петак, 16. фебруар 2018.

ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ РАТНИХ ВЕТЕРАНА, СРЕТЕЊЕ

ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ РАТНИХ ВЕТЕРАНА, СРЕТЕЊЕ

На Сретење 15.02.2018. од 13.00 до 15.00 часова

Скупштина општине Стари Град, Македонска 42. Београд

Наглашавамо да ћемо доле поменуте захтеве послати највишим државним органима и институцијама као и председнику државе и премијеру.

Захтевати до испуњења:

1. Обележавање дана ратних ветерана као државни празник сваког Видовдана

2. ПТСП – Без временског ограничења, и остале болести које ПТСП проузрокује

3. Националне месечне пензије за: Ратне ветеране, ратне војне инвалиде и породице погинулих бораца. (БЕЗ ДЕЗЕРТЕРА)

4. Закон о борачко инвалидској заштити, праведан за све (ПОНОВИТИ РАСПРАВУ О ЗАКОНУ У ВИШЕ ОПШТИНА И ГРАДОВА ПО СРБИЈИ)

5. Борачко министарство (МИНИСТАР РАТНИ ВЕТЕРАН)

6. „Посебна тачка“, став ратних ветерана о Косову и Метохији

Наведени захтеви су састављени на основу потреба борачке популације, и на основу узора на свет и државе у окружењу.

Сви наведени захтеви да се у најкраћем року предају надлежним институцијама и органима власти, као и свим медијима у Србији.

Са овим захтевима такође дајемо надлежним органима рок да их и спроведу у дело до Видовдана, 28.06.2018. године. У случају не испуњавања ових захтева, надлежни органи, односно држава суочиће се са масовним протестима и демонстрацијама целе борачке популације.


Захтевати до испуњења

1. Обележавање дана ратних ветерана као државни празник сваког Видовдана

Наиме, код ратних ветерана се на основу потребе сећања и поштовања погинулих и живих ратника, родила идеја да имају свој дан ратних ветерана, када би се ово друштво сетило погинулих, а живима указало најосновније људско поштовање. Идеја за сам дан и датум обележавања је без икакве двојбе Видовдан. Имајући у виду да наша Црква тада даје помен свим погинулим ратницима од Косовског боја до данашњих дана, као и да је Видовдан стара српска војничка Слава, нама живим ратницима то је био једини могући и логични избор. На основу свега тога ратни ветерани су се организовали и у Чачку за Видовдан 28.06.2017. године, и обележили тај дан као дан ратних ветерана. Тада су саставили један документ као заједнички захтев и предали га надлежном министарству одбране, односно одељењу за традицију и ветеране дана 24.11.2017. у Београду. Захтевамо да држава по хитном поступку уврси овај дан и датум као државни празник. Празник дан ратних ветерана на Видовдан, да се у Србији мртвих ратника сећају, а да се живи ратници поштују. Уз овај захтев прилажемо и фотокопију документа, односно званичног захтева који је предат надлежном министарству одбране.

Такође предлажемо да овај захтев уђе и у нов закон о борачко инвалидској заштити као посебан члан тог закона.

Захтевати до испуњења

2. ПТСП – Без временског ограничења, и остале болести које ПТСП проузрокује

Најједноставније се може рећи, односно констатовати да се врши вишегодишња дискриминација према људима, односно према учесницима ратова деведесетих година прошлог века. Није потребно бити велики или посебан стручњак да би се та свакодневна дискриминација уочила, односно утврдила. Безброј је примера разних симптома и дијагноза, на основу којих се може врло лако утврдити да људи, односно учесници ратова, , живе са својим пост-ратним поремећајима, здравственим тегобама, односно болестима, који их директно повезују са учешћем у ратовима. Због свега тога ти исти људи, учесници ратова, трпе, најблаже речено „агоничне“ облике свакодневног живота, који се у најмању руку могу назвати дискриминацијом. Држава нема никакво оправдање за овакво стање у коме се један велики проценат људи налази. Захтевамо од државе да по хитном поступку нађе адекватно и праведно решење, које ће бити на корист погођеног процента људи овом опаком болешћу. Јасно је да медицина установљава ову врсту болести и да је не ограничава на временске периоде. Захтевамо да се држава орјентише према медицини и њеној стручности.

Такође предлажемо да овај захтев уђе и у нов закон о борачко инвалидској заштити као посебан члан тог закона.

