У Сарајеву у уторак одржан састанак представника тужилаштава Србије и Босне и Херцеговине. Могућа екстрадиција Самира Хонде и његово евентуално даље процесуирање у БиХ.
БАЊАЛУКА - Представници Тужилаштва БиХ и Тужилаштва Србије за ратне злочине разговарали су у уторак у Сарајеву о више конкретних предмета, као и о уступању доказа у предмету “Тузланска колона”, како би могао да буде процесуиран у БиХ.
На састанку је затражен одговор од Тужилаштва Србије за ратне злочине о предмету против Самира Хонде, како би била затражена његова екстрадиција и евентуално даље процесуирање у БиХ - саопштено је из Тужилаштва БиХ.
Било је речи и о примени Протокола о сарадњи између тужилаштава у процесуирању предмета ратних злочина, као и о конкретним активностима које се могу предузети након ступања на снагу Протокола о сарадњи који је пре два месеца потписан у Бриселу.
Тужилаштво БиХ изразило је спремност за сарадњу и помоћ колегама из Србије у предметима на које се може применити недавно потписани протокол.
Делегацију Тужилаштва БиХ на састанку у Сарајеву чинили су главни тужилац Горан Салиховић, заменик главног тужиоца и руководилац Посебног одељења за ратне злочине Весна Будимир, заменик главног тужиоца Драган Чорлија и тужилац Посебног одељења за ратне злочине Ибро Булић. Делегацију Тужилаштва за ратне злочине Србије предводио је тужилац Милан Петровић, који је именован за официра за везу између два тужилаштва. Као официр за везу из Тужилаштва БиХ именована је тужилац Весна Будимир.
Новости 02. 04. 2013.
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Архива 2010, Срна
"Тузланска колона": Помен после 18 година
Више од стотину грађана и званичника Републике Српске данас су на Брчанској малти у Тузли, први пут на месту злочина, одали помен војницима ЈНА страдалим у "тузланској колини" 15. маја 1992. године, јавили су извјештачи Срне.
На месту злочина запаљене су свеће и положене беле руже, након чега је служен верски обред, чиме је на миран и достојанствен начин свету послата јасна порука да се на Брчанској малти у Тузли на данашњи дан пре 18 година десио злочин у коме су страдала најмање 92 припадника ЈНА.
Председник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз изјавио је да је масакр почињен на војницима ЈНА на Брчанској малти у Тузли 15. маја 1992. године специфичан по томе што су страдала "голобрада деца" која су само хтела из Тузле да се врате својим кућама и мајкама, али да неко није желео да прихвати то чињенично стање, па је подигао је пушку и без разлога пуцао по њима.
Ћургуз је, после полагања венаца и парастоса убијеним припадницима ЈНА на месту страдања на Брчанској малти у Тузли, рекао новинарима да је ово један од првих масовних и организованих злочина над "голобрадим" војницима ЈНА.
Подсећајући да су припадници ЈНА били под заклетвом која их је обавезивала да служе држави и народу, Ћургуз је рекао да су се у Тузли појавиле неке екстремне снаге које су пуцале у ту децу без разлога.
"То је увело народе у опште крвопролиће и страдање које толико година после рата има своје последице", рекао је Ћургуз и додао да ће се те последице још дуго осећати.
Ћургуз је рекао да ће на свим местима страдања Срба у Федерацији БиХ бити постављене спомен-плоче које ће трајно упозоравати и опомињати на ратне страхоте.
Он је рекао новинарима да ће на тако "означеним" местима страдања породице моћи на миран и достојанствен начин да се окупе, запале свеће и помоле за душе својих најмилијих.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Раде Ристовић изјавио је да су злочини, попут овог у Тузли, опомена да се у наредном периоду у БиХ мора градити суживот и толеранција међу народима. Он је оценио да је то једини излаз за БиХ према Европи.
"У наредном периоду очекујемо да суживот народа, који су вечито живели на просторима БиХ, подигнемо на виши ниво", рекао је новинарима Ристовић, који је присуствовао парастосу и полагању венаца на Брчанској малти у Тузли.
Он је додао да се у БиХ мора градити толеранција и суживот, поштујући једни друге и живећи на вековним просторима, како у Тузли, Бањалуци, Сарајеву, тако и другим местима широм БиХ.
Помену су, осим породица погинулих и преживелих војника, присуствовали министар Ристовић, руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица РС Сташа Кошарац, председник Савеза логораша РС Бранислав Дукић, председник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз, председник Скупштине организација и удружења ратних-војних инвалида РС Драгислав Мијановић.
