Ове године Московски Српски Дом обележиће стогодишњицу Првог балканског рата у Међународном словенском фонду писмености и културе. Духовне и културно‐историјске везе руског и српског народа представићемо на примеру помоћи Москве српским земљама кроз векове.
Руси су увек знали да далеко на југу живи братски православни народ. Московски словенофили Иван и Константин Аксаков, Алексеј Хомјаков, Јури Самарин, Михаил Погодин, 1860. године пишу: ‐Ви, Срби,сте за нас браћа по крви и духовна браћа у Христу. Драг нам је ваш лик, који сведочи о нашем сродству, мио језик, који звучи као наш, драги су нам ваши обичаји, истог корена као наши.“ Ево кратког осврта на историју руско‐српских односа до Првог балканског рата.
1380. год.руска победа на Куликовом пољу уздиже Московско књажество,
1389. Косовска битка била је почетак растакања српске средњевековне државе, са коначним падом 1459.године. Никола Пашић у Москви
1916.године каже:‐Тежња Москве да нам помогне никада се није угасила. У Москви су наши монаси добијали богате дарове од царева московских, и по повратку на Балкан говорили да на северу постоји моћна држава, моћни народ православни, који говори на сродном језику, народ велике душе, благородног срца, руски народ, рођени брат, на који је српски народ полагао још тада велику наду.“ Равноапостолни Сава, први српски архиепископ, као млади кнез замонашио се у руском светогорском манастиру, Србин Кипријан постао је руски митрополит, као и Пахомије Логофет, и многи други подвижници.
Московски цареви давали су грамате српским манастирима и владикама да долазе у Москву, где су добијали драгоцености, црквене књиге, сасуде, злато и крзно.
На пример, 1509. Године београдски митрополит Теофан моли за помоћ Великог кнеза московског Василија Ивановича, који му шаље сребрни пехар, 120 скупоцених самура и крзно три хиљаде веверица, као и грамату да пошаље монахе у московску кнежевину.
Српска Царска Лавра Хиландар била је под покровитељством московских государа, и имала на Китај городу у центру Москве своје Подворје, где се чувала Грамата о праву скупљања милостиње. Велики књаз и Цар московски Иван Грозни 1550.године тражи од турског султана да ослободи пореза и заштити Хиландар.
1641.године Цар Михаил Фјодорович у Кремљу прима скопског митрополита Симеона који моли помоћ за Српску Патријаршију. Цар је даровао много драгоцености, књига, црквених сасуда, и оно најважније, грамату српском Патријарху Пајсију и Пећком манастиру, да шаље монахе у Москву, са правом скупљања помоћи. Митрополит Симеон остао је у Русији, и постављен за Митрополита Казанског! 1654.године у Москви борави српски Патријарх Гаврило. Московски Патријарх Никон, у то време ван Москве, моли га да га замени, да поставља свештенике и ђаконе! Кад се вратио у Србију, Турци су га оптужили за шпијунажу и обесили!
У време Цара Алексеја Михајловича српски митрополит Теодосије практично је био местобљуститељ московског Патријаршијског престола, после Никоновог повлачења! У време Велике сеобе Срба, Царевна Софија прима изасланика Патријарха Арсенија Чарнојевића, архимандрита Исаију, чије је сведочење о турским зверствима утицало на Руски поход против Кримског Ханства 1689.године!
Српски Патријарх Доситеј шаље официра Пантелејмона Божића код Императора Петра Великог са молбом да дозволи сеобу Срба на руско‐турску границу! Али, на дневном реду тада је био рат са Шведском, и тек 1751.године дошло је до сеобе Срба граничара у малоруску област, названу Нова Србија. Наш народ је трпео не само зверства Турака, Мађара и Аустријанаца, већ и лукавства православних Грка, који су чак на место српског Патријарха Василија, поставили Грка Калиника!
1766. Цариградска Патријаршија је уз помоћ Турака укинула Српску Патријаршију!
У време Првог српског устанка 1804.године српске владике се обраћају Императору Александру Првом са пројектом обнове српског царства, под покровитељством Русије. Руски генерали Цукато и Исајев водили су руске јединице у српском устанку, који је пропао, а Вожд Георгије Петровић преселио се у Русију. 1848.године, Мађари се дижу против Аустријске Империје, у којој Срби, Словаци и Хрвати такође траже аутономију, коју им Мађари оспоравају! Исте године, на мајској скупштини,у С.Карловцима, митрополит Јосиф Рајачић проглашен је за Патријарха, а српске области Аустрије проглашене су Војводством Србија.Император Франц Јосиф признао је Српску Патријашију и Војводство, Мађари су нанели неколико тешких пораза аустријској армији.
