Пробићу вам мозак са овом идејом!!!

Мислите шта год хоћете, али ја ћу вам пробити мозак са овом идејом. Ово мора да се деси, ово мора да заживи. ДАН ВЕТЕРАНА МОРА ДА СЕ ОБЕЛЕЖАВА У СРБИЈИ!!!
У Србији ће морати да се на Видовдан изађе где треба и да се каже: „ДАНАС ЈЕ ДАН ВЕТЕРАНА. ДАНАС СЕ МРТВИХ СЕЋАМО, А ЖИВЕ ПОШТУЈЕМО“

ВРЕМЕ ЈЕ да сачувамо људско достојанство и покажимо да имамо снаге и воље да будемо јединствени када је то потребно.

ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!
ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!! ДАН ВЕТЕРАНА – ВИДОВДАН!!!


И СВЕ ТАКО ДО ОНОГ ТРЕНУТКА КАДА ОВА ИДЕЈА БУДЕ ЗВАНИЧНО ПРИХВАЋЕНА И УСВОЈЕНА!!!

За Дан Ветерана - Видовдан, ваш брат по оружју Ненад Станић

РАТНИ ВЕТЕРАНИ, БРАЋО ПО ОРУЖЈУ – ВРЕМЕ ЈЕ!!!!

РАТНИ ВЕТЕРАНИ, БРАЋО ПО ОРУЖЈУ – ВРЕМЕ ЈЕ!!!!

Упућујем овај запис свим ратним ветеранима, браћи по оружју.
Такође упућујем овај запис и свим удружењима ратних ветерана и сличним ветеранским организацијама.
Упућујем свима једноставну поруку и кажем: ВРЕМЕ ЈЕ!

ВРЕМЕ ЈЕ да схватимо да нам без уједињења нема спасења, и да „морамо“ СВИ радити на томе да до уједињења коначно и дође.

ВРЕМЕ ЈЕ да се престане са поделама и да се окренемо једни другима.

ВРЕМЕ ЈЕ да се ујединимо око ове идеје за Дан Ветерана – Видовдан, која је наша и заједничка, која припада свима нама, а не појединцима или појединима.

ВРЕМЕ ЈЕ да се у Србији на Видовдан обележава Дан Ветерана, званично сваке године.

ВРЕМЕ ЈЕ да се у Србији МРТВИХ СЕЋАЈУ, А ЖИВЕ ДА ПОШТУЈУ.

ВРЕМЕ ЈЕ да се организујемо по питању нашег људског достојанства, без политике и предрасуда, већ сложно и братски.

ВРЕМЕ ЈЕ за припремање и организовање обележавања Дана Ветерана на Видовдан.

После свих ових несрећних ратова од 1990 до 1999, у Србији има преко 500 000 ветерана који су и даље на разним маргинама друштва и данашњице у нашој држави, који и сами доживљавају и преживљавају „раздељеност“ кроз разне организације, удружења, покрете, партије и странке.

Ветеранима не требају титуле, похвале, одликовања и захвалнице, већ да не буду заборављени и одбачени, треба им МИР. (Како заборавити и одбацити преко 500 000 људи?)

Mи ветерани нисмо свесни да имамо снагу да одлучујемо сами о својим правима, али исто тако нисмо свесни да је то могуће само ако се ујединимо, јер смо, и то опет морам да поновим, подељени и разбијени на комаде, по странкама, удружењима, покретима, партијама и тд...
Али још једне ствари нисмо свесни, а то је, да смо ми колико нас има (преко 500 000),велика КОНКУРЕНЦИЈА политичарима, и позицији и опозицији, а да су они тога свесни и то добро.

Ми многима не требамо, можда опет мало политичарима, да се "огребу" за неколико гласова. Сад нас као подржавају, а после "ко вам је крив, што сте ратовали"
Као да смо ми рат измислили.

Није спорно то уопште, нека се бави политиком ко год хоће, али за ову ствар и ову идеју,није нам потребна никаква и ничија политика да би се ујединили и тражили Дан Ветерана на Видовдан.