Скуп, који су обезбеђивале јаке полицијске снаге Тузланског кантона, прошао је без било каквих провокација, а пратило га је и неколико десетина домаћих и страних новинара.
Након 15-минутног одавања поште на Брчанској малти, учесници скупа су аутобусима уз пратњу тузланске полиције кренули према Бањ брду, где их је преузела полиција Републике Српске и допратила до Бијељине.
Велики број грађана Тузле пратио је пролазак аутобуса који су напуштали град, а саобраћај је био заустављен.
У оквиру обележавања 18. годишњице, у организацији Одбора Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова, у 12х на Спомен-костурници на градском гробљу Пучиле у Бијељини је одржан парастос и полагање цвећа.
На Брчанској малти 15. маја 1992. године погинула су најмање 92 војника, рањена најмање 33 припадника ЈНА и уништен већи број војних и санитетских возила. Овај датум је до прошле године обележаван у Бијељини, а од ове године, на иницијативу Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражење несталих лица Владе РС, годишњице свих страдања биће обележаване на местима страдања.
Случај "тузланска колона" покренуо је 1999. године Савез логораша Републике Српске.
Посмртни остаци 30 убијених војника, чији идентитет, уз све напоре није било могуће утврдити, ексхумирани су из једне масовне гробнице у Тузли и сахрањени у Бијељини уз највише војне почасти 15. маја 2002. године у спомен костурницу са великим мермерним крстом, а на спомен плочи су уклесане речи: "Ова хумка мученика, света је као земља српска".
Тужилаштво БиХ објавило је у децембру прошле године да је прекинуло истрагу против тадашњег градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у случају "тузланска колона".
Шеф Посебног одељења за ратне злочине овог тужилаштва Дејвид Швендиман тада је навео да је истрага у том предмету спроведена у складу са законом, те да прикупљени докази не поткрепљују оптужбе против осумњичених за злочине над припадницима ЈНА који су се повлачили из Тузле 15. маја 1992. године.
У Београду је за тај злочин на 12 година осуђен Илија Јуришић. Према оптужници, Јуришић је као високи старешина МУП-а БиХ и дежурни Оперативног штаба Јавне безбједности Тузла, а након пријема наредбе за напад од свог претпостављеног, свим наоружаним јединицама бошњачко-хрватске стране издао наредбу за напад на колону ЈНА која се 15. маја 1992. мирно повлачила из тог града.
Хашки трибунал је у случају "тузланска колона" за четири особе дао ознаку "А", што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају.
У Тузли обележен Дан ослобођења
Око 300 грађана, бивших бораца и актуелних политичара Тузланског кантона положили су данас цвеће на Спомен-обележја погинулим Тузлацима, поводом 15. маја - такозваног "дана ослобађања Тузле. У РС то је дан сећања када се служи помен и одаје почаст невиним жртвама.
Ратни начелник Тузле Селим Бешлагић поново је данас тврдио да војници ЈНА нису погинули на Брчанској малти "грешком Тузлака".
Он је рекао да је Тузла данас "још једном показала толеранцију и људски однос према жртвама, јер је беспрекорно организовала и омогућила да породице из РС одају почаст и положе цвеће погинулим припадницима ЈНА на Брчанској малти".
Актуелни начелник Тузле Јасмин Имамовић рекао је да је у Тузлу данас дошло "доста лица владајуће коалиције из РС да покушају манипулисати жртвама да би се сакрио главни кривац погибије на Брчанској малти".
На састанку је затражен одговор од Тужилаштва Србије за ратне злочине о предмету против Самира Хонде, како би била затражена његова екстрадиција и евентуално даље процесуирање у БиХ - саопштено је из Тужилаштва БиХ.
Било је речи и о примени Протокола о сарадњи између тужилаштава у процесуирању предмета ратних злочина, као и о конкретним активностима које се могу предузети након ступања на снагу Протокола о сарадњи који је пре два месеца потписан у Бриселу.
Делегацију Тужилаштва БиХ на састанку у Сарајеву чинили су главни тужилац Горан Салиховић, заменик главног тужиоца и руководилац Посебног одељења за ратне злочине Весна Будимир, заменик главног тужиоца Драган Чорлија и тужилац Посебног одељења за ратне злочине Ибро Булић. Делегацију Тужилаштва за ратне злочине Србије предводио је тужилац Милан Петровић, који је именован за официра за везу између два тужилаштва. Као официр за везу из Тужилаштва БиХ именована је тужилац Весна Будимир.
Новости 02. 04. 2013.
