Вечна стража крај Бизерте

"Миливоје Ј. Станојевић из села Добрња, срез млавски, округ пожаревачки, имао је само двадесет година када је умро хиљаду и више километара далеко од родног краја и своје земље"

Само тих неколико речи, уз годину рођења - 1888, и прецизније забележени датум смрти - 29. 10. 1918, на испуцалом мермеру временом начетог постамента, једини је траг младог живота згаслог у туђини да ту вечно и остане.

Срце у Шумадији - Др Елизабет Рос

Шкотланђанка је дошла у Србију да би неговала рањенике у Првом светском рату


Дуга поворка аутомобила прошла је 14.фебруара 2010.године,кроз главну улицу у Крагујевцу, према градском гробљу.На капији су се скупили посетиоци - међу њима су били амбасадори Велике Британије, Канаде и Аустралије, те представници Међународног комитета Црвеног крста. Сви они су одали почаст др Елизабет Рос, из градића Таин на северу Шкотске, која је умрла 14.фебруара 1915.од тифуса у војној болници у Крагујевцу, где је неговала српске војнике повређене у Првом светском рату.
Единбуршки дневни лист “Скотсмен”, најтиражнији и најугледнији дневник у Шкотској, у великој репортажи под насловом “Шкотска светица од Србије”, подсећа на живот др Рос, али и на сећања која у земљи за коју је она дала живот - не бледе.
Гроб докторке Рос и две енглеске колегинице, на крагујевачком гробљу, разликују се од осталих јер су неке речи на - енглеском. На камену пише “Овде лежи др Елизабет Рос”. Испод тога, ћирилицом: “Она је дала своје срце српском народу”.
- Она је заиста дала живот за Србију - каже Луиз Милер, књижевница која је истраживала судбину Елизабет Рос. - Срби знају да је таква жртва вредна сећања.
Росова је рођена у Таину 1878. године. Дипломирала је медицину 1901. године, као једна од првих жена у држави.
Пошто је стекла диплому, Росова је кратко радила као докторка у свом Таину, да би потом постала медицински радник на острву Колонзи. Али, авантуристички дух њене породице очигледно је текао и њеним венама. Била је прва жена бродски хирург у Британији, на великом броду који је пловио до Индије и Јапана. А онда је отишла у Персију: живела је скоро две године у иранским планинама и лечила моћно племе Бактијара. Били су толико одушевљени њоме да су је поставили за поглавицу, а део њеног посла, како наводи “Скотсмен”, био је да буде докторка у - харему. Ту ју је затекао почетак Првог светског рата. Др Рос чула је за страховити мањак доктора и медицинских сестара у Србији, и одлучила да помогне.
Када је стигла, крајем јануара 1915, одмах је добровољно отишла у болницу за тифусаре у Крагујевцу.
- Знала је да није имала превише шансе да преживи, јер је тифус владао, а нико тада није знао шта га изазива - прича за “Скотсмен” њена братаница Едит Рос (86). - Неке од њених колегиница из женске болнице дошле су да је посете, и рекле јој: “Докторко Рос, не знамо како можете да издржите да овде радите”. Она је одговорила “Па, неко то мора”. Издржала је, ипак, само три недеље...
Крагујевчани сваке године полажу цвеће и венце у знак сећања и захвалности. Гроб редовно, са посебном пажњом, одржавају радници предузећа “Градска гробља”. Живо сећање на др Елизабет Рос негује и теренска јединица Црвеног крста, која је по њој добила име. И улица у спомен-парку у Шумарицама, која води поред ПМФ и Машинског факултета, носи њено име.

Косово на Распећу - Да се никада не заборави

МОЛИТВА ЗА СРБСКИ НАРОД - Свети Владика Николај Велимировић

Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.
Ако не спасеш народ Твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини. Услиши, Господе, молитву праведника Твојих Саве и Немање, те грешни народ спаси Твој, иако је грешан.
Како си спасавао Јерусалим од незнабожаца и кривоклетника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе, а не од људи.
Изнеможе народ Твој од чекања, не кушај до краја стрпљење његово, Господе.
Господе, изнеможе народ Твој од чекања.
Сва се земља покри труповима верних Твојих,не можемо да копамо,а да мотика не звекне о кости сродника наших и не одјекне болно у душама нашим.
Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик.
Сва је србска земља гробље.
Смилуј се, Господе и спаси народ свој, са мном или без мене.

Амин.

Владика Николај Велимировић



Господе помилуј - Свети Владика Николај Велимировић

Србска војска Први светски рат - фотографије

Радо иде Србин у војнике - Први Балкански рат

Из књиге "Илустрована историја Балканског рата", коју је приредио и уредио Душан Славић, издате у Београду 1913:Радо иде Србин у војнике


Мајка је рекла сину: буди јунак, јунака олово не бије

,,Ми, по милости Божјој и вољи народној" - тако почиње акт који је потписао "Петар с.р." здесне, и "Р. Путник с.р." с леве стране, акт о стављању војске у мобилно стање,датиран 17. септембра 1912. Тим актом Србија је кренула у Балкански рат. Наређена је мобилизација целокупне војске у року од 24 часа. "Српске новине" написале су да је "близу свечани и величанствени тренутак кад ће Срби из Слободне Краљевине ставити своје мишице и животе, и своју храброст и јуначко срце у службу највећег идеала целокупног Српства: ослобађања наше унижене и потлачене браће у Старој Србији и Маћедонији". Ево како је тих дана изгледао Београд, према извештајима из тадашње штампе

БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА - Бесмртна Хероина Љиљана Жикић

Посвећено Српској Хероини Љиљани Жикић - Невен Милаковић



Велика српска пјесникиња и још већи човјек. Љиљана Жикић. Написала пјесму и опоруку, епитаф, споменик и камен граничник између чојства и поганлука, вјере и невјере, части и бруке, живота и смрти... Описала сопствену смрт и остала неумрла да опомиње и кори нас који сачувасмо макар зрнце стида.