Драган Милосављевић, последњи Србин командант подморнице Ратне морнарице Југославије. Један од петорице војних пензионера који последњих 28 месеци нису добили пензију
СВЕ приче са радног места су сличне - незабораван први дан на послу, најдраже колеге, свакодневни проблеми, последњи радни дани и пензија... Међутим, прича Драгана Милосављевића (49) мало је другачија - он је радни век провео на подморници „831“, као официр Ратне морнарице.
- Право из Морнаричке војне академије, 1983. године, као потпоручник стигао сам на њу, тек заронилу у Јадранско море. Напредовао сам у служби, а од 1991. сам командант подморнице - сећа се Милосављевић, један од тројице и последњи српски командант подморнице у историји Југославије.
Пловили су заједно Јадраном, стационирани у „Лори“ у Сплиту, највећој ратној луци у старој Југославији... Године 1992. Милосављевић је у одбрани „Лоре“ од опсаде хрватске војске задобио тешке повреде.
- Последњи сам напустио „Лору“, а успомене носим и данас: комадиће граната „заглављене“ уз нерве на екстремитетима - прича командант у пензији без пензије. - После Сплита пошли смо на Вис, а онда допловили у Боку Которску.
Због инфаркта, 1997. је лекарска комисија Милосављевићу издала решење да је неспособан за службу. Пошто није било другог команданта подморнице, војна комисија је поништила тај документ и прогласила га радно способним.
- Раздвојила нас је беспарица: подморница је 2003. отпловила у пензију, ја остао на цедилу...
До 2005. године Милосављевић служи у команди Ратне морнарице, када по програму „Призма“, као услов за пензионисање, мора на цивилну преквалификацију. Школовао се за менаџера, али решење о пензији стиже у моменту када је проглашена независност Црне Горе. Али, ова држава решење о пензији не признаје, јер је издато у Србији, а новац би требало да се исплаћује из црногорског војног пензионог фонда, због чега остаје без пензије до данас.
Не желећи да из породичног стана у Црној Гори иде у неизвесност, Драганова супруга је одлучила да се не досели у Параћин са ћеркама близнакињама (18), сином (14) и Драганом и остала је у Црној Гори. Драган је прво живео у родном Параћину, а онда се доселио у Петроварадин, због школовања деце. Ради све - од грађевине, развожења пецива по пекарама, до менаџерског посла, јер новца никад довољно, за школу, факултет, кирију и дажбине, храну и одећу.
- Мој мото је „Преживи да ишколујеш децу“ - искрен је Милосављевић. - Девојке раде као промотерке у супермаркетима, продају сладолед и кокице, а син када помогне комшијама у куповини заради за џепарац. Пре неколико дана комшиница му је поклонила рођенданску торту...
И док командант Драган крпи крај са крајем, подморница „831“ спрема се за грчки музеј морепловства...
СПОР И ПРЕСУДА
МИЛОСАВЉЕВИЋ је један од петорице војних пензионера који последњих 28 месеци нису добили пензију. Официрима са пребивалиштем у Србији, који су пензионисани непосредно пре „цепања“ државе, Црна Гора обуставља исплату примања јер не признаје решење о пензионисању издато у Србији. Они, 2008. године, туже Војни пензиони фонд (ВПФ). Спор је пресуђен у њихову корист, али, после жалбе ВПФ, процес је враћен на почетак...
Нема коментара:
Постави коментар