"Џаба Дрина прича Сави" - (Боље добре комшије него лоша браћа)

Ова песма носи јасну поруку, која је усмерена директно против мржње и окренута жељи ка комшијиском поштовању! Боље добре комшије него лоша браћа.

А што се тиче ауторских права и крађе, песму сам ја лично написао као одговор на Миљанину песму, која је пробудила у људима лажну патетику и лажну жељу за некаквим братством. - Божидар Васић

"Џаба Дрина прича Сави
ону причу о поплави,
џаба, џаба мој синовац
Сава памти Јасеновац!
Дрина вода мора знати
и Јадовно Сава памти!
А Сава се сва пенуша
од грозота што их слуша:
„плавила сам сестро и ја,
пливала је Славонија!
све од крви и лешева,
српских мајки и очева.
Жалила је сестра брата,
све због браће нам Хрвата,
а и деца родитеље,
свима биле исте жеље.
Шта сам деце ја однела,
схватит’ нећеш, кад би хтела!
Из корита бежим свога,
срамота ме људи, Бога,
сада дрвље ток ми квари,
некоћ људи млади,стари.
Видела си и ти јада,
око града Вишеграда,
страда Србин на све стране
једном мора то да стане!
Част свакоме,помоћ свима,
АЛ ДРЖАВУ НИКАД С ЊИМА!
Опростио Срб је свима,
крвницима што их има,
лажној браћи, комшијама,
неправедним судијама.
Док је свима веровао,
гинуо је,пропадао.
Време друго дође сада,
неће више он да страда,
Помози му Драги Боже!
Нек’ разуме ко год може,
можемо се и волити,
једни другим добри бити,
ал на томе нек’ остане,
да нас како не нестане!" - Божидар Васић

Овде се може и мора додати још једна песма:

СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ

"Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
Слободу си вечно, закржљала расо,
Чек’о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас’о,
Јер достојно не знаш за Слободу мрети.
Покажи ми редом Витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Где је Карађорђе твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.
С туђинском си камом пузио по блату,
С крволоштвом звера, погане хијене,
Да би мучки удар с леђа дао Брату,
И убио пород у утроби жене.
Још безбројна гробља затравио ниси,
А крваву каму у недрима скриваш,
Са вешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.
Бранио си земљу од нејачи наше,
Из колевке пио крв невине деце,
Под знамење срама уз име усташе,
Ставио си Христа, Слободу и Свеце.
У безумљу гледаш ко ће нове каме,
Оштрије и љуће опет да ти скује,
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,
Ко најбоље уме да ти командује." - Јован Дучић

"Дан Ветерана - Видовдан"