Готово вековна крвава апокалиптичка поука коју је наш народ доживео није нам користила: многи Срби се још увек нису обратили Богу с покајањем и молитвом за опроштај наших грехова и спасење наше Отаџбине. А како видимо, имамо за шта да се кајемо.
Али, авај! Скапаћу, али Ти се нећу покорити, Боже! Каква ограниченост само на те „изме“ (марксизам, материјализам, либерализам, глобализам)?! Какав стоицизам?! Колико смо свега и свачега преживели у ХХ веку - и никако! Никако да скренемо с пута у нигде, тачније, с пута у пакао на „Пут, Истину и Живот“, тј. ка Христу Богу. Колико ћемо више тумарати за опсеном тих „изама“ који нас одводе у виртуелни свет неостваривих жеља, угасивши у нама православни дух, нашкодивши етничкој свести нашег народа, а с њом сасвим истиснувши из Србске свакодневице хришћанску лексику.
Докле ћемо, попут дојенчади, „сисати“ духовне „цуцле“, тј. хранити своје душе истовремено их варајући суманутим идејама и легендама које је „из прста исисала“ болесна уобразиља хипнотизера и окултних говорника разноразних странака и осталих гомила?! Докле се више може веровати митовима и утопијама тих безбожних „старатеља“ који нам већ готово 100 година обећавају живот на бајковитом „острву с благом“?!
„ОВИМ ПОБЕЂУЈ“- било је исписано под Крстом приказаном на јави византијском цару Константину Великом 306. године пред битку са његовим супарником - многобошцем Максентијем, у којој је цар однео блиставу победу. Тим оружјем - Крстом и Молитвом - и наши преци су побеђивали непријатеље наше Отаџбине и Православља. Добивши благослов отаца Цркве и с иконама на грудима, они су смело одлазили у бој.
Извршавајући борбени задатак, морате се молити Богу и Пресветој Богородици да вам пруже вишњу помоћ и по њеном добијању захвалити Богу.
Дакле, драги војници, потомци наших великих предака и славних ратника! Наоружајмо се и ми најстрашнијим оружјем, оружјем победе -ВЕРОМ Србског народа - вером у Господа нашега Исуса Христа и у Свемогућу Свесвету Тројицу.
С тим оружјем, драги војници, и сада ћемо заштитити нашу драгу Отаџбину Србију. Као што су то чинили на бојним пољима велики Мишић,Степа,Бојовић и многи други ратни анђели-чувари наше Отаџбине који су се молили Богу пре војних окршаја да нашој војсци буде дата победа.
Драги Србски војници! Сви смо ми полагали заклетву верности нашој Отаџбини и нашем народу. А Србски је народ Православан, што значи да смо заклетву полагали и његовој Вери - Православљу. А народ и армија су јединствени. А ако је то тако, онда се и ви, Србски војници, морате обраћати Вери наших отаца - Православљу.
Ако је са нама Бог, ко ће на нас?! Дакле, војници, обратимо се Богу - Изворишту духа, воље, одважности, пожртвовања и љубави према Отаџбини и својим ближњима.
Боже, храни (чувај) нашу православну Отаџбину и њено славно Србско војништво!
@copy/Дан Ветерана - Видовдан
Нема коментара:
Постави коментар