После свих ових несрећних ратова,у Србији има око 600 000 ветерана који су и даље на разним маргинама друштва и данашњице у нашој држави,који и сами доживљавају раздељеност кроз разне организације,удружења,покрете,партије и странке.
Ветеранима не требају титуле,похвале,одликовања и захвалнице,већ да не буду заборављени и одбачени.
(Како заборавити и одбацити око 600 000 људи)
Поштовање,нема га уопште.Никаква је држава која не поштује своје ратнике. Никаква и јадна,и таква ће бити све док не исправи ту велику неправду.Не поштујући ветеране,Србске ратнике,држава не поштује ни свој народ,а самим тим ништа и никога.
На овим просторима стално се воде неки ратови. Нема генерације у Србији која се може похвалити да није била ни у једном рату. Због тога су и последице ратова видљиве на сваком кораку. Срушене зграде из рата 1999. налазе се у непосредној близини зграда на којима се виде трагови Другог светског рата, око којих се налазе споменици изгинулима из Првог светског рата, који су подигнути на темељима споменика ратницима из претходних ратова. Генерације Срба су одрасле уз приче о ратницима који су жртвовали себе на Косову бранећи своју земљу. Учили су их да се на овим просторима увек борило за слободу и да се слобода и земља крвљу добијала и бранила. Никада нико није објаснио шта је било после ратова, због чега су у свим српским крајевима којима је прохујао рат остало пуно жена у црнини, пуно људи са штакама, пуно пијанаца и несрећних. Нико се никада није бавио последицама већ су сви питали за узроке. Јурили су се злочинци и награђивали победници. Ратни ветерани су остајали на маргинама друштва и живота, сами са својим проблемима.
Због свега наведеног, ратни ветерани су по завршетку рата остајали са бројним проблемима како социјалним (стамбени, материјални, незапосленост, брачни и породични) тако и медицинским (здравствени (соматски) - инвалидност, као и психички (ПТСП, алкохолизам, депресија, психосоматска обољења)).
Свакако једна од највидљивијих и најтежих последица рата је телесна инвалидност. У Србији по различитим статистикама постоји око 66.000 регистрованих инвалида. Од тог броја око 80% сачињавају ратни ветерани из свих ратова вођених на просторима претходне Југославије. Проблеми са којима се суочава ова популација су можда и најтежи од свих проблема који постоје међу ветеранима због тога што се на уобичајене проблеме додаје и болест проузрокована недостатком дела тела или трајним оштећењем организама. Некада су инвалиди свих категорија имали решен проблем лечења и рехабилитације кроз установе које су се бавиле искључиво њима и биле намењене само ратним војним инвалидима (да само поменемо највећи РХ центар у Игалу). Стручна помоћ у овим центрима била је на врхунском нивоу и приступ особља и лекара био је профилисан према корисницима. Распадом држава претходне Југославије, финансијском кризом и ратом деведесетих уз време транзиције у којем тренутно живимо нестале су и установе које су се бавиле проблемима ратних војних инвалида или су организоване по принципу доходовности што је у овом случају било погубно за инвалиде. У исто време број ратних војних инвалида се драстично повећао са повредама које подразумевају активнију санацију и рехабилитацију. Проблем набавке ортопедских помагала, у врло честим случајевима и оних најлошијег квалитета, представљао је за неке инвалиде скоро непремостиву препреку. Дуго време нерешена законска регулатива, уз доношење уредби са којима су се регулисала права и обавезе из инвалидске заштите, допринела је додатном лошем стању инвалида.
РВИ су били демотивисани да се по завршетку медицинске рехабилитације врате у своја места, јер нису имали од чега да живе и били су задржавани у РХ центрима и по престанку медицинских индикација, а из социјалних разлога. Стање безнађа (и све учесталија размишљања о самоубиству и извршавање самоубистава) у којем се нашла ова популација било је добрим делом условљено њиховим неповерењем у државне институције, доживљајем одбачености и незаинтересованости друштва за њих, непредузимањем адекватних мера помоћи РВИ ни од стране Републике Србије, ни Републике Српске. Ова популација је, према речима једног испитаника, остављена "на милост и немилост Богу"
Нема коментара:
Постави коментар