Многи у Србији постављају питање разноразних људских права, ваљда је то данас у моди, али мало ко или нико не поставља питање људских права ратних ветерана. Ако можда неко то питање и постави, одговора нема. Могуће је да за "неке" људи више и нисмо, па нас „остали“ као људе не могу препознати, барем не онако на први поглед. Ја само постављам једно питање: Где су људска права ратних ветерана?

Једноставно је и просто, десетковани смо као ратници, деградирани као људи. За многе изгледа да људи и нисмо.

Поштовање? Нема га уопште. Никаква је држава која не поштује своје ратнике. Никаква и јадна, и таква ће бити све док не исправи ту велику неправду.Не поштујући ратне ветеране, држава не поштује ни свој народ, а самим тим ништа и никога.

Само сами себи можемо помоћи. Како? Ако се ујединимо, без политике и предрасуда, без подела и личних интереса, ПОШТУЈУЋИ једни друге као што смо се некада у ратовима поштовали.

Да не дужим више ову причу, већ да видимо шта нам је чинити, а и ВРЕМЕ ЈЕ !

На Видовдан треба изаћи јавно и рећи данас је Дан Ветерана, данас се мртвих сећамо, данас живе поштујемо... Сви као један ратни ветерани, сва ветеранска удружења, сва удружења ратних војних инвалида и породица палих бораца, на Видовдан треба да дођу код споменика погинулих ратника и да им одају пошту и помен. Тај дан да изађу на тргове и улице свих градова Србије и да кажу данас је Видовдан, Дан Ветерана... Тражити да се Дан Ветерана обележава званично сваке године. То је наше људско право и слобода!!!

ВРЕМЕ ЈЕ да сачувамо људско достојанство и покажимо да имамо снаге и воље да будемо јединствени када је то потребно. Ако не можемо барем тада на Видовдан, не знам када можемо икада...

Без уједињења нема нам спасења!

Завршићу ово моје писаније цитирајући Светог Јована Златоустог: „Ако ми заборавимо нашу братију онда немојмо очекивати ни да се Господ сети нас''.

Живи били браћо ветерани!

За Дан Ветерана – Видовдан, ваш брат по оружју Ненад Станић.

Слике рата и Јунака

  

Ветеран

Вратио сам се као да сам проклет
тако су погледима стрељали мене
као да сам окрвављених руку
убијао невине људе, жене.

Шапатом су испраћали моје кораке
презриво гледали на сваку изговорену реч
цинично се мојој појави смејали
као на спортисту сто блесаво изгуби меч.

Осећај отуђености низ кичму се спушта
усамљен и одбачен од целог света
преживех најгоре, разум сачувах
ал на леђима ми и даље оста мета.

Земљу своју од багре сам бранио
живот на коцку, срце у пети
кнедла у грлу, смрт на рамену
хоће ли ме узети или само прети.

Живљи сам био у самом паклу
срце ми није престајало тући
вратих се мртав у очима ближњих
осећај да вене или да ће пући.

У чизмама часно опет ћу бити
кад крвник крене опет на мог рода
обрушићу се свом силином на џелата
очистићу прљавштину као талог навирућа вода.

Предраг Босић

Вук са Вучијака - Вељко Миланковић

Поручник Вељко Миланковић је био командант батаљона Вукови са Вучијака. Рођен је 5. јануара 1955. године у селу Кремна близу Прњавора (РС), а преминуо 14. фебруара 1993. године у Београду.
По професији је био саобраћајни техничар а пре рата је био приватни предузетник. Оснивач је и командант јединице Вукови са Вучијака 1993. године.