У октобру 1848. Српски Патријарх моли руског конзула у Београду за помоћ. Тада је Русија разбила Мађарску војску и зауставила терор над српским народом. Патриајарх Јосиф Рајачић описао је Императору Николају Првом страдање Срба, убијање и пљачке, уништавање православних храмова, са циљем истребљења народа и уништења Православља. Русија је послала велику помоћ у новцу, стварима, злату, црквеним предметима и књигама Србима у пострадалим областима, о чему сведочи писмо благодарности српског патријарха од 29.јануара 1851. године.
1860.године Франц Јосиф је укинуо Српско Војводство, оставио титулу Патријарха карловачком Митрополиту. Тако се захвалио Србима за указану помоћ у борби против мађарских побуњеника. Поменућемо да је 1874. године на Сољанки, у центру Москве отворена српска духовна амбасада у виду Подворја у храму светих Кира и Јована, где је у време Херцеговачког устанка и Српско‐турског рата Славјански комитет организовао слање добровољаца, походних војних храмова, православних застава, икона, одеће, обуће, санитарних одреда, лекара, милосрдних сестара , војних болница, новца, хране на Балкан.
Ове године навршава се сто година од Првог Балканског рата, који представља славну страницу у историји руско‐српских односа. Прогони русофила у време краља Милана Обреновића, када аустрофилска партија напредњака намеће западноевропске интеграције, престају кад на српски престол ступа краљ Петар Карађорђевић 1903. године.
Аустрија од 1906‐до 1911. године против Србије води царински рат, који из економског прераста у прави, анексијом српске Босне у октобру 1908.године.Европа је била на граници рата, а српски председник Владе Никола Пашић долази у Санкт‐Петербург. Император Николај Други му је рекао:‐Ми Вас никада нећемо оставити.“ Почетком двадесетог века, руско‐српско братство укрепљено је династичким браковима: кћерке краља Николе Анастазија и Милица удале су се за велике кнежеве Романове, као и Јелена, кћерка краља Петра Првог. 10. Марта 1910. године краљ Петар стиже у Санкт‐Петербург, са Николом Пашићем и министром иностраних послова Миловановићем. После успешних политичких преговора, 14.марта стижу у Москву. Штампа тог времена бележи како су Московљани с одушевљењем дочекали српског краља са пратњом. Право усхићење изазвало је православно понашање Петра Првог и српске делегације, приликом посете Иверској капели, на путу у Кремљ. Московски губернатор, генерал Џунковски, и градоначелник Гучков су са гостима присуствовали Светој литургији у Успенском храму Кремља.Краљ Петар са пратњом дошао је у Српско подворје, где су му изнели ратне заставе руских добровољаца, из 1876‐1878. године.
У Првом Балканском рату учествовали су православни словенски народи, укључујући и Грке, против остатака омражене Отоманске царевине. Први повод за рат било је одбијање Турске да да аутономију Македонији и Тракији, а други одбијање да обустави мобилизацију! У октобру је у рат против Турске ступила Црна Гора, и потом Бугарска, Србија и Грчка. Неочекивано за Европу, православни савезници су остварили неколико крупних победа над Турском, За неколико недеља у тешким биткама, код Куманова, и Прилепа српска војска ослободила је Стару Србију, стигла чак до мора, што је изазвало незадовољство Аустрије. На Косову пољу отслужен је велики помен свим косовским мученицима, погинулим од 1389. године до 1912! Да видимо како је Москва помагала Србији у то време.
У септембру 1912. било је јасно да је рат са Турском неизбежан. 19.септембра у Москви се припремају санитарни одреди, лекари и медицинске сестре, пољске болнице, за српски фронт. На Српском Подворју, по речима архимандрита Михаила, за само један пријавило се петсто добровољаца за српски фронт. 5.октобра заседао је Славјански комитет, који је објавио проглас:‐Изузетно тежак, скоро безизлазни положај најрођенијих, по крви и вери, Срба, браће у Старој Србији, Македонији, Епиру, и другим областима Турске, преданих на милост и немилост турским и албанским дивљим хордама, башибозуку који истребљују народ, присилио је Црну Гору, Србију, Бугарску и Грчку да стану у заштиту свог народа и објаве рат Турској. Сву наду полажу на Бога и Русију, која је позвана да испуни Завет Христов! Комитет је позвао Московљане на христољубиво дело помоћи Србима, да прилоге и све врсте помоћи доносе у Српско Подворје. Московска градска дума одмах је одвојила суму од 50 000 царских рубаља, за опрему четири војне болнице(свака са по педесет кревета). Основан је Дамски комитет , који је у Московској градској думи организовао дежурство, где су Московљани доносили новац, одећу, обућу, организовано је шивење рубља за српску војску, рањенике, паковање и слање пакета на Балкански фронт.
