У рат иду само овце без памети - архива

Да је одлазак у рат његова највећа грешка схватио је када је, тешко рањен и утрнуо од болова, лежао на покретним колицима у ходнику ортопедске клинике. "'Који је, бре, овај', виче једна сестра. 'Добровољац из Врања', одговара друга. 'Пусти будалу, ко га је терао да иде тамо'", испричао је "Вестима" Миодраг Тасић, некада добровољац у рату на просторима бивше Југославије, а данас борац за мир.

Из Корбевца код Врањске Бање отишли сте 1993. као добровољац у рат у Хрватској?
- Остао сам без посла, код куће жена и двоје деце, време ратно. Ставим прст на чело, отићи ћу у рат као добровољац, бранићу српске земље, а кад се вратим добићу сталан посао. Ко рескира тај добија, другачије не може. Добио сам - десну руку патрљак, а лева укочена, само два прста се померају.

Миодраг Тасић, члан Удружења ратних ветерана за мир

Како сте рањени?
- Гађали су зољом кућу у којој сам био. Њу су промашили, улицу и мене нису. Кад сам дошао себи, гледам где ми је пушка. Она у комадима. Погледам, опасач испред мене. Од детонације одлетео са панталона. На њему дроњци, делови меса и костију, крв се цеди, а горњи део руке као згужвана хартија.

Кад сте први пут схватили да је одлазак у рат ваша највећа грешка?
- Лежао сам на ортопедској клиници на покретним колицима у ходнику. Утрнуо од болова, уста не могу да померим. "Који је, бре, овај", виче једна сестра. "Добровољац из Врања", одговара друга. "Пусти будалу, ко га је терао да иде тамо."

Били сте у Америци на лечењу захваљујући швајцарској хуманитарној организацији ИОМ?
- Спасли су ми руку. Вратио сам се 1995. и свратим с пријатељем у сеоску кафану. Чујем за суседним столом: "Ма, ко га шиша, био је по Хрватској да краде." Ја се дигнем и одем кући. Жена ме оставила чим сам кренуо у рат. Син бежи од мене, ћеркица такође. Страх их да ми приђу. Почео сам да пијем дан и ноћ. Бежали су сви од мене, а највише ја од самог себе.

Како сте постали борац за мир?
- Почео сам да 2003. идем на групну психотерапију. Позвали су ме на семинар у Игалу. Од ратних ветерана поред мене био је и Аднан из Сарајева. Била је велика група младих људи из целе бивше Југославије која је слушала и записивала наше приче. Гледам младу жену, везала мараму око главе, причам своју голготу, а она плаче. Не престаје. Упознајемо се. Елвира Салчин из Коњица. Мени кренуше сузе. Младићи и девојке из Хрватске, Републике Српске, сви око мене. Мењамо адресе, љубе ме на растанку.

Шта сте тад схватили?
- Седео сам у хотелској соби, а сузе су ми квасиле чаршав. Рекао сам себи: Еј, мој Мики, схваташ ли шта је живот, схваташ ли да само постоје добри и зли људи без обзира на веру и националност.

Сад сте активиста удружења Центар за ратне трауме и члан Удружења ратних ветерана за мир...
- Кажу наши стари: "Памет се добија на рођењу, али лако се губи ако препустиш другима да те воде као овцу."

Ратни ветерани умиру од НАТО уранијума

НАТО уранијум убија ветеране

У лесковачком крају у последња три месеца од канцера умрло више од 100 бораца са Космета. Николић: Не прође ни дан да наша организација не остане бар без једног члана. Болест напада дебело црево, једњак, плућа...

Душан Николић са листом умрлих

САМО у последња три месеца у лесковачкој општини умрло је више од стотину ветерана рата Србије од 1990. до 1999. године.

Ради се углавном о борцима који су учествовали у рату на Косову и Метохији, старости између 37 и 50 година. Чак 95 одсто њих умрло је од канцера - упозорава Душан Николић, председник Организације ветарана.

У овој борачкој организацији поражавајуће податке повезују са осиромашеним уранијумом баченим на Србију током НАТО интервенције 1999. године и са последицама стреса којем су њихови саборци били изложени.

- Не прође ни дан да наша организација не остане бар без једног члана. Углавном се ради о канцеру дебелог црева, једњака и плућа, а следећи узрочник је инфаркт, али у много мањем проценту у односу на малигна обољења - објашњава Николић, док листа документацију умрлих сабораца.

Организација ветерана је до ових података дошла на основу изјава чланова породица који им се, са умрлицом и решењем о наслеђивању, јављају како би остварили право на евенталну исплату ратних дневница.

- То је врло могуће, јер број болесника са малигним туморима расте. Међутим, ми се на локалу не бавимо том врстом статистике, нити водимо евиденцију да ли су оболели били изложени осиромашеном уранијуму, односно да ли су учествовали у ратним дејствима или не - истиче гастроентеролог примаријус др Саша Гргов, начелник Службе интерне медицине лесковачке Опште болнице.

Он наглашава да ће бити поражавајуће уколико се настави тренд првих резултата скрининга карцинома дебелог црева, који се спроводи у целој земљи.

- Код нас је до сада обављено тридесетак прегледа на основу позитивних резултата теста крварења у столици код пацијената који нису имали никакве симптоме и код петоро њих је откривен канцер, док су код још осам пацијената отклоњени полипи - каже др Гргов.

У организацији ветерана се позивају и на истраживање Института за јавно здравље „Батут“ које је показало да је током бомбардовања Србије бачено 15 тона осиромашеног уранијума и да је као последица тога до сада умрло, према проценама, 40.000 људи, док ће до краја ове деценије тај број бити три пута већи. Николић каже да је овим истраживањем утврђено да ће само у овој години од изложености радијацији животе изгубити између 12.000 и 13.000 људи.

КЉУЧНА ЈЕ ПРЕВЕНТИВА

ПРЕМА речима др Саше Гргова, превентива је једини начин да се стопа смртоности од канцера смањи. Тога су свесни и у Организацији ветерана Србије са седиштем у Лесковцу. Она ће свим својим члановима, који немају оверену здравствену књижицу, у наредних годину дана омогућити бесплатне опште превентивне прегледе, лабораторијске анализе и специјалистичке здравствене услуге. Надлежно министарство је за те намене издвојило 1,5 милиона динара. Лесковачка организација ветерана рата ће својим члановима, у сарадњи са новосадским Траума центром, пружати и психосоцијалну подршку, а циљ је да се спрече последице ратних траума.

Новости