На Видовдан 28. јуна 1991. године, одлучује да помогне свом народу у рату који је тада захватио Југославију. Иде у место Голубић, код Книна, и тамо завршава обуку код Капетана Драгана. Миланковић се истицао на обуци као веома дисциплинован и добар војник и по завршетку обуке добија чин поручника. У родном крају формира јединицу "Вукови с Вучијака". Убрзо он и његови „Вучјаци“ постају истакнути борци и јунаци. Били су свуда где су се водиле тешке борбе, Модрича, Дервента, Јасеновац, Пакрац, Окучани, Босанска и Книнска Крајина.
Августа 1991. године са својом ослабљеном јединицом заузео је спомен парк Јасеновац. У току борбе на Брончицама, јединица „Вукови са Вучјака“ која је бројала 47 војника, убила је 37 непријатељских војника а више десетина је рањено. Том приликом заробљена су два тенка Т-84, један оклопни транспортер, веће количине оружја и муниције.
Крајем фебруара 1992. године је рањен током борби код села Смртић у Западној Славонији одакле је пребачен у Бања Луку где је оперисан и превезен на ВМА на лечење.

Веома значајну, ако не и пресудну, улогу је имао у пробијању „Коридора Живота“. Иако је имао гипс на нози, одбијао је да оде из борбе, и са својим војницима је први био у пробијању „чврстог коридора“. Као командат јединице током пробијања коридора водио је борбе код Добар Куле (1. јул 1992.), Бијелог Брда, Јакеша, Чардака, Цера, Модриче (26. јун 1992.) и Оџака (12. јул 1992).
Јунаштво Вељка и његових бораца остаће запамћено у аналима овог рата: „Момци „вечитог поручника Миланковића“ извели су једини класичан јуриш „на нож“ виђен у рату 1992. године. Крећући у напад на забункерисано брдо Јакеш развили су се у стрелце, изнели заставу у прве редове и после команде „НОЖ НА ПУШКЕ“ полетели грудима на непријатељске ровове… Девет их је погинуло, двадесетак рањено – Јакеш је пао.”
Тешко је рањен у уличним борбама у селу Кашић (општина Бенковац) 4. фебруара 1993. године када је током дејска Масленица артиљерије[1] током операције погођен у десну страну груди. Умро је 14. фебруара на ВМА у Београду. Три дана касније сахрањен је на родној Кремни.
23. јуна 1993. посмртно је одликован орденом Милоша Обилића.

Перућац: Коме смета назив улице по хероју

У СО Бајина Башта стигла петиција са 30 потписа незадовољних грађана, траже да се Улици Бориса Плахуте врати стари назив

Табла која неким житељима Перућца није по вољи и Борис Плахута

ПЕРУЋАЦ - Неутешна мајка, Деса Плахута, која је пре 14 година на Косову и Метохији изгубила тада тридесетогодишњег сина Бориса, силно се обрадовала иницијативи Месне заједнице да се свом мештанину, који је дао живот за Србију, одужи тако што ће једну улицу назвати по њему. Предложено је, наиме, да се постојећа Хајдук Вељкова у Перућцу преименује у Улицу Бориса Плахуте.

Иницијативу је подржало Удружење ратних војних инвалида свих ратова из Бајине Баште, а позитивно мишљење добијено је и од Општинског већа, и од надлежног Министарства...

- После спроведене законске процедуре. 1. априла представници Дирекције за изградњу, у присуству родбине, пријатеља, представника МЗ Перућац и Удружења ратних војних инвалида, на почетку и крају улице, поставили су знакове у облику путоказа, а једно улично обележје и на зид куће у којој живи Борисова мајка - каже Иван Милосављевић, челни човек УРВИ из Бајине Баште.

Мајка Деса

- Мештани су се брзо привикли на ову промену, а онда је, са вишемесечном задршком и на изненађење многих, СО Бајина Башта упућена петиција из Перућца, са 30 потписа, којом се тражи да се улици врати стари назив. Нема, међутим, ни једне речи о томе зашто потписницима није по вољи да једна мала уличица у Перућцу ниси име њиховог суграђанина и дугогодишњег комшије.
Борис је, иначе, био старији син словеначког електричара Алојза Плахуте и рођене Перућанке Десе, која потиче из фамилије Ђокић. Упознали су се током изградње ХЕ „Бајина Башта“, 1966, убрзо је уследило венчање, а после две године родио им се први син, Борис. Потом су добили и Дејана, те се - по природи посла - селили од градилишта до градилишта: у Цеље, Кладово, Обреновац... После девет година, нажалост, брак им се распао, па се Деса сама борила и изборила да децу изведе на прави пут. Равно 24 године радила је као чистачица у Градској апотеци из Бајине Баште...

