У хитној помоћи у Нишу је тренутно на снази општи лоповлук, злостављање радника, неисплаћује се лични доходак само одређеној групи радника, односно нама са најнижим примањима, наша деца буквално намају шта да једу док директори зидају своје виле! Руководство хитне помоћи сам обавештавао више пута и тражио да ми исплати моју тешком муком зарађену плату, нису ми изашли у сусрет ! Остаје ми једино на силу да им отмем мој новац и дам свом детету да би могло да купи ужину !
Овако, зовем се Иван Миљковић, рођен 1977. у Нишу, самохрани сам отац, не примам алиментацију, живим у стану са родитељима, мајка је тешки инвалид, а отац срчани болесник! Учесник сам рата 1999. као и мој отац! Запослио сам се у хитној помоћи у Нишу после рата! Тамо сам дочекан на нож од старијих колега који у то време јос увек нису успели да запосле своју децу и жене у хитној помоци! Псовали су ми мајку, помињали и оца у контексту "пандурско копиле" тако су ме звали! Шеф који је дошао у моје одељење, техничка служба после 5 октобарских промена је посебно био киван на мене јер ме је негде повезао са социјалистицком партијом, мада ја никада нисам био члан нити једне партије! Шефови су се мењали као и директори. Пре извесног времена сазнао сам да сам "неуговорени" радник! Шта то значи? Радник за кога нема исплате зарада из здравственог, фонда већ се средства обезбеђују од наплате услуга хитне помоћи, дежурства на стадиону и аеродрому итд! Та средства су пресушила и сада нема плате, а нас 13. радника немамо других прихода! Како се одлучивало ко це бити "неуговорени радник"? У кафани наравно, ко има најмању плату он ће бити "неуговорен", докторе не смемо да дирамо јер њихов глас се далеко чује, а ови су сиротиња и има да ћуте и да раде за радни стаж! А у међу времену, иако су знали да нас има "неуговорених" и даље сваког дана примају нове раднике по партијској и родбинској вези. Мој садашњи шеф је запослио и ћерку и сина и одмах су добили решење за стално и уговорени су за плате према фонду!
У Нишкој хитној помоћи има 13. радника вишка, међу којима сам и ја! Нема ниједног доктора или медицинског техничара !!!!!!!!!!!!!
Финансијска директорка ми је саопштила да она није писала списак, да плату не зна када ћемо да примимо, и у случају да нам падне на памет да се бунимо, написаће нам моменталне ОТКАЗЕ!!!
Када је требало 1999. да се иде на Косово да се брани земља, ја се нисам крио иза мамине или женине сукње! Бранио сам људе са Косова, како њихове животе, тако и имовину! После рата, они Срби са Косова продају те своје куће сиптарима и за шиптарски новац, прљав новац, новац од продаје оружија, хероина, проституције, а можда и од продаје органа, купују радна места у државним установама, међу њима и у хитној помоћи Нишу где и сам радим већ 12 година! Подмитили су оне дезертере и лопове у хитној помоћи и купили радно место! Да би апсурд био јос већи данас сам ја вишак у хитној помоћи у Нишу у свом родном граду, а не јадна расељена лица са Косова и Метохије!
И на крају шта да вам кажем, сит гладноме не верује!
УЧЕСНИК РАТА 1999. Иван Миљковић.
