У Србији има око 200.000 гладне деце, а према подацима владиног тима за смањење сиромаштва, број гладних малишана већи је из године у годину. Испод апсолутне линије сиромаштва у Србији живи готово 10 одсто становништва. Редови бар за један сигуран оброк у народним кухињама све су дужи. Ове године број гладне деце већи је у односу на прошлу годину чак за хиљаду.
- Број сиромашне деце стално се повећава. Ми од 2010. године пратимо један тренд повећања тог броја људи којима недостају основне намирнице као што су млеко, месо, јаја, воће и поврће, који немају средстава за нову гардеробу, за школске књиге и којима школа није доступна – каже Мирјана Максимовић из Тима Владе Србије за смањење сиромаштва.
Статистика каже да су најсиромашнија деца млађа од 13 година и из породица чији родитељи немају завршену основну школу. Криза се, нажалост, проширила и на друге категорије становништва.
- То су углавном деца из породица чији су родитељи остали без посла и који нису били у могућности да обезбеде минимум средстава за функционисање своје породице – истиче Весна Миленовић из Црвеног крста Србије.
.jpg)
Према њеним речима, подаци показују да су јужна Србија, југоисточна Србија са највећим проблемима сиромаштва, а да је за ефикаснију подршку неопходна реформа социјалног система. Забрињава податак да од 30.000 корисника народних кухиња свако треће је дете.
- Највећа незапосленост у Европи је управо у Србији, људи су осиромашили до крајних граница издрживљости. Срамота је што у нашој земљи има толико гладне деце. Апсурдно је да се ми декларативно промовишемо као пољопривредна земља, а у ствари то нисмо. Имамо све услове да аграр ради како треба и да не бринемо, али ништа не радимо по том питању – каже економиста др Владана Хамовић.
.jpg)
У народним кухињама у 73 средине, ван Београда, храни се 10.795 малолетника. У појединим градовима, посебно јужније од Ниша, чак половина корисника су деца.
У Београду се укупан број корисника ових кухиња из године у годину повећава, и сада је достигао 12.000 - 12.500. То је највише у последње три године.
У главном граду, на 51 пункту, има максимално 2.000 деце.
Расте број болесних
- Због сиромаштва, неадекватне исхране, али и бомбардовање расте број болесних у земљи, све више је карцогених обољења. На жалост не видим да ће у скорије време бити неког побољшања – каже др Владана Хамовић.
Стручњаци подсећају да пут до бољих животних услова води преко бољег образовања и зато није утешно што готово 80 хиљада деце школског узраста не иде у школу.
Вести
- То су углавном деца из породица чији су родитељи остали без посла и који нису били у могућности да обезбеде минимум средстава за функционисање своје породице – истиче Весна Миленовић из Црвеног крста Србије.
- Највећа незапосленост у Европи је управо у Србији, људи су осиромашили до крајних граница издрживљости. Срамота је што у нашој земљи има толико гладне деце. Апсурдно је да се ми декларативно промовишемо као пољопривредна земља, а у ствари то нисмо. Имамо све услове да аграр ради како треба и да не бринемо, али ништа не радимо по том питању – каже економиста др Владана Хамовић.
У Београду се укупан број корисника ових кухиња из године у годину повећава, и сада је достигао 12.000 - 12.500. То је највише у последње три године.
У главном граду, на 51 пункту, има максимално 2.000 деце.
Расте број болесних
- Због сиромаштва, неадекватне исхране, али и бомбардовање расте број болесних у земљи, све више је карцогених обољења. На жалост не видим да ће у скорије време бити неког побољшања – каже др Владана Хамовић.
Стручњаци подсећају да пут до бољих животних услова води преко бољег образовања и зато није утешно што готово 80 хиљада деце школског узраста не иде у школу.
Вести
Нема коментара:
Постави коментар