Животни пут је браћу Плахута одвео међу припаднике полицијских снага. Борис је био члан једне од елитнх јединице за специјалне операције, а колеге су овог патриотски настројеног и храброг младића једноставно звали - Плави. Крајем септембра 1998, међутим, у Перућац је стигла тужна вест: од рана задобијених на Космету, у борби против шиптарских терориста, Борис Плахута преминуо је на ВМА у Београду. Иза себе је оставио супругу Радмилу, кћерке Ану и Марију, те брата Дејана и мајку Десу. Уз почасти, како и доликује, сахрањен је у родном Перућцу, на месном гробљу.

Извор: Новости

Славни преци почивају у корову

Гробови српских војника расути су на 676 места у чак четрдесет држава. За хитне санације у 2013. години потребно 85, планирано свега 15 милиона динара

ПОСМРТНИ остаци српских и југословенских војника расути су на 676 локација у чак 40 држава, а процењује се да у овим хумкама почива и до 300.000 покојника. О великом броју војних гробаља и меморијала држава годинама није водила бригу, па су многа у лошем стању. Иако је само за хитне санације ових објеката планиране за 2013. потребно 85 милиона динара, предлог буџета за следећу годину предвидео је пет пута мањи износ.

Иако су потребе вишеструко веће, за одржавање гробова и костурница у туђини држава годинама уназад издваја просечно по 15 милиона динара. Буџет за сећање на претке у свету заокружује и нешто више од осам милиона динара намењених за текуће одржавање меморијала. Изузетак је направљен ове године, јер је за санацију спомен-комплекса на Зебрњаку, на коме је недавно обележена годишњица Кумановске битке, издвојено више од 70 милиона динара.

Костурница код Куманова само је један са списка објеката у коме почивају српски војници. Мало је познато да у Алжиру почива 324 српских војника умрлих у француским болницама у Првом светском рату. У Тунису је сахрањено око 2.500 српских војника, Француској 748, Грчкој 8.500.

Велико почивалиште српских војника је и Чешка - у Оломуцу је сахрањено 1.200, а у Јиндриховцима још 7.200 српских војника умрлих у заробљеништву у Аустроугарској. Војничке хумке расуте су и у Египту, Великој Британији, Норвешкој, Аустрији, Пољској...

У Министарству за рад које води бригу о меморијалима кажу да је већина војничких гробаља, упркос скромним средствима, у пристојном стању.

- Већина војничких меморијала, гробаља и костурница у свету од 2003. године до данас је обновљена - каже Негован Станковић, државни секретар овог министарства. - У сарадњи са нашим амбасадама, које прате њихово стање на терену, сваке године правимо листу приоритета за обнову. Највише оштећења санирано је на објектима у Македонији, али и Румунији и Грчкој.

Да је стање војних меморијала у свету годинама било флека на образу Србије и да би држава требало више да води рачуна о спомен-местима сматра Драгољуб Јуришић, председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године.

- Ма колика да је беспарица, Србија не би смела да дозволи да су јој војничка гробља запуштена и запарложена - каже Јуришић. - Већина њих, после много година, данас је у пристојном стању, али брига о њима требало би да буде стални задатак за сваку владу.

Прва ставка у плану обнове за следећу годину је окончање радова на Спомен-костурници у Бизерти и војничког гробља у Мензел Бургиби у Тунису.

БРИГА О ХУМКАМА ПО СПОРАЗУМУ

БРИГУ о појединим војничким гробљима требало би ускоро да преузму државе на чијој територији се налазе, а Србија би заузврат бринула о њиховом меморијалима. Први такав споразум потписан је са Словачком, где почива више од 5.500 српских заробљеника и интернираца. У току су преговори са Русијом, а чека се одговор Италије, Румуније и Македоније.

Извор: Новости