У Чачку се данас обележава 84. годишњица од смрти славног српског војсковође Степе Степановића.
Организатор комеморативне свечаности је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Министарством одбране, Моравичким управним округом и Градом Чачком.
На гроб прослављеног војсковође биће положени ловорови венци и одате државне и војне почасти.
Ловорове венце положиће представници Министарства одбране и Војске Србије, начелник Моравичког управног округа, градоначелник и високи званичници Града Чачка, као и представници невладинихорганизација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
СТЕПА СТЕПАНОВИЋ (1856-1929), истакнути војсковођа, војвода српске војске. Суделовао је у свим ратовима Србије од 1876. до 1918. У војној хијерархији војвода Степановић је брзо напредовао, од артиљеријског питомца војне академије до генерала 1907. и министра војске 1908.
Уочи балканских ратова 1912. генерал Степановић је наименован за команданта Друге српске армије, на чијем челу је остао до краја Првог светског рата 1918.
У балканском рату постигао је велике успехе у борбама против Турака, посебно код тракијског града Једрена, који је заузео у корист Бугарске.
У Првом светском рату, заступајући одсутног начелника штаба Врховне команде војводу Путника, организовао је мобилизацију и концентрацију целокупне српске војске, заједно са генералом Живојином Мишићем.
Затим је у првом ратном сукобу Србије у Првом светском рату извојевао величанствену победу на планини Цер, када је у потпуности уништио аустроугарску војску.
За ову сјајну победу генерал Степа Степановић, други по реду добио је чин војводе.
Друга армија војводе Степановића, потом је одиграла значајну улогу у бици на Дрини, колубарској бици, као и у одбрани Србије 1915. и у одступању преко Црне Горе и Албаније.
На солунском фронту, после победе у добропољској бици 15 септембра 1918. за само неколико дана, трупе војводе Степановића избиле су на бугарску границу и приморале Бугарску да потпише капитулацију.
Затим је преко Скопља, Косова и Црне Горе, Друга армија одмарширала према Сарајеву где је војвода Степановић дочекан као коначни ослободилац Босне и Херцеговине од вековне туђинске власти. Од 1919. војвода Степановић је ван активне службе.
Био је носилац великог броја високих српских и страних одликовања.
Војвода Степа Степановић умро је у Чачку 27. априла 1929. године.
Његове последње речи су биле: "Полазите напред!" - упућене војницима најславније српске Друге армије, чији је био командант.
Организатор комеморативне свечаности је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Министарством одбране, Моравичким управним округом и Градом Чачком.
На гроб прослављеног војсковође биће положени ловорови венци и одате државне и војне почасти.
Ловорове венце положиће представници Министарства одбране и Војске Србије, начелник Моравичког управног округа, градоначелник и високи званичници Града Чачка, као и представници невладинихорганизација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
СТЕПА СТЕПАНОВИЋ (1856-1929), истакнути војсковођа, војвода српске војске. Суделовао је у свим ратовима Србије од 1876. до 1918. У војној хијерархији војвода Степановић је брзо напредовао, од артиљеријског питомца војне академије до генерала 1907. и министра војске 1908.
Уочи балканских ратова 1912. генерал Степановић је наименован за команданта Друге српске армије, на чијем челу је остао до краја Првог светског рата 1918.
У балканском рату постигао је велике успехе у борбама против Турака, посебно код тракијског града Једрена, који је заузео у корист Бугарске.
У Првом светском рату, заступајући одсутног начелника штаба Врховне команде војводу Путника, организовао је мобилизацију и концентрацију целокупне српске војске, заједно са генералом Живојином Мишићем.
Затим је у првом ратном сукобу Србије у Првом светском рату извојевао величанствену победу на планини Цер, када је у потпуности уништио аустроугарску војску.
За ову сјајну победу генерал Степа Степановић, други по реду добио је чин војводе.
Друга армија војводе Степановића, потом је одиграла значајну улогу у бици на Дрини, колубарској бици, као и у одбрани Србије 1915. и у одступању преко Црне Горе и Албаније.
На солунском фронту, после победе у добропољској бици 15 септембра 1918. за само неколико дана, трупе војводе Степановића избиле су на бугарску границу и приморале Бугарску да потпише капитулацију.
Затим је преко Скопља, Косова и Црне Горе, Друга армија одмарширала према Сарајеву где је војвода Степановић дочекан као коначни ослободилац Босне и Херцеговине од вековне туђинске власти. Од 1919. војвода Степановић је ван активне службе.
Био је носилац великог броја високих српских и страних одликовања.
Војвода Степа Степановић умро је у Чачку 27. априла 1929. године.
Његове последње речи су биле: "Полазите напред!" - упућене војницима најславније српске Друге армије, чији је био командант.
Нема коментара:
Постави коментар