Ветеран

Вратио сам се као да сам проклет
тако су погледима стрељали мене
као да сам окрвављених руку
убијао невине људе, жене.

Шапатом су испраћали моје кораке
презриво гледали на сваку изговорену реч
цинично се мојој појави смејали
као на спортисту сто блесаво изгуби меч.

Осећај отуђености низ кичму се спушта
усамљен и одбачен од целог света
преживех најгоре, разум сачувах
ал на леђима ми и даље оста мета.

Земљу своју од багре сам бранио
живот на коцку, срце у пети
кнедла у грлу, смрт на рамену
хоће ли ме узети или само прети.

Живљи сам био у самом паклу
срце ми није престајало тући
вратих се мртав у очима ближњих
осећај да вене или да ће пући.

У чизмама часно опет ћу бити
кад крвник крене опет на мог рода
обрушићу се свом силином на џелата
очистићу прљавштину као талог навирућа вода.

Предраг Босић