Најмање две стотине грађана Републике Српске годишње почини самоубиство због последица посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП), тврди председник Удружења Јединство из Бањалуке Драган Шајић.
Драган Шајић, удружење Јединство из БањалукеОрганизација на чијем је челу окупља ветеране Војске РС оболеле од ПТСП-а и покушава да им, у складу са могућностима, колико-толико помогне и олакша живот, али и лечење које је, према тврдњама стручњака, изузетно компликовано и дуготрајно без гаранције да се особа може до краја излечити.
- Веома мало се обраћа пажња на ову категорију становништва која је, у суштини, прилично дискриминисана јер бивши борци који болују од ПТСП-а веома често морају да траже помоћ психијатра, а познато је како се у нашој средини третира одлазак код те врсте лекара. Тешка је ситуација, али наше удружење покушава да, колико може, помогне тим људима - каже Шајић у интервјуу за "Вести".
Каквим подацима располажете?
- Нека истраживања која је спровела Борачка организација показују да је готово сваки други војник оболео од ПТСП-а. Тај проценат иде чак и до 80 одсто код оних бораца који су у рову били од првог до последњег дана рата или оних који су били у специјалним јединицама.
Да ли је податак о 200 самоубистава годишње довољно алармантан да се пробуде и званичне институције?
- Сигурно да јесте. Пре свега, морам рећи да је реч о оквирној процени и да са сигурношћу не можемо да тврдимо да су баш сва самоубиства последица ПТСП-а, јер међу тих 200 људи нису све бивши борци. Међутим, важно је рећи да ПТСП могу да имају и чланови породица војника, избеглице, па чак и деца, дакле и цивили, па смо ми стога и одлучили да променимо назив удружења и у њега уврстимо и помоћ цивилима.
Колико тежак живот и у овим мирнодопским условима утиче на борце да дижу руку на себе?
- Наравно да утиче. Тешка социјална ситуација је свакако препрека за успешно лечење. Рецимо, неко се лечи од тог поремећаја пар месеци, можда ту буде и неког напретка, а онда схвати да је, на пример, изгубио посао и слично. То може да буде погубно.
Шта ваше удружење може да учини како би се помогло тим људима?
- Не можемо много, пре свега, зато што немамо новца. Оно што радимо јесте едукација, штампамо материјале у којима објашњавамо људима која су њихова права, где могу да се обрате, како да се лече. Такође, организујемо и одређене спортске активности јер спорт доста помаже у ослобађању од те врсте стреса.
Сарадња са властима
Да ли власти имају слуха за проблеме људи који болују од ПТСП-а?
- Па засад и немамо неку нарочиту подршку. Ових дана треба да одржимо званичан састанак са надлежнима из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС. Покушаћемо да дођемо до системског решења како би помогли свима који болују. Морам рећи да је у ФБиХ све то много боље организовано, па тамо скоро свака општина има удружење попут нашег. У РС је засад једино Јединство удружење таквог типа.
Нема коментара:
Постави коментар