До средине новембра послано је 1648 пудова помоћи.Александровско друштво иконе Утоли моју печал и Иверско друштво милосрдних сестара од првих дана Балканског рата, баш као и у Српско‐турском рату седамдесетих година 19.века, послале су летеће одреде, за позадину и евакуацију рањеника са бојног поља.10.октобра 1912.год. преко две хиљаде Московљана, на челу са московским губернатором Џунковским, градоначелником Гучковим, и старешином Српског Подворја архимандритом Михаилом испратили су екипу од 40 хирурга, сестара, санитарних помоћника, лекара,у Ниш, где је била привремена резиденција краља Петра. Московски градоначелник предао је икону Спаситеља и Богородице Одигитрије путницима, и благословио их овим речима:‐Примите благослов Москве, срца Русије као залог вашег хришћанског подвига, за славу Православне Цркве, у славу Русије, за славу Славјанства! Ево одломка писма супруге руског амбасадора у Србији, Александре, упућене московском градоначелнику Николају Ивановичу Гучкову 18.октобра, у којем детаљно описује тешке бојеве, стање у српској позадини и активност руских војно‐санитарних одреда:‐Доносе много рањених, више него што се могло очекивати, прво из Ристовца, 300 рањеника, већ је пуна болница у Нишу, па онда 800 рањених из Мердара, после два дана почели су да доносе много рањених четника са Куманова, тренутно преко 2000 рањеника, који су смештени у београдске гимназије, учитељску школу, богословију, све је претворено у војне болнице. Али, око Велеса се воде крваве борбе, и чекамо још 2000 рањеника. Кнегиња Јелена Кудашова, пред полазак у Врање са својим санитарним одредом, два дана је обилазила рањенике по Београду. Пратила сам је, шта смо све виделе и чуле… Ваш Александровски војни санитет су јуначине, чим су стигли, дан и ноћ су радили по разним болницама, сад су кренули у Ниш. Иверском санитетском одреду доделили су Другу београдску гимназију, помажем им да се организују. Прво сам радила у војној болници, сад радим у Вашој Иверској.
Ево како она пише о патриотизму Срба:‐Прошла сахрана чиновника Министарства иностраних послова Ковачевића, кога су донели раскомаданог са Кумановског фронта. Стари отац опростио се са сином јединцем речима‐ збогом, јуначе, видиш да ја не плачем, иди с миром Богу, и кажи нашем Цару Душану и Лазару да је Косово поље ослобођено. Данас је био молебан и освећење седишта Иверске болнице у Другој београдској гимназији, у Македонској улици, јављају да нам стиже још 200 рањених код Велеса и 400 са околних положаја, вечерас, а сутра кажу стиже још …довиђења, морам на посао, ноге су ми натечене, али дух је бодар!‐пише Александра Хартвиг. Она у писму тражи да Москва пошаље још лекара, топле одеће, санитетског материјала, и новаца. Каже да Срби не умеју да траже за себе! Московска дума шаље још четири санитарне бригаде, са војно‐медицинском опремом, 28.октобра, после свечаног молебана. Свака санитарна бригада имала је главног лекара, и 16 медицинских сестара и санитарних помоћника.
У московским архивима чувају се писма Срба, у којима се изражава благодарност за новац, медицинску и другу помоћ. Краљ Никола се овако захваљује московском градоначелнику:‐ Благодарим Вам за братску помоћ, огромну по обиму, и одлично организовану, коју нам шаље славна Москва, колевка велике Русије, вековни вођа великог словенског крстног похода, који сада на Балкану завршавају њена млађа браћа.“Из Санкт Петербурга је у Србију стигла санитетска војна бригада „Генерал Михаил Григорјевич Черњаев“, чији је почасни председник била његова удовица Антонина. Сва Москва и северна престоница куповале су разгледнице са ликом српског хероја, руског генерала Черњаева, од прикупљених средстава купљен је санитетски материјал за српске рањенике. 11. И 12. новембра организована је грандиозна акција, десет хиљада добровољаца скупљало је на улицама прилог за српску војску:предали су у Думу кутије, са прилозима, Славјанском комитету, где је поред новца било и стихова, песама, у које су завијали новац.
Пример: један Коља написао је, ја прилажем сву уштеђевину из моје касице, рубаљ и 52 копејке, да купите хлеба сиромашној славјанској деци! Московски студенти уз прилог пишу: Ако буде потребно московска омладина осим новца спремна је да помогне и на бољном пољу! 12.новембра одржан је добротворни концерт у Бољшем театру, приход је упућен у Србију. Поред Славјанског комитета на Сербском подворју, на Иљинки, у центру Москве, Биржеви комитет је скупљао и слао велику помоћ у Србију, лекове, медицински материјал, одећу, новац, волонтере.
