Поводом једне велике годишњице - једно мало велико ДА ЛИ ЗНАТЕ?
Да ли знате чија је војска била једини војни победник у Првом светском рату? Која је армија натерала два царства да се предају и посредно узроковала капитулацију трећег царства, које је све време рата водило борбе на туђој територији не дозволивши ниједном да непријатељ уђе на његову?
То је била српска војска која је пробила Солунски фронт, за 45 дана прешла 600 км, ослободила Србију и натерала Бугарску и Астроугарску да капитулирају! Оставши без својих савезника, Немачко царство које је имало своје војнике у данашњој Украјини, Француској и другим земљама, а без иједног страног војника на својој територији је било приморано да се преда иако није било војно поражено. Успешно су се завршили сви српски ослободилачки ратови, буне, устанци и борбе, почев од 1371. и српског пораза на Марици (падања под ропство првих српских земаља).
Aли ми Срби смо се баш својом победом одрекли права да будемо слободни и поразили сами себе. Уместо да створимо своју српску државу, створили смо Југославију и постали окупатори и робови у рођеној земљи.
Одрекли смо се српства ради јужнословеског идентитета, који су сви осим Срба доживљавали као окупаторску, великосрпску заверу. Одрекли смо се, мислећи да ослобађајући себе, ослобађамо друге и убеђени да се слобода не мора освојити крвљу (као што смо ми урадили) већ да се може поклонити другоме на зеленом столу, иако се у рату борио на страни непријатеља.
И то нам нису никада опростили сви они који нису Срби, посебно они који су до јуче били Срби православци, јер смо их подсећали да је кукавичлук и отпадништво од своје вере и имена срамни чин.
Стота годишњица од почетка Првог светског рата нас и опомиње да нас ништа не може поразити осим нас самих, а највећи пораз је када се ради „виших циљева” одрекнемо српства.
Дан Ветерана - Видовдан
Да ли знате чија је војска била једини војни победник у Првом светском рату? Која је армија натерала два царства да се предају и посредно узроковала капитулацију трећег царства, које је све време рата водило борбе на туђој територији не дозволивши ниједном да непријатељ уђе на његову?
Aли ми Срби смо се баш својом победом одрекли права да будемо слободни и поразили сами себе. Уместо да створимо своју српску државу, створили смо Југославију и постали окупатори и робови у рођеној земљи.
Одрекли смо се српства ради јужнословеског идентитета, који су сви осим Срба доживљавали као окупаторску, великосрпску заверу. Одрекли смо се, мислећи да ослобађајући себе, ослобађамо друге и убеђени да се слобода не мора освојити крвљу (као што смо ми урадили) већ да се може поклонити другоме на зеленом столу, иако се у рату борио на страни непријатеља.
И то нам нису никада опростили сви они који нису Срби, посебно они који су до јуче били Срби православци, јер смо их подсећали да је кукавичлук и отпадништво од своје вере и имена срамни чин.
Стота годишњица од почетка Првог светског рата нас и опомиње да нас ништа не може поразити осим нас самих, а највећи пораз је када се ради „виших циљева” одрекнемо српства.
Дан Ветерана - Видовдан
Српство УВЕК пишите великим почетним словом, без обзира шта кажу некадашњи или садашњи правописци.
ОдговориИзбришиПротив Америке , бре .
ОдговориИзбришиА данас смо највише окупирани и највише нам бришу из колективног памћења народа ко смо и шта смо и куда бисмо желели даље да идемо . У школама се ништа не говори о правој историји , све новине , ТВ станице и електронски медији су нам откупили они са запада који нису православне вере и пишу своје "истине", а наше истине не признају . Ћирилица је протерана и још само да то озаконе у скупштини . Ретке су Српске књиге на нашем Српском ћириличном писму , а у суседним земљама се уништавају . Када ће се коначно појавити неко да нас врати на прави пут ? Морали бисмо да систематски почнемо од почетка , од најранијих дана , још од обданишта , од првог разреда основне школе да поштујемо своју историју и државу , да час почне са поштовањем химни и поздравом застави , са неком обичном Српском причом из историје , о јунацима , песницима , писцима , уметницима , ратницима , војницима , добротворима . Те би приче могли да испричају познати глумци , старији које и деца препознају из ТВ серија , а поготово млађи који су можда и погоднији за то јер су по годинама ближи деци . А у средњој школи би се морао променити комплетан школски програм - повећати број часова Српског језика , историје , географије , укинути ткз. "грађанско васпитање" и уместо њега једном недељно водити децу у било какав музеј у граду или околини . Обавезно на свим ТВ станицама са националном фреквенцијом , а пожељно је и на локалним , увести емисије типа "На данашњи дан" или "Догодило се ..." и које би морале ићи у тачним и редовним терминима свакодневно ( на пример : у 12 ч. , у 17 ч. , у 20 ч. - пред подневни , пред први поподневни , после вечерњег дневника или вести ) . Профил ових емисија би се могао и разликовати од једне до друге ТВ станице у зависности од усмерења или уређивачке концепције и укључивао би све датуме и годишњице рођења владара , јунака , војника , војсковођа , уметника , сликара , музичара , писаца , глумаца , лекара , спортиста , инжењера , градитеља мостова , архитеката , пројектаната авиона . . . Такође , исто тако увести свакодневне емисије типа "Српски музеји" у редовним терминима , барем два пут дневно - па у сваком , па и најмањем месту , селу и граду у Србији постоји барем један музеј или спомен кућа или неко обележје које заслужује посебну пажњу . На овај начин приказала би се укупна наша баштина и сазнало о нечему што је готово непознато , а о нечему бисмо се подсетили . Емисија истог типа би била о црквама , манастирима , џамијама , синагогама у Србији са могућим називом "Цркве и вера у Србији - вековно трајање" .
Тонко Миховиловић , ваздухопловни инжењер , Нови Београд
Kamo lepe sreće da se više nikada ne ponovi takvo stradanje srpskog naroda i vojske! Čitajući ovakve tekstove, nekada stičem utisak kao da se radujemo tolikom broju žrtava, da nam je prosto krivo što nisu veće! Bolje je sto dana pregovarati, nego samo jedan dan ratovati. Na žalost, Srbi su posle tog istog rata, još dva puta srljali u svoju propast. Junačili se tamo gde nije bilo ni mesto ni vreme.
ОдговориИзбриши