међународним тужиоцем на Косову и полицијом да идентификују особе са фотографија. Истрага је одмах покренута и засада, док не буде завршена, не могу ништа више да кажем.
Д. МАРКОВИЋ

МУЧИЛИ И МРТВЕ
СРБИ су на Космету убијани зверски и свирепо, тврди у разговору за **Новости** професор, доктор Славиша Добричанин, шеф бироа за ексхумације и идентификације при координационом центру за Косово и Метохију. Он је објаснио да је до сада ексхумирано 256 посмртних остатака, идентификовано 80, док су породицама предата 63 посмтрна остатка њихових чланова.
- Сви Срби и неалбанци који су убијени по доласку КФОР и УНМИК на Космету, усмрћени су мучки и свирепо. Ради се о жртвама на којима су видљиви трагови мучења, прелома костију, што указује да су тучени и тупим и металним предметима. А што се тиче убистава из ватреног оружја, углавном је пуцано у потиљак, иза уха или у уста, мада има и случајева пуцања у пределу слепоочнице - прича доктор Добричанин и додаје да су старије особе углавном убијане у својим кућама и становима, док су млађе особе претходно киднаповане па убијане после мучења.
На основу до сада урађених обдукција, може се уочити да је било трагова иживљавања и после наступа смрти. Према речима доктора Добричанина, многим посмртним остацима жртава недостају делови тела, тако да је неколико лешева преузето без главе. Преломима костију или недостатак неког другог дела тела су уобичајени, док је било случајева проналажења само глава убијених.
О непојмљивим зверствима над Србима говори и случај Радета Будимира (59) директора агенције **Путник** из Приштине који је нестао другог августа 1999. године у овом граду. Тачан узрок смрти није откривен, јер је аутопсија рађена без костију главе. И посмртним остацима Велимира Радојковића (52) из Трњана код Алексинца који је био возач **Пролетера** из Скопља, а нестао 16 јула исте године, недостају лобања и првих пет пршљенова, док је породици Ђорђа Тошића (76) из Пећи предата само његова лобања, као у случају Миодрага Машуловића из Приштине.
Професор Добричанин, експерт за судску медицину, истиче да је међу зверски убијеним Србима на Космету, највише старих и немоћних који нису били у стању да се одбране или заштите. О томе, каже, сведоче и 32 тела која су ексхумирана на православном гробљу у Призрену. Да су страдали на свиреп и зверски начин потврдио је и начелник Унмикове канцеларије за нестала лица и судску медицину Хосе Пабло Баријабар, који каже да је реч о **најмонструознијим злочинима над жртвама које су до сада ексхумиране на Космету, о чему сведоче специфичне озледе и фактуре костију**.
Последњи пример оваквих монструозних зочина је и убиство породице Столић из Обилића, а сва ова сазнања, према речима професора Добричанина, говоре о томе да су сви злочини почињени смишљено и организовано, што свакако увећава њихову тежину.

ДЕО ИСТИНЕ
- ИАКО је до сада јавности презентован само један део истине о злочинма почињеним над Србима широм Косова и Метохије, мислим да још ништа нисмо рекли. Јер, у питању су најтежа зверства непојмљива за време у коме живимо. Многима су, нажалост, одсецани делови тела, неки су дављени жицом, мучени везани, дављени у кади… - истиче професор Добричанин.
Д. ЗЕЧЕВИЋ

УХАПСИТЕ ЗЛОЧИНЦЕ
ТЕКСТ “ОВК одсецала главе”, који је објављен пре три дана у нашем листу, по свему судећи, могао би да са “мртве тачке” покрене причу о албанским злочинима над Србима на Косову. Реакције стижу са свих страна, од страних агенција, до УНМИК...
Чланови Удружења породица киднапованих и несталих на Косову Слободанка Цветковић, Небојша Грујић, Данијела Живковић, Весна Бошковић и Милорад Пејчиновић, као и адвокат Владимир Божовић из Координационог центра за Косово, посетили су нашу редакцију. Са њима је разговарао Манојло Вукотић главни уредник “Новости”.
- Све док ми не стигне резултат ДНК анализе, не прихватам да је то мој син и тврдим да није, а ако ДНК анализа покаже да јесте, онда ћу то прихватити - рекла је Слободанка Цветић, из Ниша, мајка војника Бобана (у поменутом тексту је, наиме, изнета претпоставка да припадник ОВК на објављеној фотографији у руци држи одсечену управо главу Бобана Цветића).
Чланови удружења киднапованих и несталих Срба на Косову сложили су се са захтевом Слободанке Цветић да Хашки трибунал, УНМИК, КФОР и комисија на чијем је челу Фљора Бровина одмах морају да одоговре: Да ли су ухапшени злочинци са фотографија које су објавиле “Вечерње новости”?




Садик Ћуфлаји држи главу Александра Ожеговића (26)

5 коментара:

  1. ШТО ПРЕСВЕТЛА АНЂЕЛИНА НЕ СНИМИ ФИЛМ О ОВАКВИМ ЗЛОТВОРИМА И МУЧЕНИЦИМА

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман09. март 2012. 23:48

    Gde je sada ovaj Sadik Ćulafi, bilo bi dobro da se pronaĐe, pa da se sa njim malo popriča!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. ne da se poprica,nego da se zakolje

      Избриши
  3. Porca puttana di quella troia

    ОдговориИзбриши
  4. On se smeje, koja to bolest.

    ОдговориИзбриши