Срамно: Генерал Вељко Раденовић, херој одбране КиМ, сахрањен без државних почасти

Извор: СРБИН-инфо

Није испраћен уз највише државне почасти, али је зато остао у народној песми „Ђенерале, ђенерале“.

Чувени српски ђенерал Вељко Раденовић сахрањен је 1. октобра у 14 часова на Новом гробљу у Крушевцу.
Преминуо је у свом граду у 57. години живота у суботу, 29. септембра.
Командовао је Посебном Јединицом Полиције у Призрену све до повлачења српских снага 1999 .
Прославио се ослобађањем Ораховца 1998. где су шиптарски терористи неколико дана држали Ораховчане као таоце.
Колико је овај човек био храбар највише илуструје чињеница да, као дијабетичар, није смео да се излаже стресним ситуацијама, али да се он на то није обазирао. Знао је да у један џеп стави инсулин, а у други чоколаду и да каже својим момцима: ,,За мном браћо!”
Укуцајте име ђенерала Вељка Раденовића у претраживач. Појавиће се линкови који воде ка песми Косовских божура – Ђенерале, ђенерале. Има, наравно, гомила оних који воде ка причи о Сувој Реци где се спомињу Посебне Јединице Полиције и ђенерал Вељко Раденовић као њен вођа.
О њему биографских података нема. Као да никад није постојао. А за постпетооктобарску власт и није постојао, а ни она – за њега.
Није испраћен уз највише државне почасти, али је зато остао у песми:

Ђенерале, ђенерале

Ти велико име носиш
од јунака Хајдук Вељка
Он је тук’о чете турске,
а ти банде арнаутске
Он је тук’о чете турске,
а ти банде арнаутске

Ђенерале, ђенерале
нек’ је твојој мајци хвала
што јунака родила је
да се српству врати слава

На команду за мном браћо
Твоји момци дика српска
Разбијају упоришта
враћају нас на огњишта
Разбијају упоришта
враћају нас на огњишта

Ђенерале, ђенерале
нек’ је твојој мајци хвала
што јунака родила је
да се српству врати слава

Одавно су Арнаути
злом враћали нашем добру
С’ тобом нам се Сунце буди
на Космету родној груди
С’ тобом нам се Сунце буди
на Космету родној груди

Ђенерале, ђенерале
нек’ је твојој мајци хвала
што јунака родила је
да се српству врати слава!

Глас Косова и Метохије

Овако Гваврило из Ораховца, аутор песме о Вељку у Псми Ђенерале, Ђенерале говори о ономе што зна о њему:

Гаврило Кујунџић о Вељку

"Покушаћу да нешто кажем о Вељку. Ја њега памтим из 1976. или 77. Не могу тачно да се сетим године када сам као музчар свирао у хотелу „теранда“ у Призрену. Тад смо се и упознали и сазнао сам да је рођен у Брежанику, насељу на улазу у Пећ из правца Дечана. Он је са неколико својих другова из прве генерације која је завршила полицијску школу у Сремској Каменици, био распоређен на радним задацима у Призрену. Ту је службовао цео свој радни век и испуњавао је своје обавезе савесно а кад су дошле оне тешке године, 1981. и надаље по целом Косову и Метохији букнуле демонстрације, он се истицао храброшћу и био увек ту где је најгушће. А кад су почели ратови 92. у бившој нам држави, почело је и на Косову и Метохији да се кува и појавиле су се УЋК банде по забаченим местима и шумама и било је неопходно Да се на то одговори, па је због тога оформљена Посебна Јединица Полиције а за командира те јединице постављен је Вељко Раденовић баш због показане храбрости. Он није имао високи чин, али због његове храбрости, његови саборци су га прозвали ЂЕНЕРАЛОМ. Имали су велико поверење у њега, баш због те његове команде „ЗАМНОМ БРАЋО!“, као што сам и у песми описао. И велике је битке водио прса у прса са УЋК бандама по забитима и местима где је тадашња држава изгубила сваку контролу. Ја сам му посветио песму у знак захвалности за спас србског живља у Ораховцу 1998. године, јер после четири дана опсаде и кад сам мислио да за нас више нема спаса, Вељка сам видео испред цркве у горњем делу Ораховца са још два своја саборца у пратњи. Био је сав гарав од барута, јер се три дана пробијао кроз најтеже УЋК препреке, кроз села где су постављене заседе, кроз Зрзе и Белу Цркву и мада га је на улазу у Ораховац чекала „потковица“ (заседа) са неколико хиљада УЋК-оваца, он је успео да се пробије и ибегне „потковицу“, уђе са друге стране у Ораховац и натера у бекство „УЋК“ јединице."