Кад је пожелео да исприча истиниту причу и напише књигу Веселин Џелетовић, аутор романа "Српско срце Јоханово", ни слутио није да ће се роман преводити на више језика, а од њега многи пожелети да направе филм. То је истинита прича о Немцу Јохану Вагнеру кога је Џелетовић упознао 2004, на развалинама српског гробља у једном косовском селу, и тако сазнао за невероватну животну истину.
- Носио сам књиге на Косово, и отишао на сахрану. Од целе породице остао је само дечак, коме су Албанци киднаповали оца и повадили органе. Око пет година касније, дечаку су убили и бабу и деду и бацили их у канал поред пута. У њихово двориште, опкољено бодљикавом жицом, петорица Шиптара упала је у кућу и прво су испред куће преклали пса, а онда силовали дечакову мајку. Она се обесила, јер није могла да поднесе срамоту - каже Џелетовић за "Вести", и додаје:
- Било је нас десетак на сахрани те жене, и на гробљу које су Шиптари готово уништили, међу поломљеним споменицима и разбацаним крстачама приметио сам човека који стоји са стране. Његова појава и држање говорили су да понашањем и одевањем не одговара том времену и простору. Био је у скупом, отменом оделу, и питао сам се шта тражи на сахрани. Био је у пратњи једног наредника Кфора. Према његовом казивању, цела прича постала му је још чуднија када је на гробљу, том човеку пришао дечак који је изгубио мајку и загрлио га.
- Питао сам мештане, ко је тај човек? Они су одговорили: "Нећеш веровати, тај човек тврди да у грудима носи срце нашег Јована. Имућан је и хоће да помогне породици."
Углавном, нешто је Јохана "терало" да истражи о чему се ради. Успео је, објашњава Џелетовић, чак да пронађе кућу у Албанији у којој је Јован "оперисан", односно - вађени су му органи, док се није стигло и до срца.
- Доскора ни ја нисам знао да се ради о оној Жутој кући која је помињана у медијима јер ју је Јохан звао само "кућа". Пажњу му је привикло ђубриште поред зграде које је кришом снимио, а ту се налазили шприцеви и амбалаже лекова који се користе при пресађивању органа. Податке је 2003. Јохан дао немачкој обавештајној служби, преко наредника кога сам поменуо, као и координате у близини места Бурела. Дао им је и прецизну скицу куће, а једну је и мени нацртао када смо разговарали те 2004. године.
А све се завршило, објашњава Џелетовић, тиме што је Миланов ујак пристао да Јохан усвоји дечака, али тек пошто му је овај обећао да ће прећи у православље, да се дечаково име и презиме неће мењати и како ће последњи потомак ове породице остати у контакту са својима. Џелетовић истиче да је нека имена у роману променио највише због тога да Јованов син не би даље био "увучен" у причу, јер је већ доста пропатио. Новинар и актуелни председник скупштинског Одбора за Косово Милован Дрецун каже да је и сам више пута био сведок трагичних судбина нашег народа на Косову, да су многе приче неиспричане, а свака је на свој начин трагична. Џелетовићев роман је истина која заслужује пажњу.
- Оно што је забележено морамо да чувамо, и да пишемо. Историју морамо ми да пишемо, а не да нам пишу други. Зато треба што више, писати, снимати. Трговина органима је део трагичне судбине Срба током борбе за опстанак на Косову. Међународне снаге ће покренути истрагу, а овај роман такође може да помогне - сматра Дрецун.
Италијанска веза
Када је успостављен канал шверца са Италијом, почела је и трговина људским органима. У Италији је отворено много привремених, мобилних хируршких болница које су се стално премештале. Било их је и на бродовима. Косово је постало главна магистрала за трговину људским органима, а главна деоница Призрен, Клина и Исток, наводи Џелетовић.
Црквена звона у Јохановом сну
Након пресађивања срца, Јохан је почео да сања, а у сан га је увек уводило црквено звоно. Тај звук довео га је до једног дворишта, где је видео зграде и два пса како лају, али још није видео људе. Након неколико дана, у сну је видео и старију жену како храни живину, човека под орахом, младу жену како га заљубљено гледа и дечака који трчи. Ти снови су му неко време давали позитивну енергију, а онда су, после месец-два, постали - ноћне море. Сањао је како га воде везаног у колони, са још четворицом Срба и једним Албанцем, Аземом који није био присталица Републике Косово. Са свима је разговарао у сну и разумео српски језик.