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Архива 2010, Срна
"Тузланска колона": Помен после 18 година
Више од стотину грађана и званичника Републике Српске данас су на Брчанској малти у Тузли, први пут на месту злочина, одали помен војницима ЈНА страдалим у "тузланској колини" 15. маја 1992. године, јавили су извјештачи Срне.
Подсећајући да су припадници ЈНА били под заклетвом која их је обавезивала да служе држави и народу, Ћургуз је рекао да су се у Тузли појавиле неке екстремне снаге које су пуцале у ту децу без разлога.
Ћургуз је рекао да ће на свим местима страдања Срба у Федерацији БиХ бити постављене спомен-плоче које ће трајно упозоравати и опомињати на ратне страхоте.
Он је рекао новинарима да ће на тако "означеним" местима страдања породице моћи на миран и достојанствен начин да се окупе, запале свеће и помоле за душе својих најмилијих.
"У наредном периоду очекујемо да суживот народа, који су вечито живели на просторима БиХ, подигнемо на виши ниво", рекао је новинарима Ристовић, који је присуствовао парастосу и полагању венаца на Брчанској малти у Тузли.
Он је додао да се у БиХ мора градити толеранција и суживот, поштујући једни друге и живећи на вековним просторима, како у Тузли, Бањалуци, Сарајеву, тако и другим местима широм БиХ.
Након 15-минутног одавања поште на Брчанској малти, учесници скупа су аутобусима уз пратњу тузланске полиције кренули према Бањ брду, где их је преузела полиција Републике Српске и допратила до Бијељине.
Велики број грађана Тузле пратио је пролазак аутобуса који су напуштали град, а саобраћај је био заустављен.
У оквиру обележавања 18. годишњице, у организацији Одбора Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова, у 12х на Спомен-костурници на градском гробљу Пучиле у Бијељини је одржан парастос и полагање цвећа.
На Брчанској малти 15. маја 1992. године погинула су најмање 92 војника, рањена најмање 33 припадника ЈНА и уништен већи број војних и санитетских возила. Овај датум је до прошле године обележаван у Бијељини, а од ове године, на иницијативу Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражење несталих лица Владе РС, годишњице свих страдања биће обележаване на местима страдања.
Случај "тузланска колона" покренуо је 1999. године Савез логораша Републике Српске.
Посмртни остаци 30 убијених војника, чији идентитет, уз све напоре није било могуће утврдити, ексхумирани су из једне масовне гробнице у Тузли и сахрањени у Бијељини уз највише војне почасти 15. маја 2002. године у спомен костурницу са великим мермерним крстом, а на спомен плочи су уклесане речи: "Ова хумка мученика, света је као земља српска".
Тужилаштво БиХ објавило је у децембру прошле године да је прекинуло истрагу против тадашњег градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у случају "тузланска колона".
Шеф Посебног одељења за ратне злочине овог тужилаштва Дејвид Швендиман тада је навео да је истрага у том предмету спроведена у складу са законом, те да прикупљени докази не поткрепљују оптужбе против осумњичених за злочине над припадницима ЈНА који су се повлачили из Тузле 15. маја 1992. године.
У Београду је за тај злочин на 12 година осуђен Илија Јуришић. Према оптужници, Јуришић је као високи старешина МУП-а БиХ и дежурни Оперативног штаба Јавне безбједности Тузла, а након пријема наредбе за напад од свог претпостављеног, свим наоружаним јединицама бошњачко-хрватске стране издао наредбу за напад на колону ЈНА која се 15. маја 1992. мирно повлачила из тог града.
Хашки трибунал је у случају "тузланска колона" за четири особе дао ознаку "А", што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају.
У Тузли обележен Дан ослобођења
Око 300 грађана, бивших бораца и актуелних политичара Тузланског кантона положили су данас цвеће на Спомен-обележја погинулим Тузлацима, поводом 15. маја - такозваног "дана ослобађања Тузле. У РС то је дан сећања када се служи помен и одаје почаст невиним жртвама.
Ратни начелник Тузле Селим Бешлагић поново је данас тврдио да војници ЈНА нису погинули на Брчанској малти "грешком Тузлака".
Он је рекао да је Тузла данас "још једном показала толеранцију и људски однос према жртвама, јер је беспрекорно организовала и омогућила да породице из РС одају почаст и положе цвеће погинулим припадницима ЈНА на Брчанској малти".
Актуелни начелник Тузле Јасмин Имамовић рекао је да је у Тузлу данас дошло "доста лица владајуће коалиције из РС да покушају манипулисати жртвама да би се сакрио главни кривац погибије на Брчанској малти".
Нема коментара:
Постави коментар