Захтевати до испуњења

3. Националне месечне пензије за: Ратне ветеране, ратне војне инвалиде и породице погинулих бораца. (БЕЗ ДЕЗЕРТЕРА)

Држава је дужна да по хитном поступку донесе решење, које ће ући у борачки закон по коме ће цела борачка популација добити одавно ускраћена права на националне пензије. Да би се дошло до праведног решења може се узети модел националних пензија које добијају наши најбољи спортисти. Један од предлога може бити да учесници ратова који су боравили на ратишту до 30. дана, добијају националну пензију као и наши спортисти за бронзану медаљу. Учесници преко 30. дана до годину дана да добијају националну пензију као и наши спортисти за сребрну медаљу. Учесници рата преко годину дана као и ратни војни инвалиди свих категорија, као и све породице погинулих бораца, као и цивилни инвалиди рата, да добијају националну пензију као наши спортисти за златну медаљу. Такође се мора поновити и нагласити да је држава дужна и обавезна да по хитном поступку и приступи решавању овог захтева. Још једном се мора нагласити да они који су напустили ратни положај, односно дезертери немају никаква права и да их никада не могу остварити по било ком основу. Свако је дезертер и онај који је осуђен па амнестиран.

Такође предлажемо да овај захтев уђе и у нов закон о борачко инвалидској заштити као посебан члан тог закона.

Захтевати до испуњења

4. Закон о борачко инвалидској заштити, праведан за све (ПОНОВИТИ РАСПРАВУ О ЗАКОНУ У ВИШЕ ОПШТИНА И ГРАДОВА ПО СРБИЈИ)

Мора се нагласити да се после толико година од завршетка ратних дејстава још кубури са људским правима целе борачке популације, а чињеница је таква да су она у сваком погледу запостављена. Та очигледна запостављеност најбоље се огледа у још једној чињеници , да нема коначног и праведног решења за целу борачку популацију у виду тог предуго очекиваног и ишчекиваног борачког закона. Наравно, друштвени статус, права и одређене бенефиције или награде, требале би да буду регулисане тим „праведним законом“ и то искључиво на основу рана и дела учесника ратова. Опет, чињеница је да није тако, већ да су ратни ветерани, ратни војни инвалиди, као и породице погинулих бораца , третирани најблаже речено као социјални случајеви. Захтевамо од државе да што скорије по хитном поступку отвори „јавну расправу“ о борачком закону, и то у више градова по целој Србији, а не како је било у претходном случају у само 4. града. Треба поновити и нагласити да је држава дужна и обавезна да позове целу борачку популацију на јавну расправу, не држећи је више како је раније био случај у „подређеном положају“. Само тако се може и мора доћи до праведног закона о борачко инвалидској заштити, у равноправној расправи, односно у његовој коначној изградњи.

Захтевати до испуњења

5. Борачко министарство (МИНИСТАР РАТНИ ВЕТЕРАН)

Захтевамо да држава по хитном поступку , о по угледу на свет и околину , формира посебно борачко министарство. Тим и таквим актом, држава би коначно показала да има воље и жеље да се бави проблемима и људским правима целе борачке популације која броји неколико стотина хиљада људи. Самим тим потезом огроман број људи би коначно добио шансу да добије дуго ишчекивани статус на основу рана и дела, а не да буду третирани као социјални случајеви. У тој и таквој „новој свери“ борачког сектора, борачкој популацији би се могло дати на вољу да сами предлажу борачког министра, који би искључиво морао имати један од услова да је провео више од 30. дана на ратишту. Такође би се створила шанса да у том истом борачком министарсатву буду запослени искључиво чланови породица ратних ветерана, инвалида и породица погинулих бораца. Такође ово „ново“ министарство би могло да преузме надлежност над свим борачким удружењима и да на 6. месеци контролише њихов рад.

Такође предлажемо да овај захтев уђе и у нов закон о борачко инвалидској заштити као посебан члан тог закона.

Захтевати до испуњења

6. „Посебна тачка“, став ратних ветерана о Косову и Метохији

Став оних који су крварили и гинули н Косову и Метохији, а највиже имају права да, мимо свих дискусија и расправа, као и дијалога о Космету, је апсолутан. Захтевамо од државе да по хитном поступку прогласи Косово и Метохију окупираном територијом, јер је Космет, подсећамо, по Уставу Републике Србије, саставни и територијални део Србије. Ми ратни ветерани захтевамо да све државне и надлежне институције приступе извршењу овог захтева, и то јавно и ураде, без икаквог стида и страха. Такође захтевамо од надлежних органа да по хитном поступку прекину сваку сарадњу са терористима...

Такође предлажемо да овај захтев уђе и у нов закон о борачко инвалидској заштити као посебан члан тог закона.

У Београду на Сретење, 15.02.2018.
Овлашћено лице: Ненад Станић

"Дан Ветерана - Видовдан"

среда, 7. фебруар 2018.