Овако, зовем се Иван Миљковић, рођен 1977. у Нишу, самохрани сам отац, не примам алиментацију, живим у стану са родитељима, мајка је тешки инвалид, а отац срчани болесник! Учесник сам рата 1999. као и мој отац! Запослио сам се у хитној помоћи у Нишу после рата! Тамо сам дочекан на нож од старијих колега који у то време јос увек нису успели да запосле своју децу и жене у хитној помоци! Псовали су ми мајку, помињали и оца у контексту "пандурско копиле" тако су ме звали! Шеф који је дошао у моје одељење, техничка служба после 5 октобарских промена је посебно био киван на мене јер ме је негде повезао са социјалистицком партијом, мада ја никада нисам био члан нити једне партије! Шефови су се мењали као и директори. Пре извесног времена сазнао сам да сам "неуговорени" радник! Шта то значи? Радник за кога нема исплате зарада из здравственог, фонда већ се средства обезбеђују од наплате услуга хитне помоћи, дежурства на стадиону и аеродрому итд! Та средства су пресушила и сада нема плате, а нас 13. радника немамо других прихода! Како се одлучивало ко це бити "неуговорени радник"? У кафани наравно, ко има најмању плату он ће бити "неуговорен", докторе не смемо да дирамо јер њихов глас се далеко чује, а ови су сиротиња и има да ћуте и да раде за радни стаж! А у међу времену, иако су знали да нас има "неуговорених" и даље сваког дана примају нове раднике по партијској и родбинској вези. Мој садашњи шеф је запослио и ћерку и сина и одмах су добили решење за стално и уговорени су за плате према фонду!
У Нишкој хитној помоћи има 13. радника вишка, међу којима сам и ја! Нема ниједног доктора или медицинског техничара !!!!!!!!!!!!!
Финансијска директорка ми је саопштила да она није писала списак, да плату не зна када ћемо да примимо, и у случају да нам падне на памет да се бунимо, написаће нам моменталне ОТКАЗЕ!!!
Када је требало 1999. да се иде на Косово да се брани земља, ја се нисам крио иза мамине или женине сукње! Бранио сам људе са Косова, како њихове животе, тако и имовину! После рата, они Срби са Косова продају те своје куће сиптарима и за шиптарски новац, прљав новац, новац од продаје оружија, хероина, проституције, а можда и од продаје органа, купују радна места у државним установама, међу њима и у хитној помоћи Нишу где и сам радим већ 12 година! Подмитили су оне дезертере и лопове у хитној помоћи и купили радно место! Да би апсурд био јос већи данас сам ја вишак у хитној помоћи у Нишу у свом родном граду, а не јадна расељена лица са Косова и Метохије!
И на крају шта да вам кажем, сит гладноме не верује!
УЧЕСНИК РАТА 1999. Иван Миљковић.
Објавио: Ненад Станић.
..Drži se ratniče!..Moja ti je priča ista ali potpuno ista, rodjeni sam beogradjanin(četvrto koleno), 78 godište, bio na Kosovu 15 meseci, učesnik sve vreme u borbenim dejstvima(martovac, redov, nema mesta na Kosovu gde moja vojnička čizma nije kročila), zaposlen sam u državnoj firmi dve godine i još uvek sam na određeno..I pored toga sto se borim kao lav i radim za njih troje sad se se tresem za radno mesto referenta, dok ostali na neodredjeno, fakultetlije, dezerteri, medju kojima i veliki broj kosovara(neki su i šefovi) sede mirno ušuškani smešeći mi se u lice zbog moje zabrinutosti i nespokojstva..Ne znam saborče Ivane prave reči koje bi mogle da ti pomognu, da te ohrabre i osnaže pred danima koji su pred tobom ali sam osetio potrebu da ti ispričam svoj slučaj, da podelim sa tobom svoju(našu) sudbinu posle čega se nadam da će ti biti bar za trenutak lakše..Veliki pozdrav i samo hrabro!
ОдговориИзбришиКуда идеш Србијо?!
ОдговориИзбришиНИКУДА!!!
ОдговориИзбришиВаша браћа нису косовари него косовци, кад сте се већ борили поштујте земљу своју, свуда има неправде. Колико су криви они што купују радна места још већи су кривци баш Ваши комшије, суграђани, Нишлије, Београђани и др., који та ''радна места продају'' и узимају те ''исте'' крваве'' паре. Да те ''исте'' паре косовци су оставили у земљи Србији и испочетка се кућили. То није нимало лако и колико је таквих привилегованих са пуно пара а сдруге стране колико је осталих без игде ичега. Све најбоље желим, изборите се за правду и на суду, као самохрани отац Ви сте последњи који би по нашим законима добио отказ, зато правду у руке и доброг адвоката. Нема ништа од кукања.
ОдговориИзбриши