Jунаштво и Чојство - ВОЈИСЛАВ НИКОЛАЈЕВИЋ
- Битка код Куманова, Први балкански рат, освета Косова. Наши ходочасници са оружјем покушавају да дођу до светиња на Косову које су им, као и данас, недоступне. Леже на чистини испред Куманова, коју држи десетоструко јачи непријатељ, који уз то има привилегију утврђења, које онемогућава нашој војсци да се придигне. Нико није ни главу могао да подигне са тла и чинило се да ће доћи до расула, до оног расула које ми данас живимо.
Војска је већ почела да се полако повлачи, да пуже, да гмиже. И тада, један дух, један човек који није хтео да гмиже, који није хтео компромис, који није размишљао о томе како рана боли, а како прија јутарњи капућино, је преломио у себи и устао.
Као да је он представљао савест нашег народа, као да су сви они грчеви са коца пред умирање, након неколико дана по жеги у сопственој крви, проиграли и његовим венама. То није био само човек, то је била читава Србија. Тај човек, који је био Србија, који је био отаџбина, је устао и поносно подигао заставу.
Био је млади официр, звао се Војислав Николајевић. Чим се придигао, киша олова га је засула и пао је изрешетан, али заједно са њим, као на невидљиву команду устала је читава српска војска, освојила Куманово, освојила Стару Србију, повратила Косово и испунила Лазарев и Светосавски завет.
Један човек је покренуо лавину која је учинила да се испуни завет због којег су Срби патили вековима.
Један једини човек, једна једина застава и један једини пример.
"Дан Ветерана - Видовдан"
- Битка код Куманова, Први балкански рат, освета Косова. Наши ходочасници са оружјем покушавају да дођу до светиња на Косову које су им, као и данас, недоступне. Леже на чистини испред Куманова, коју држи десетоструко јачи непријатељ, који уз то има привилегију утврђења, које онемогућава нашој војсци да се придигне. Нико није ни главу могао да подигне са тла и чинило се да ће доћи до расула, до оног расула које ми данас живимо.
Као да је он представљао савест нашег народа, као да су сви они грчеви са коца пред умирање, након неколико дана по жеги у сопственој крви, проиграли и његовим венама. То није био само човек, то је била читава Србија. Тај човек, који је био Србија, који је био отаџбина, је устао и поносно подигао заставу.
Био је млади официр, звао се Војислав Николајевић. Чим се придигао, киша олова га је засула и пао је изрешетан, али заједно са њим, као на невидљиву команду устала је читава српска војска, освојила Куманово, освојила Стару Србију, повратила Косово и испунила Лазарев и Светосавски завет.
Један човек је покренуо лавину која је учинила да се испуни завет због којег су Срби патили вековима.
Један једини човек, једна једина застава и један једини пример.
"Дан Ветерана - Видовдан"
Нема коментара:
Постави коментар