Жарко, отац мале Милице Ракић, огорчен на Вука Драшковића због повлачења тужбе против НАТО-а (интервју објављен у "куриру" јула 2004 године)
БЕОГРАД - Иницијатива министра иностраних послова Вука Драшковића да Србија и Црна Гора одустане од тужбе против НАТО пакта изазвала је велико огорчење међу породицама жртава бомбардовања. Жарко Ракић, отац трогодишње Милице Ракић, која је погинула у НАТО бомбардовању, каже да ће тужити државу која је одустала од гоњења одговорних за злочине који су почињени бомбардовањем.
- Мени лично не треба ништа ни од кога! Милицу не могу да ми врате, али не смемо злотворима да опростимо, нема тих пара и нема те цене... - каже Жарко док разговарамо у стану у коме је његова ћеркица погинула у понедељак, 17. априла 1999. године, у 21.45, док је у купатилу седела на ноши! На зидовима стана окачене слике малене Милице. Невини дечији осмех са фотографије нагони сузе на очи оцу и новинарима.
- Па, зар злотворима да опростимо 78-оро убијене деце?! Па, ко има право да то учини, како се тај неко не плаши божје казне и народне клетве?! - плачним гласом, пуним једа и горчине говори Жарко Ракић. Волео би, каже, да сретне Вука Драшковића, имао би свашта да му каже и да га пита.
- Само кад бих могао, упитао бих Вука Драшковића одакле му право да амнестира оне који су убијали људе и разарали земљу 78 дана? Зашто се није смирио док убице с Ибарске магистрале и атентата у Будви нису стрпане у затвор? Зашто не тражи да се Брацановић, Раде Марковић и други ослободе, кад већ предлаже опрост за убице моје ћерке? Рекао бих му: "Срам те било, Вуче Драшковићу!"... Ма, свашта бих му рекао! - говори отац покојне Милице.
Жарко Ракић каже да је иступ министра спољних послова срамотан и да би он као државни функционер морао да се бори за правду.
- Огорчен сам на Драшковића који се на сва звона свим средствима бори за задовољење правде на личном плану. Али за њега правда изгледа постоји само селективно. Туђи бол не боли. Зарад чега помиловати државе НАТО алијансе? Зарад уласка у Партнерство за мир и зарад тога да нам сутра синови страдају на ратиштима широм света... Не треба им заборавити све што су нам починили бомбардовањем. Ако сада заборавимо, сутра ће нам се вратити још горе и грђе - додаје Ракић.
Милица - симбол српског страдања
Трогодишња Милица Ракић погинула је 17. априла 1999. године током НАТО бомбардовања, када је гелер од распрскавајуће НАТО бомбе улетео у купатило и погодио девојчицу у главу док је седела на ноши.
Стамбена зграда у којој станују Ракићеви налази се у улици Димитрија Лазаревића Раше 8, на шест километара од војног аеродрома у Батајници. И данас су на фасади око прозора купатила видљива оштећења од бомбе. Ракићи их намерно нису поправили, оставили су их да подсећају на страшан злочин.
Малена Милица Ракић је после погибије постала симбол српског страдања те 1999. године. Њене слике и прича о њеној судбини брзо су обишли свет, а чак је и западна јавност била згрожена чињеницом да је НАТО убио невино трогодишње дете на ноши!
Иницијатива министра иностраних послова Вука Драшковића да Србија одустане од тужбе против НАТО пакта изазвала је велико огорчење код сваког правдољубивог човека и сваког нормалног Србина а посабно оних који су на било који начин жртве тог злочиначког чина.
ОдговориИзбриши