недеља, 11. новембар 2012.

Четвороструки Витез Мајор Божидар Ђ. Нектаријевић

Рођен 6. јула 1894. у селу Дивостин (Шумадија). Након основне школе и гимназије ступио је у Пешадијску официрску школу Српске војске 1. априла 1912. године и исту завршио 1. априла 1914. године. По завршетку војног школовања остао је на служби у војсци непрекидно до 7. фебруара 1914. године.

Четвороструки Витез Мајор Божидар Ђ. Нектаријевић

За време Првог светског рата истакао се у свим већим борбама које је војска Краљевине Србије водила. Као припадник Шумадијске дивизије у 11. прекобројном пуку учествовао је герилским-четничким акцијама. На Солунском фронту је био теже рањен, оперисан од француских лекара и спашен. Са српском војском је учествовао у пробоју Солунског фронта и у прогону окупатора из наше земље.

За храбро држање у препадима и борбама вођеним у априлу 1918. године на Облој Чуки и Ветернику, указом бр. 41110, као активни пешадијски наредник 11. пешадијског пука одликован је златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Учествовао у завршним операцијама за ослобођење земље. Завршио је Нижи течај Пешадијске официрске школе 1926. године. У чин поднаредника је унапређен 14. априла 1913. године, а у чин потпоручника 1. септембра 1918. године.  У чин мајора је унапређен 6. септембра 1936. године.

Одликовања четвороструког витеза Карађорђеве звезде Мајора Божидара Ђ.Нектаријевића

До почетка новог великог рата службовао је у Сарајеву, Билећи, Новом Бечеју, Винковцу, Београду и Нишу. Непосредно пред избијање Априлског рата у Краљевини Југославији налазио се у Обавештајном одељењу Главног ђенералштаба Војске Краљевине Југославије у Београду као начелник а учествовао је и у пучу од 27. марта 1941. године. Априлски рат га је затекао као оперативног официра у Босни. Избегао је заробљавање и са својом групом се повлачио преко Дрине у Србију. Дочувши да се на Равној Гори, огранку Сувобора, налази ђенералштабни пуковник војске Краљевине Југославије Драгољуб-Дража Михаиловић решио је да му се придружи. Распоређен је као официр Четничких одреда Југословенске војске у главној команди где је обављао разне техничке послове а потом је вршио обуку војника.После немачке офанзиве на Равној Гори децембра 1941. године, вратио се у Ниш да би се прикрио од Немаца.

Приступио је формацијама генерала Милана Недића (Српској државној стражи) како би са тог положаја наставио да помаже Дражине четнике у нишком крају. Као фиктивни официр генерала Милана Недића издашно је помагао четничке Горске штабове у нишком и заплањском крају, пребацујући им храну, муницију, оружје, опрему и други материјал због чега је хапшен и саслушаван од Бугара. Након учесталих савезничких бомбардовања Ниша са породицом је прешао у Горњу Врежину и дошао у додир са јединицама Чегарског корпуса. Приступио је Среској команди и на том положају је вршио обуку војника, разрађивао и припремао план борбе против Немаца пре издавања заповести о почетку новог општег устанка. Након говора краља Петра II Карађорђевића, није желео да се са осталим јединицама повуче у Босну и остави породицу.


Када је 18. октобра 1944. године Команда града Ниша излепила плакате да се под претњом смрти јаве сви активни и резервни официри који су за време рата служили у
антикомунистичким војним формацијама, иако није волео комунисте, а знајући да ништа није лоше радио, пријавио се после чега је са једном већом групом официра задржан.

Послат је у логор који се налазио на Бубњу, где је био тешко мучен и злостављан и без суда и суђења убијен, 5. новембра 1944. године.

Припремио: Добривоје Мионић.

1 коментар:

  1. Zelela bih da stupim u kontakt sa autorom ovog teksta u vezi sa tekstom o Majoru Nektarijevicu.
    Molim Vas javite mi kontakt podatke na email.
    maja.g.sreckovic@gmail.com

    ОдговориИзбриши