Политика нас је завадила

Уопштено говорећи за све ратове деведесетих година, политика нас је завадила, а и сами смо допринели свему овоме.

 Сада трпимо последице. Толико смо залутали, да не видимо више где је и у чему наша одговорност заиста.

Због тога немамо ни вида за решење и излаз из ових проблема. Нико никоме више не верује. Политика и политичари су нас у рату издали, а у миру су нас победили.

Били смо једна војска кроз ове ратове, сада смо непријатељи једни другима. Свели смо се на свађе и расправке, а опет највише око политике. Зато уместо поштовања, основног и људског, ми смо у овој држави и друштву будале. Јер то свакодневно осећамо и чујемо када се говори о ратним ветеранима. Каже се: "Будала, био на ратишту"

А ми смо изгледа већ навикли на то. Постали смо некако равнодушни, није нас брига. Јер да јесте, ми би већ одавно урадили много тога конкретног за наше људско достојанство, за нашу ратничку част...

Братски, Ненад Станић

"Дан Ветерана - Видовдан"


понедељак, 5. фебруар 2018.

Касно Вулин на Кошаре стиже

Први пут, после готово двадесет година, држава Србија ће институционално помоћи у реализацији филма који говори о храбрости српских војника у одбрани отаџбине 1999. године током НАТО агресије на тадашњу СРЈ. У сарадњи РТС и Застава филма, Министарство одбране ће помоћи у снимању документарно-играног филма "На бранику отаџбине - Ратне приче са Кошара и Паштрика".

Премијера овог пројекта планирана је за следећу годину, на годишњицу крвавих борби на српско-албанској граници, а на конференцији за штампу, министар одбране Александар Вулин је нагласио да држава на овај начин исправља неправду.

- Ово је последње време да уочи двадесете годишњице допустимо свим херојима да кажу истину, а други нека се стиде. Нека се стиде они који су напали ову земљу. Ми немамо разлога за стид, само за понос. Када је подизањем споменика Тибору Церни председник Србије и врховни командант Александар Вучић разбио ту заверу ћутања, истина више није могла да буде сакривена. Србија је дочекала своју прилику да захвали и да се одужи спомеником, булеваром, улицом, филмом и истином о нашим јунацима. Они су пример како Србија треба да изгледа у најтрагичнијим и најтежим тренуцима - нагласио је министар одбране.

Међутим, саговорници "Вести" - актери битака на самој граници Србије и Албаније, од којих ће се већина и наћи у овом филму, објашњавају да би држава и у пракси морала да покаже да се заиста не стиди својих хероја.

- Није спорно снимање филмова, јер мора да остане траг будућим генерацијама, али држава мора у пракси да покаже да нас се не стиди и да чини све како би заштитила пре свега породице погинулих, а затим и рањених, а то до сада није случај. Време ће показати да ли је овај филм само део политичког маркетинга или почетак суштинске бриге о свима који су бранили отаџбину - каже за "Вести" Игор Дражић, један од 108 војника на редовном војном року који је од почетка био у паклу Кошара те 1999. године, почев од она прва два дана када је било најтеже.

- Филмови вреде због будућих поколења, али држава на делу мора да се докаже да брине о својим људима, о ветеранима који су гинули и ратовали. Отуда је веома битно институализовати наше питање кроз промену одговарајућих закона. Ако се Србија не стиди својих хероја, то треба и на делу да покаже - истиче Дражић.

Истог мишљења је и Божо Кецовић, генерални секретар невладине организације Браниоци отаџбине - коју су основали и воде управо борци са Кошара. Кецовић сумња да је реч о политичком маркетингу пред предстојеће локалне изборе.

- Када се избори заврше, као много пута до сада, и прича о нама ће се "негде изгубити". Нажалост, томе су значајно допринели и сами ветерани који су подељени на превише разних удружења и организација, укључујући и оне који су отворено уз разне политичке опције, уместо да су искључиво у одбрани права ветерана, породица погинулих и рањених сабораца - истиче Кецовић.

Додаје да је чињеница да се донедавно о јунаштву војника са Кошара и границе са Албанијом није говорило, али да данашња власт фактички ништа није учинила да би се помогло онима који су најугроженији.

- Постоје спорадични случајеви помоћи, али држава и даље нема развијен план и програм на који би се заиста одужила и породицама погинулих и онима који су преживели. Зар није срамота да је тек после 17 година почело да се прича о дејствима НАТО муницијом и гранатама са осиромашеним уранијумом и то пошто је добар део ветерана оболео од рака. Али, ни ту им држава није од помоћи - вели огорчено Кецовић.

Вести

"Дан Ветерана - Видовдан"