СРБИЈА СЛОМЉЕНИХ КРИЛА

НАТО авиони на Батајници 21.06.2006.


Два авиона ф-16 из састава Ваздухопловних снага САД за Европу посетиће крајем седмице аеродром Батајницу.

Посета се реализује са циљем даљег унапређења војне сарадње САД и Србије,на наш позив упућен заменику команданта Европске команде снага САД, генералу америчког ратног ваздухопловства Чарлсу Волду,током његове посете нашој земљи у марту ове године.


Амерички авиони ф-16 из 555.сквадрона




Слетање два авиона ф -16 из састава 555.сквадрона на аеродром Батајница историјског је карактера – први пут амерички борбени авиони слетеће на један од аеродрома наших ваздухопловних снага.

(преузето са официјелног сајта министарства одбране републике Србије).


ОПАСКА : Унапређење “сарадње” је почело 1999 године, испоручивањем велике количине ратног материјала првенствено бомби, на главу становника Србије и Црне Горе приликом чега је током те “војне сарадње” страдало 2500,становника Србије и Црне Горе од тога 557 цивила међу којима много деце, 12 500 рањених и 5.000 инвалида .

Само на југ Србије бачено је око 10.000 пројектила са три тоне осиромашеног уранијума,а на целокупни простор СРЈ 50.000 разноразних пројектила.За то време простор Косова и Метохије је напустило 250.000 Срба а доселило се 800.000 Албанаца.

“Војна сарадња” са снагама НАТО Србију је до сада коштала око 30 милијарди долара,али војни умови ће наставити ту “сарадњу” ради даљњег “унапређења” .

Иначе командант 204.ловачког пука Миленко Павловић и Зоран Радосављевић, који базира на Батајници су погинули док је трајала та “војна сарадња” са снагама које долазе ради “даљег унапређења”.

Вероватно ради те “сарадње” Србије са САД, врховни суд Србије је донео одлуку да се сума која је додељена синовима погинулог српског пилота Миленка Павловића умањи и новац одузме, чак и од родитеља Милорада и Радмиле.

Највећи апсурд је у томе што је симбол страдања деце у агресији НАТО-а на СРЈ мала Милица Ракић која је погинула управо када је бомбрадована та иста Батајница од снага НАТО-а,које сада долазе ради ” даљег унапређивања војне сарадње САД и Србије”.

Да није тужно, било би смешно.


СЛОМЉЕНА КРИЛА 27.06.2006.


Када се у рату сударе две војске, једна обично изађе као победник. У рату са највећом војном алијансом на свету, Војска Југославије је изашла као морални победник, храбро се држећи и опасно узвраћајући кад год јој се указала прилика током агресије 27 најмоћнијих економских земаља света.

Више од две хиљаде њених припадника је положило живот на олтару Отаџбине, много хиљада су остали трајни инвалиди.

Иако војно супериоран НАТО није успео да оствари постављени циљ током самог сукоба.
Морао је да се послужи другим опасним оружјем да би коначно поробио СРЈ и разбио је на саставне делове….Користио је политичке инструменете, лаж и превару те се оглушио о резолуцију савета безбедности 1244 коју је сам потписао.

Разарајући државу изнутра преко својих људи успио је да на власт доведе своје марионете и послушнике који слепо извршавају наређења. Од 5.10.2000 године Србија се више не пита ништа то је више него очигледно, али је тужан и горак укус у устима када они који представљју војску не виде да су коначном слому, у оном моралном и сами учествовали (част изузецима). Последњи ударац у рату који је почео у марту 1999. је задан на Батајници од стране истих оних који су бомбама по истом том аеродрому почели свој крвави пир који је трајао 78 дана.


Српски гардиста и амерички маринац на Батајници поред америчке заставе.



Српски официр прима слику америчког Ф-16 који је сејао смрт по Србији из руку онога који је њиме управљао.


Дочекавши уз војне почасти два америчка авиона Ф-16 из 555. сквадрона са пилотима који су убијали становнике Србије, а са другим колегама и њиховог команданта пука Миленка Павловића и младог витеза Зорана Радосављевића, држава Србија и њена војска су безмало пљунули на сопствене жртве.


Министар одбране Србије, начелник генералшатаба са пилотима 204. ловачког пука позирају са америчким убицама на аеродрому Батајница.



Дошли да потврде победу, и понизе ВС до краја.



Пријатељско ћаскање…


Никада у историји ниједна војска и држава се није тако ниско спустила као Србија тог јунског дана 2006 г. удворнички се осмјехијући онима који су је не тако давно палили.
Ја лично нисам нашао неки сличан пример…



Нажалост на тој истој Батајници, део пројектила је усмртио малу Милицу Ракић, можда баш неког од тих пилота,који тако позирају победнички пред својим смртоносним машинама глупаво се церекајући у “ћаскању” са својим српским колегама.

Ако ништа, а оно због својих колега и пријатеља који су страдали у агресији америчких моћника,на Батајници нису смела да слете та два ловца.


Миленко Павловић – командант батајничког ловачког пука, погинуо у ваздушној борби над родним Ваљевом од стране америчких авиона.



Зоран Радосављевић- пилот ловац, погинуо у ваздушној борби са америчким Ф-15.



Љубиша Величковић – погинуо од пројектила НАТО у радарској осматрачници.


Да је агресија НАТО-а био витешки турнир, могао бих схватити овакво понашање српских политичара и официра на батајничком аеродрому, али у агресији у којој су нам дотични пилоти убијали грађане, војнике, уништавали државу те кидали делове територијe,пријатељски се грлити и размјењивати слике,више је него понижавајуће.


И ту се поставља једноставно питање, где је нестала официрска част ?!!!


Пише Божо Мршуља