Црне бројке из Жуте куће
Прве податке о трговини људским органима на Косову у јавност је изнела бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте у својој књизи. Она је објавила да је 1999. око 300 Срба отето и транспортовано у Албанију где су им вађени органи, који су послати у Италију, одакле су дистрибуирани у клинике широм Европе. Према извештају Дика Мартија Савету Европе од 12. децембра 2010. организатор отимања људи и трговине људским органима био је Хашим Тачи и Дреничка група.
Кустурица снима филм
Редитељ Емир Кустурица потврдио је недавно за "Блиц" да ће снимити филм о трговини органима.
- Тренутно пишем сценарио за тај филм. Ово остварење ће отворити једну болну, истиниту тему о страдању српског народа о којој историја, литература и кинематографија свесно ћуте са циљем да се Срби прикажу као геноцидан народ, никако као жртве. Филм ће снимати у Русији, где имам пуно пријатеља који ће ми помоћи да изгурам тај подухват. Од државе Србије не очекује новчану помоћ, нити ће је тражити - каже Кустурица.
Вести
 |
| Крваве приче о шиптарским злочинима, које је нечињењем и ћутањем потпомагао Запад, полако излазе на видело... |
- Питао сам мештане, ко је тај човек? Они су одговорили: "Нећеш веровати, тај човек тврди да у грудима носи срце нашег Јована. Имућан је и хоће да помогне породици."
Углавном, нешто је Јохана "терало" да истражи о чему се ради. Успео је, објашњава Џелетовић, чак да пронађе кућу у Албанији у којој је Јован "оперисан", односно - вађени су му органи, док се није стигло и до срца.
 |
| Веселин Џелетовић и његов роман "Српско срце Јоханово" добитник је специјалног признања Академије "Иво Андрић" |
А све се завршило, објашњава Џелетовић, тиме што је Миланов ујак пристао да Јохан усвоји дечака, али тек пошто му је овај обећао да ће прећи у православље, да се дечаково име и презиме неће мењати и како ће последњи потомак ове породице остати у контакту са својима. Џелетовић истиче да је нека имена у роману променио највише због тога да Јованов син не би даље био "увучен" у причу, јер је већ доста пропатио. Новинар и актуелни председник скупштинског Одбора за Косово Милован Дрецун каже да је и сам више пута био сведок трагичних судбина нашег народа на Косову, да су многе приче неиспричане, а свака је на свој начин трагична. Џелетовићев роман је истина која заслужује пажњу.
- Оно што је забележено морамо да чувамо, и да пишемо. Историју морамо ми да пишемо, а не да нам пишу други. Зато треба што више, писати, снимати. Трговина органима је део трагичне судбине Срба током борбе за опстанак на Косову. Међународне снаге ће покренути истрагу, а овај роман такође може да помогне - сматра Дрецун.
Италијанска веза
Када је успостављен канал шверца са Италијом, почела је и трговина људским органима. У Италији је отворено много привремених, мобилних хируршких болница које су се стално премештале. Било их је и на бродовима. Косово је постало главна магистрала за трговину људским органима, а главна деоница Призрен, Клина и Исток, наводи Џелетовић.
Црквена звона у Јохановом сну
Након пресађивања срца, Јохан је почео да сања, а у сан га је увек уводило црквено звоно. Тај звук довео га је до једног дворишта, где је видео зграде и два пса како лају, али још није видео људе. Након неколико дана, у сну је видео и старију жену како храни живину, човека под орахом, младу жену како га заљубљено гледа и дечака који трчи. Ти снови су му неко време давали позитивну енергију, а онда су, после месец-два, постали - ноћне море. Сањао је како га воде везаног у колони, са још четворицом Срба и једним Албанцем, Аземом који није био присталица Републике Косово. Са свима је разговарао у сну и разумео српски језик.
Црне бројке из Жуте куће
Прве податке о трговини људским органима на Косову у јавност је изнела бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте у својој књизи. Она је објавила да је 1999. око 300 Срба отето и транспортовано у Албанију где су им вађени органи, који су послати у Италију, одакле су дистрибуирани у клинике широм Европе. Према извештају Дика Мартија Савету Европе од 12. децембра 2010. организатор отимања људи и трговине људским органима био је Хашим Тачи и Дреничка група.
Кустурица снима филм
Редитељ Емир Кустурица потврдио је недавно за "Блиц" да ће снимити филм о трговини органима.
- Тренутно пишем сценарио за тај филм. Ово остварење ће отворити једну болну, истиниту тему о страдању српског народа о којој историја, литература и кинематографија свесно ћуте са циљем да се Срби прикажу као геноцидан народ, никако као жртве. Филм ће снимати у Русији, где имам пуно пријатеља који ће ми помоћи да изгурам тај подухват. Од државе Србије не очекује новчану помоћ, нити ће је тражити - каже Кустурица.
Вести
Нема коментара:
Постави коментар