Грађани Врбаса покренули иницијативу о именовању једне улице именом настрадалог хероја Драгана Грубића.
ВРБАС – Грађани Врбаса покренули су иницијативу о именовању једне улице именом трагично настрадалог хероја
Драгана Грубића, који је небројено пута стао у одбрану својих повређених и погинулих сабораца током 1998/99. године да би на крају настрадао у покушају да спасе још један живот. Тренутно се прикупљају потписи грађана Врбаса, стога позивамо све грађане да подрже ову иницијативу. Ово је прича о Драгану Грубићу.
Са 18 година је отишао у рат, у двадесетчетвртој је као војни ветеран стао у одбрану својих повређених и погинулих сабораца. У двадест шестој години је изгубио живот тако што је покушао да спасе туђи.
Драган Грубић, оснивач и председник хуманитарне организације „Браниоци отаџбине 98-99“ која је митинзима широм Србије исказивала подршку генералима војске и полиције које је тужилаштво у Хагу оптужило за ратне злочине почињене на Косову 1998. и 1999. године, сахрањен је на градском гробљу у Врбасу. Међу неколико хиљада рођака и пријатеља, овог младића је тада на вечни починак испратио и готово комплетан ратни штаб Приштинског корпуса на челу са генерал-пуковником Владимиром Лазаревићем. Дошли су генерали и пуковници да последњи пут поздраве свог Грома.
„У среду, 24. марта 2004. године, враћали смо се из Крушевца где смо положили венац на споменик палим борцима у НАТО агресији. Код Параћина, око 16.35, испред нас је с пута слетео „Пасат“ и ударио у банкину. Одмах смо се зауставили и Драган је први истрчао како би помогао том возачу. Нажалост, није стигао да спасе још један живот. Док је прелазио аутопут, ударио га је „Ауди А6″“ – испричао је Југослав Зорић, Драганов вршњак.
Као осамнаестогодишњаци, заједно су, 1999. године, као граничари бранили Србију на граници са Албанијом. – „Драган је био припадник елитног 53. граничног батаљона. Обукао је униформу јуна 1998. године, а од августа па све до 16. јуна 1999. године, био је тамо где је било најтеже, на Кошарама. На самој граници са Албанијом – прича Југослав.
Њихов заједнички друг и саборац Драган Вучковић додаје да су њихову јединицу назвали „Громови“. Драганово шифровано име било је „Гром 1“. – „На самом почетку рата међусобно смо положили завет да нећемо пуцати на децу, цивиле, да нећемо красти. Да ћемо се и у рату понашати као прави православци, часно и поштено, у духу Светосавља.“ – каже Драган.
Када се рат завршио и држава заборавила на своје ратнике, баш као у приповетци Лазе Лазаревића „Све ће то народ позлатити“, Драган Грубић је поново окупио своје „Громове“ и основао хуманитарно удружење „Браниоци отаџбине“, организацију која се на почетку бавила искључиво прикупљањем помоћи за рањене и породице погинулих војника.
Наше место.
"Дан Ветерана - Видовдан"
ВРБАС – Грађани Врбаса покренули су иницијативу о именовању једне улице именом трагично настрадалог хероја
Драгана Грубића, који је небројено пута стао у одбрану својих повређених и погинулих сабораца током 1998/99. године да би на крају настрадао у покушају да спасе још један живот. Тренутно се прикупљају потписи грађана Врбаса, стога позивамо све грађане да подрже ову иницијативу. Ово је прича о Драгану Грубићу.
Са 18 година је отишао у рат, у двадесетчетвртој је као војни ветеран стао у одбрану својих повређених и погинулих сабораца. У двадест шестој години је изгубио живот тако што је покушао да спасе туђи.
Драган Грубић, оснивач и председник хуманитарне организације „Браниоци отаџбине 98-99“ која је митинзима широм Србије исказивала подршку генералима војске и полиције које је тужилаштво у Хагу оптужило за ратне злочине почињене на Косову 1998. и 1999. године, сахрањен је на градском гробљу у Врбасу. Међу неколико хиљада рођака и пријатеља, овог младића је тада на вечни починак испратио и готово комплетан ратни штаб Приштинског корпуса на челу са генерал-пуковником Владимиром Лазаревићем. Дошли су генерали и пуковници да последњи пут поздраве свог Грома.
„У среду, 24. марта 2004. године, враћали смо се из Крушевца где смо положили венац на споменик палим борцима у НАТО агресији. Код Параћина, око 16.35, испред нас је с пута слетео „Пасат“ и ударио у банкину. Одмах смо се зауставили и Драган је први истрчао како би помогао том возачу. Нажалост, није стигао да спасе још један живот. Док је прелазио аутопут, ударио га је „Ауди А6″“ – испричао је Југослав Зорић, Драганов вршњак.
Као осамнаестогодишњаци, заједно су, 1999. године, као граничари бранили Србију на граници са Албанијом. – „Драган је био припадник елитног 53. граничног батаљона. Обукао је униформу јуна 1998. године, а од августа па све до 16. јуна 1999. године, био је тамо где је било најтеже, на Кошарама. На самој граници са Албанијом – прича Југослав.
Њихов заједнички друг и саборац Драган Вучковић додаје да су њихову јединицу назвали „Громови“. Драганово шифровано име било је „Гром 1“. – „На самом почетку рата међусобно смо положили завет да нећемо пуцати на децу, цивиле, да нећемо красти. Да ћемо се и у рату понашати као прави православци, часно и поштено, у духу Светосавља.“ – каже Драган.
Када се рат завршио и држава заборавила на своје ратнике, баш као у приповетци Лазе Лазаревића „Све ће то народ позлатити“, Драган Грубић је поново окупио своје „Громове“ и основао хуманитарно удружење „Браниоци отаџбине“, организацију која се на почетку бавила искључиво прикупљањем помоћи за рањене и породице погинулих војника.
Наше место.
"Дан Ветерана - Видовдан"
Нема коментара:
Постави коментар