Војвода Јован Стојковић - Бабунски

Јован Стојковић (Мартолци, 1878 — 1920), познат као Војвода Бабунски, је био четнички војвода са простора Македоније. Надимак Бабунски је добио по македонској планини Бабуни.

Почео је да иде у школу тек у десетој години, затим га је отац одвео у Велес, који је био бугарскатврђава у Македонији. Отац га је уписао у, тада једину, бугарску основну школу у Велесу. Учитељ га је одмах прекрстио у Бугарина и уписао под именом Иван Стојков. Јовановом оцу то није било по вољи, па га је након завршеног четвртог разреда одвео у српски конзулат у Скопљу, одакле је послат у Београд.
Дошао је у Београд, у гимназију и учио годину дана, па прешао у богословско-учитељску школу, отворену за Србе из Турске. Затим је опет нешто учио у Ваљеву, тамо завршио нижу гимназију, па учитељску школу у Нишу и Београду. Постао је српски учитељ у Тетову. Против војводе Бабунског одмах се дигла ВМРО. Имао је више сукоба са њима и заједно са војводама Глигором Соколовићем из околине Прилепа, Тренком Рујановићем, Јосифом Јовановићем и Михаилом Јосифовић, Јованом Долгачем, Василијем Трбићем, и Ценом Марковићем очистио је десну обалу Вардара од бугарских чета или ВМРО-а. Треба знати да су ове борбе биле жестоке, на нож. Годишње је гинуло у Македонијипо две хиљаде српских четника, бугарских комита или грчких андарта.
Када је 1908. године у Турској извршен преврат и када су дошли на власт Младотурци, прогласили су Устав и опште помирење, војвода Бабунски је неко време прекинуо четовање. Међутим, балкански чир се није могао лечити фразама. Младо-турци су ухапсили војводу Бабунског али је успео да побегне у Србију, одакле је 1912. на челу српске војске састављене од елитних четника прошао Балкански рат од Куманова до Битоља. Исто тако се истакао и на Солунском фронту.
Добио највиша српска и француска војна одликовања за учешће у Првом светском рату.

Умро је у Велесу до 1920. године када је имао 42 године живота. Између два светска рата подигнут му је споменик, који су1941. године порушили бугарски окупатори.


Маја 1907. у селу Дренову одиграо се чувени бој између српских четника и бугараша. Српска чета под командом војвода Јована Стојковића Бабунског и Василија Трбића Велешког опколила је бугарски одред војводе Стевана Вардарског и после вишесатног окршаја у потпуности га уништила.

Исте вечери, о Јовану Бабунском је испевана песма, која је касније препевана у познату четничку песму. Српски четници су запевали песму „СРПСКА МИ ТРУБА ТРУБАШЕ", која ће бити омиљена и у време балканских ратова и током Првог светског рата. Касније, она постаје незванична четничка химна, а за време равногорског покрета промењен је у већој мери сам текст.

Прва верзија песме Спремте се четници снимљена је 1924.
Испевао ју је Васа Буквић.

Спремте се спремте, четници.

Српска ми труба затруби
Во това село Дреново,
''Спремте се спремте четници,
Силна ће борба да буде!''

Најнапред иде пред четом
Јован Бабунски војвода,
По њега иде пред четом
Васиљ Велешки војвода.

Извика Јован Бабунски:
''Држ'те го село оздола,
Држ'те го село оздола,
Тува је Стеван Димитров!''

Извика Јован Бабунски,
''Предај се, предај Стеване!''
''Не се предавам Јоване,
Аз сам балгарски војвода!''

Повика Васиљ Велешки:
''Фрлајте бомбе четници!''
Почна ми кућа да гори,
Из куће Стеван говори:

''Пуштај ме, пуштај Јоване,
Чета ће да ми сагоре!''
Српска ми труба трубеше,
Дреново село гореше!

"100-годишњица ослобођења Старе Србије и Маћедоније (1912-2012)"
Музика: Милан - Мића Петровић