На данашњи дан 16.04.1944. године "Савезничка авијација" је починила стравичан злочин бомбардовањем Београда на први дан Васкрса. Бомбардовање је настављено и на други дан Васкрса 17.04.1944. године. После бомбардовања нађене су и неексплодиране бомбе на мојима је писало на ћирилици "Срећан Ускрс".
"Савезничка авијација" бомбардовала је те године Београд и још доста српских градова, међу којима и Ниш, Краљево, Алибунар, Смедерево, Нови Сад, Крагујевац, Сремску Митровицу, Руму, Крушевац, Ковин, Панчево, Куршумлију,
Грделицу, Подујево, Рашку, Сталаћ… – у више наврата. Подаци говоре да је само првог дана бомбардовања од „тепих бомби” које су бацали амерички бомбардери погинуло 1.160 Београђана, док их је више од 1.400 било рањено.
Овакав начин бомбардовања, примењен и на немачким градовима које је пред сам крај Другог светског рата савезничка авијација немилосрдно разарала, сручио се на Београд девет пута од априла до септембра 1944. године: 16. и 17. априла, 18. маја, 6. јуна, 3. јула и 3, 6, 8. и 18. септембра.
Више није тајна да Београд и остале српске градове нису бомбардовали енглески авиони, како се дуго тврдило, него Петнаеста америчка ваздушна армија, која је у акције на цивилне циљеве у нашој земљи полетала са аеродрома код италијанског града Фође. Од бомби које су на данашњи дан пре 51 годину пале на Београд и то на највећи хришћански
празник, нису биле поштеђене стамбене четврти, цркве пуне верника, болнице, интернати, душевна болница, логор на Старом сајмишту у коме су Немци држали заточене Јевреје и Србе… Иза акције 400 тешких америчких бомбардера типа „либератор” („ослободилац”) остали су оштећени мостови на Сави и Дунаву, погођене су главна железничка станица и станице у Топчидеру и Раковици, пивара „Вајферт”, палата „Албанија”, биоскопи, студентски домови, Бајлонијева и Каленићева пијаца, а у породилишту је под рушевинама остало 15 мајки с тек рођеним бебама. Прота Братислав Маринковић из цркве Александра Невског је погинуо на Дорћолу где је после празничне литургије отишао да крсти новорођенче.
Зашто су савезници бомбардовали Београд и српске градове половином 1944. године ? У књизи „Силовање Србије” Мајкла Лиза, који је био специјални изасланик британске владе
при Врховном штабу НОВЈ, тврди се је да је све урађено уз знање Јосипа Броза Тита. Наиме, постојао је тзв. Харисов план у коме је био и списак циљева које треба бомбардовати у завршној савезничкој офанзиви против Сила осовине у Европи. Тако су се на нишану савезничких авиона и као део ратног плана британског маршала Хариса нашли и српски градови
„Крвави београдски Васкрс” није се догодио грешком, што се својевремено протурало као објашњење, него по унапред утврђеном плану, о чему сведочи и чињеница да су југословенске посаде које су летеле у саставу Петнаесте америчке ваздушне армије и учествовале у бомбардовању Рима, Беча, Софије и Плоештија, изненада добиле слободан
дан. Тек увече су југословенске посаде сазнале који је борбени задатак тог дана обавила њихова ескадрила.
Против бомбардовања цивилних циљева у Србији огласили су се дипломатским депешама и отвореним писмима Милан Недић, као председник пронемачке српске владе; амбасадор у
САД југословенске владе у егзилу, Константин Фотић, уручио је демарш америчкој влади; генерал Дража Михаиловић упутио је протестни телеграм влади у Лондону.
Према наводима Мајкла Лиза, Тито ce није огласио тим поводом. И даље је остало неразјашњено зашто су савезници започели бомбардовање Србије баш на православни Васкрс, иако је извесно да су намерно одабрали да оно почне управо на сам дан највећег хришћанског празника, јер су у београдским рушевинама пронађене неексплодиране бомбе на којима је ћирилицом било написано „Срећан Ускрс”.
За оваква зверства почињена над цивилима приликом бомбардовања Српских градова равногорци Драже Михаиловића и мештани села Прањани (код Чачка), узвратили су евакуацијом и спасавањем 520 Америчких пилота са импровизованог аеродрома у засеоку Галовић поља у периоду од марта до августа 1944. године.
НЕ СМЕМО ЗАБОРАВИТИ ЖРТВЕ ЗЛОЧИНАЧКИХ БОМБАРДОВАЊА "САВЕЗНИЧКИХ" БОМБАРДЕРА НА КРВАВИ ВАСКРС 1944. ГОДИНЕ.
ВЕЧНАЈА ПАМЈАТ ЖРТВАМА А ИЗВРШИОЦИМА И НАЛОГОДАВЦИМА БОГ ДА СУДИ АЛИ И МИ ДА НЕ ЗАБОРАВИМО - НИКАД !!!
Преузето од Бранислава Вујина.
Нема коментара:
Постави коментар