За разлику одХерцеговачког устанка и Српско‐турског рата седамдесетих година 19.века,кад је војно учешће руских добровољаца и професионалних војника било веће, сада у балканским ратовима, против Турака су се бориле добро обучене и бројне армије, па је број добровољаца био мањи. На пример, 16. Октобра, хиљаде Московљана са старешином Српског подворја испратиле су козачку дружину од 36 добровољаца у Србију.После недељу дана тако су пратили 48 добровољаца.
У јесен 1912. и зиму 1913. Москва је свакодневно пратила преко новина вести са Балкана, као да се ради о руском фронту. Сваког дана су објављиване фото репортаже и вести са бојног поља, да наведемо само неке наслове: „Српска пешадија и коњица“,“Резерва Српске армије“, „Први турски заробљеници у Подгорици“, „Наследник српског престола, краљевић Александар, истакао се у бици код Куманова“, „ Срби освојили трофеј, турске војне барјаке“, „Поглед на Битољ, који су Срби ослободили“. „Сусрет Србијанске и Црногорска Армије на обали мора“. Са одушевљењем су Московљани читали новост: „ 26.октобра Српска армија ослободила је Скопље, где је одмах организована руска војна болница.“ Ево писма српских преживелих рањеника Московској думи: „Српски војници, рањени у борби за ослобођење своје браће од турског ига, који се лече у Московској болници у Скопљу, моле вас да предате Срцу Русије, Москви, братску благодарност за велику помоћ и дивну негу .Живела Москва! Са великом надом пратила је Москва опсаду Адрианопоља, у којој је Бугарској пришла у помоћ Српска армија са 40000 војника.Српска артиљерија имала је одлучујућу улогу у ослобађању, Славјански комитет је на ванредном заседању донео одлуку да град Москва прослави ову победу, 18.марта сва Москва се скупила на торжествену службу на Српском подворју, велики банкети, славље у Кремљу, полагање цвећа на споменике руским херојима са Плевне, Цару Мученику Александру Другом, великом генералу Скобељеву,све словенске и словенофилске организације широм града организовале су свечаности.
Ево телеграма московског градоначелника краљу Петру и граду Београду: Москва је свим срцем преживљавала радости и жалости словенске браће у дугој борби за слободу од ропства полумесецу. Поздравља царски град Српске краљевине поводом победе удружених словенских армија над једном од последњих тврђава Отоманске империје у Европи.Нека сједињена проливена крв братских народа послужи залогом нераскидивог јединства и успеха у даљој борби за пуну независност и миран развој свих народа Балкана! Ево како је Београдски Црвени крст одговорио на бројне телеграме подршке из Москве: ‐Рањени Срби са радошћу и усхићењем гледају на покровитељку Словена‐Москву.Живео наш силни братски руски народ, на страх непријатељу!Боже, Царја храни! Српском митрополиту Димитрију и ректору Српске богословије Веселиновићу, организован је величанствен дочек на Црвеном тргу, у Кремљу, Сергијевој Лаври.
Кад му је покровитељ Српског Подворја Котов принео хлеб и со, он се на руском обратио народу: ‐Ја осећам дубоку љубав, духовну и моралну везу наших народа. Руска помоћ и жртве српском народу била је и остала огромна.“ Посебно се захвалио што Московска Духовна Академија у Сергијево‐Троицкој Лаври негује традицију бесплатног школовања српских богослова. Московљани су уручили много драгоцених поклона и новац за рањене и српску сирочад митрополиту.
После пада Адрианопоља, поражена Турска се повлачи, Први балкански рат завршен је примирјем у априлу. Само Црна Гора га није потписала, ослођољење Скадра свечано је прослављено у Москви, духовно и народним весељем! Први балкански рат младих словенских држава против Отоманске Империје на заласку био је брз, успешан и вођен је уз подршку Руске Имеприје која се налазила у зениту славе. Русија је помагала на разне начине, које смо укратко описали: добровољцима, новцем, храном,одећом, војно‐ медицинском опремом,војним болницама, медицинским особљем. Први балкански рат, успешно је окончан, и био је врхунац слоге, саборности балканских народа, уз руску подршку. Зато је у јуну 1913. године напад Бугарске на Србију и Грчку био непријатно изненађење, додуше за неупућене, јер је на челу Бугарске био немачки принц, Фердинанд Кобургски. Бугари су поражени у Дргом балканском рату. Ускоро је почео Први светски рат, у коме се руска, посебно жртвена љубав и братска помоћ Москве још снажније и дубље показала на делу, када је Цар Мученик Николај Други, знајући да нема веће љубави од оне када брат за брата положи живот положио свој живот за Србију и српски народ. Православна словенска цивилизација, од Јадранског до Северног мора и Тихог океана, и у време Балканских ратова показала је своје јединство. Исто нам је Оче наш и Вјерују, да спасет Господ Русију и Србију. Амин.
20.4.2012. Нови Сад
проф. Радмила Војновић,
председник Московског Српског дома
