Бачко Градиште варош је у општини Бечеј. Наша прича почиње на обалама Тисе, али су његова трагедија, уједно и јуначко дело, почели у Бару. Живко Попов је тог пролећа 1999. године из Бара, као војник на одслужењу војног рока, по хитном поступку пребачен на границу с Албанијом, на караулу Кошаре. С неколико стотина српских војника, месецима је у том делу Србије водио битку против албанских терориста, које су активно подржавали Војска Албаније и НАТО авијација. Циљ напада с албанске стране, била је копнена инвазија на Савезну Републику Југославију и пресецање комуникација јединица Војске Југославије између Ђаковице и Призрена. Један од оних који је спречио копнену инвазију на нашу територију, био је и Живко Попов.
– Били су то страшни дани, али поносан сам кад говорим о томе. То је била највећа битка у том рату. Било нас је много мање од непријатеља. Да смо тад поклекнули, душмани би до Ниша стигли.
У тој бици јуначки је погинуло 108 припадника Војске Југославије. Ја сам преживео, али тешко сам рањен четрдесет пети дан битке. Задобио сам тешке повреде главе и руке. И у таквом стању, положај нисам напуштао док није стигло појачање с наше стране. Неколико дана провео сам у болници у Пећи. Нисам се ни опоравио, а својевољно сам се вратио на Кошаре, каже за „Слободу“ Живко Попов.
Након рата, лечио се од стресова које је доживео на ратишту. Ране на души нису се зацелиле, али је Живко отац четворо малолетне деце, што му је све ове године давало снагу да с надом гледа у будућност.
– Радио сам најтеже физичке послове да их прехраним, да им обезбедим све што им је потребно и да покушам да их изведем на прави пут. Све је некако било добро до 28. марта ове године, када сам доживио инфаркт миокарда. Сада ми срце ради у капацитету од 70 одсто. Следећа операција заказана је за 24. јул.
Док сам био у болничкој постељи, сазнао сам да сам остао без посла. Због болести, уручен ми је отказ. Нису желели да плаћају моје лекове, ни прегледе, па сам био препуштен сам себи. Сада чекајући нову операцију, пијем девет врста таблета. На лекове месечно трошим око 100 евра.
Тешко живимо, супруга надничи кад има где, а од државе немам никакву помоћ. Купимо основно, хлеб и млеко, али немамо за све оброке. Прво гледамо да деца једу, па за супругу и мене ако нешто претекне. Бринем се, ко зна шта ће бити! Него, опет нисам сам. Моји другови, ветерани Приштинског корпуса 125. моторизоване бригаде покренули су акцију да се мојој породици и мени помогне. Хвала им на томе, испричао нам је Живко.
А кућа у којој живи породица Попов у лошем је стању и прети да се сруши. Живкови пријатељи кажу да ће се до зиме, под теретом снега, кућа урушити.
– Као таква кућа је небезбедна, поготово за децу. Кућа мора да се реновира и тој деци се мора обезбедити кров над главом прие него што стигне зима. Живкова супруга повремено надничи на њивама, а те дневнице им никако нису довољне. Он, разумиљиво, не може да ради, подршку од државе нема, а пред њим је тешка операција. Приходи од ретких надница његове супруге, једини су у њиховој породици. Доскоро су имали једну козу, чијим млеком су хранили децу. Међутим, недавно им је та коза украдена, па сад немају ни то, кажу Живкови другови.
Они кажу да би идеално било да се Живковој породици обезбеде услови да се баве пољопривредом.
–Да им се набаве домаће животиње од којих би могли да живе, да се скупи новац да прегурају месеце у којима Живко неће моћи да ради, да урадимо све да њихову кућу реновирамо и његовој деци омогућимо нормалан живот. Зато, браћо, и вас у Црној Гори позивамо да помогнете колико можете, поручују ветерани Приштинског корпуса.
Апел за помоћ
Уколико имате могућности, породици Попов можете помоћи уплатама новца на жиро-рачун: 220-2230000050450-67
Живко Попов Pro Credit Bank
Или поштом на име и адресу:
Живко Попов
Улица Партизанска 71
21217 Бачко Градиште
Слобода
"Дан Ветерана - Видовдан"
У тој бици јуначки је погинуло 108 припадника Војске Југославије. Ја сам преживео, али тешко сам рањен четрдесет пети дан битке. Задобио сам тешке повреде главе и руке. И у таквом стању, положај нисам напуштао док није стигло појачање с наше стране. Неколико дана провео сам у болници у Пећи. Нисам се ни опоравио, а својевољно сам се вратио на Кошаре, каже за „Слободу“ Живко Попов.
– Радио сам најтеже физичке послове да их прехраним, да им обезбедим све што им је потребно и да покушам да их изведем на прави пут. Све је некако било добро до 28. марта ове године, када сам доживио инфаркт миокарда. Сада ми срце ради у капацитету од 70 одсто. Следећа операција заказана је за 24. јул.
Док сам био у болничкој постељи, сазнао сам да сам остао без посла. Због болести, уручен ми је отказ. Нису желели да плаћају моје лекове, ни прегледе, па сам био препуштен сам себи. Сада чекајући нову операцију, пијем девет врста таблета. На лекове месечно трошим око 100 евра.
Тешко живимо, супруга надничи кад има где, а од државе немам никакву помоћ. Купимо основно, хлеб и млеко, али немамо за све оброке. Прво гледамо да деца једу, па за супругу и мене ако нешто претекне. Бринем се, ко зна шта ће бити! Него, опет нисам сам. Моји другови, ветерани Приштинског корпуса 125. моторизоване бригаде покренули су акцију да се мојој породици и мени помогне. Хвала им на томе, испричао нам је Живко.
А кућа у којој живи породица Попов у лошем је стању и прети да се сруши. Живкови пријатељи кажу да ће се до зиме, под теретом снега, кућа урушити.
– Као таква кућа је небезбедна, поготово за децу. Кућа мора да се реновира и тој деци се мора обезбедити кров над главом прие него што стигне зима. Живкова супруга повремено надничи на њивама, а те дневнице им никако нису довољне. Он, разумиљиво, не може да ради, подршку од државе нема, а пред њим је тешка операција. Приходи од ретких надница његове супруге, једини су у њиховој породици. Доскоро су имали једну козу, чијим млеком су хранили децу. Међутим, недавно им је та коза украдена, па сад немају ни то, кажу Живкови другови.
–Да им се набаве домаће животиње од којих би могли да живе, да се скупи новац да прегурају месеце у којима Живко неће моћи да ради, да урадимо све да њихову кућу реновирамо и његовој деци омогућимо нормалан живот. Зато, браћо, и вас у Црној Гори позивамо да помогнете колико можете, поручују ветерани Приштинског корпуса.
Апел за помоћ
Уколико имате могућности, породици Попов можете помоћи уплатама новца на жиро-рачун: 220-2230000050450-67
Живко Попов Pro Credit Bank
Или поштом на име и адресу:
Живко Попов
Улица Партизанска 71
21217 Бачко Градиште
Слобода
"Дан Ветерана - Видовдан"
Нема коментара:
Постави коментар