Надлежним лицима и службама (ако их има уопште)

Надлежним лицима и службама,

Ја сам инвалидно лице, параплегичар, крећем се кроз живот у инвалидским колицима и „бијем“ неке битке које је тешко добити...

Четвртак, 19.април. лета господњег 2012. Инђија, паркинг испред новоотвореног „Фасхион Парк Оутлет Центра“ око 12х...

Прилазећи улазу у „Фасхион Парк Оутлет Центар“ приметим више црних, ликсузних лимузина, углавном Мерцедеси и Аудији, паркираних на паркинг местима резервисаним за инвалидна лица.

Паркинг места видно обележена хоризонталном и вертикалном сигнализацијом, да су намењена и резервисана за инвалида лица, а на њима паркирана возила из возног парка Владе Србије, Владе АП Војводине и Скупштине Србије, све са возачима који се шетају око њих, чекајући високе државне и покрајинске представнике, министре и посланике у скупштини Србије и АП Војводине, да се врате са забаве и прославе, организоване у част отварања овог објекта.

Како сам већ одавно познат међу пријатељима као „Дон Кихот“ у борби против бахатог, безобзирног и саможивог паркирања по паркинг местима резервисаним за инвалидна лица, нисам пропустио прилику да проверим има ли међу тим колима неко које можда јесте од инвалидног лица и наравно да оставим на кола једно мало папирно упозорење и објашњење у облику летка, чему служе и за кога су намењена та паркинг места.

Качим летак на прво возило, па на друго, ту се већ појављује млад, крупан и нарогушен возач.

Питам га је ли он возач тих кола, добијам потврдан одговор, дајем му летак уз речи да прочита и научи чему и коме служе та паркинг места на којима је паркирао кола, одлазим даље да качим летке на остала кола, возач замном добацује да су и остала два аутомобила његова, ја качим летке и даље без обзира што му не прија оно што чиним, завршавам са последњим у низу, вадим телефон и почињем да фотографишем кола тако да се виде регистарске таблице и простор на којем су паркирана кола...

Пристигавши до црног Аудија регистарске ознаке БГ 278 ШЕ, онај исти возач стаје испред кола и скрива ногама регистарску таблицу возила и при томе ми у маниру простака показује средњи прст.

Нисам приметио да ме „части“ средњим прстом, то су ми касније, кад сам завршио са фотографисањем и удаљио се од кола рекли присутни, а да сам видео имали би шта присутни новинари и тв екипе да снимају...

Од тог првог „скриваног“ возила, наставио сам да снимам и остала, а исти возач се померао и опет скривао таблице на црном Мерцедесу регистарских ознака НС 013 ЦФ.

Прошао сам иза тих возила и неометано са задње стране фотографисао возила и њихове регистарске ознаке.

Питао бих вас све да ли је нормално и у реду да се представници власти у овој земљи и њихови службеници, обезбеђење, вожачи...сматрају недодирљивим, да мисле да су изнад реда, закона, норми уљудног и културног понашања?

Зашто су та возила паркирана на тим местима, када је само један ред иза био потпуно празан паркинг намењен неинвалидној популацији возача.

Да ли је у реду да таквим примером и понашањем „водите“ ову земљу и њен народ у Европу коју призивате на сваком кораку, а сами се и даље понашате сви ви заједно као балканци који мисле да су недодирљиви и изнад осталих грађања све док имају власт у рукама или „раде за власт“?

Откуд оном шоферу храброст (знам да памети и образа тај бас и нема док се тако понаша) да ми покаже средњи прст?

Шта ја друго да мислим о том његовом гесту него да га протумачим као поруку типа: „ко те ј... будало, ево ти к...., не можеш ми ништа, „ја сам власт“ док год возим председника владе, министра, посланика, можеш да ми га п......“.

Па господо ипак могу нешто да урадим!

Могу снимљене фотографије да проследим у медије, па да народ види какви сте ви и какви су они око вас, како се опходите према људима.

Да се види и да се зна, да се не заборави и да се према томе такође равнају кад вам поверење да нас предводите дају...

Душко Дутина