ПО РЕШЕЊУ ПРИВРЕМЕНОГ ОРГАНА ГРАДА БЕОГРАДА, БРОЈ 015-153/ 13-с-20, „СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА БР.57/ 1-21″ ОД 29.11.2013. ГОДИНЕ,…РЕПУБЛИЧКИ ГЕОДЕТСКИ ЗАВОД, СЛУЖБА ЗА КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ ИЗДАЈЕ ОБАВЕШТЕЊЕ
УЛИЦА ВОЈВОДЕ СТЕПЕ ПОСТАЈЕ УЛИЦА ГЕНЕРАЛА ШТЕФАНИКА, (бројеви остају исти).
У потпису директор 10.04.2014.
.jpg)
Обавештење је стављено на сваком улазу у насељу Војводе Степе на Вождовцу.
Ово је допринос данашњих власти прослави стогодишњице Првог светског рата, у коме је српски народ прошао голготу, а Војвода Степа однео прву победу у бици на Церу 1914. над АУСТРОУГАРСКИМ АГРЕСОРОМ.
Како би рекао народ: ГИНУЛИ СУ НАЈБОЉИ ДА ВЛАДАЈУ НАЈГОРИ!
Иначе, Милан Растислав Штефаник био је словачки астроном, политичар и генерал француске армије, за кога се сматра да је један од оснивача Чехословачке. Учествовао је као ратни пилот и добровољац у борбама на Српском фронту 1915. године.
У овом како да кажемо "случају" или у најмању руку скандалу не ради се о генералу Штефанику, јер човек је највероватније и заслужио назив улице, већ се ради о нама самима. Изгле да смо ми коначно спремни за промене, јер кад може овако нешто да се мења онда може и све остало.
Поставља се једно питање, и поред сазнања да над нама владају НАЈГОРИ, а изгледа да је тако одавно: ДА ЛИ СМО МИ ПОСТАЛИ НАЈГОРИ? Вероватно је да јесмо кад дозвољавамо овакву спрдњу и бахатост од стране оних који владају, без обзира на то да ли је неко од нас гласао или не. Изгледа да јесмо толико лоши кад се из свега овога може закључити да смо се МИ одрекли Војводе Степе, хтели то да признамо или не, а не само наши владаоци. Не зна се ко је гори? Ми ли они, народ или власт? Тако је сигурно кад су овакве ствари у питању, а то ће се тек видети ако овако и остане.
ИСТОРИЧАРИ И АКАДЕМИЦИ, ГДЕ СТЕ???
Ето како се у Србији и у Београду обележава 100. година од Првог светског рата. Тако се поштује лик и дело једног од најславнијих војковођа Србије и света. Вероватно ће тако бити и са осталим славним нам личностима из историје.
До када видећемо?!
Ипак треба напоменути да је након што је донета одлука о преименовању Улице Војводе Степе у улицу Генерала Штепаника, покренута петиција против овог чина, којом се грађани насеља Степа Степановић позивају да зауставе ову одлуку. Удружење становника насеља Степа Степановић, предложило је потписивање петиције и позвало грађане да реагују, оштро критикујући одлуку о промени назива улице. Становници насеља недавно су склопили уговоре са банкама, сервисним службама и фирмама у којима раде, а сада, променом адресе, морају све то радити из почетка.
Мада ја бих лично, као разлог за "побуну" против промене назива улице Степе Степановића, навео следеће:
СРПСКИ ВОЈВОДА СТЕПА СТЕПАНОВИЋ (1856-1929), истакнути војсковођа, војвода српске војске. Учествовао је у свим ратовима Србије од 1876. до 1918. У војној хијерархији Војвода Степановић је брзо напредовао, од артиљеријског питомца војне академије до генерала 1907. и министра војске 1908. Уочи балканских ратова 1912. генерал Степановић је наименован за команданта Друге српске армије, на чијем челу је остао до краја Првог светског рата 1918. У балканском рату постигао је велике успехе у борбама против Турака, посебно код тракијског града Једрена, који је заузео у корист Бугарске. У Првом светском рату, заступајући одсутног начелника штаба Врховне команде војводу Путника, организовао је мобилизацију и концентрацију целокупне српске војске, заједно са генералом Живојином Мишићем. Затим је у првом ратном сукобу Србије у Првом светском рату извојевао величанствену победу на планини Цер, када је у потпуности уништио аустроугарску војску. За ову сјајну победу генерал Степа Степановић, други по реду добио је чин војводе. Друга армија војводе Степановића, потом је одиграла значајну улогу у бици на Дрини, колубарској бици, као и у одбрани Србије 1915. и у одступању преко Црне Горе и Албаније. На солунском фронту, после победе у добропољској бици 15 септембра 1918. за само неколико дана, трупе војводе Степановића избиле су на бугарску границу и приморале Бугарску да потпише капитулацију. Затим је преко Скопља, Косова и Црне Горе, Друга армија одмарширала према Сарајеву где је Војвода Степановић дочекан као коначни ослободилац Босне и Херцеговине од вековне туђинске власти. Од 1919. војвода Степановић је ван активне службе. Умро је у Чачку 27 априла 1929. Његове последње речи су биле: "Полазите напред!" - упућене војницима најславније српске Друге армије, чији је био командант.
За "Дан Ветерана - Видовдан"
братски Ненад Станић.
УЛИЦА ВОЈВОДЕ СТЕПЕ ПОСТАЈЕ УЛИЦА ГЕНЕРАЛА ШТЕФАНИКА, (бројеви остају исти).
У потпису директор 10.04.2014.
Ово је допринос данашњих власти прослави стогодишњице Првог светског рата, у коме је српски народ прошао голготу, а Војвода Степа однео прву победу у бици на Церу 1914. над АУСТРОУГАРСКИМ АГРЕСОРОМ.
Како би рекао народ: ГИНУЛИ СУ НАЈБОЉИ ДА ВЛАДАЈУ НАЈГОРИ!
Иначе, Милан Растислав Штефаник био је словачки астроном, политичар и генерал француске армије, за кога се сматра да је један од оснивача Чехословачке. Учествовао је као ратни пилот и добровољац у борбама на Српском фронту 1915. године.
Поставља се једно питање, и поред сазнања да над нама владају НАЈГОРИ, а изгледа да је тако одавно: ДА ЛИ СМО МИ ПОСТАЛИ НАЈГОРИ? Вероватно је да јесмо кад дозвољавамо овакву спрдњу и бахатост од стране оних који владају, без обзира на то да ли је неко од нас гласао или не. Изгледа да јесмо толико лоши кад се из свега овога може закључити да смо се МИ одрекли Војводе Степе, хтели то да признамо или не, а не само наши владаоци. Не зна се ко је гори? Ми ли они, народ или власт? Тако је сигурно кад су овакве ствари у питању, а то ће се тек видети ако овако и остане.
ИСТОРИЧАРИ И АКАДЕМИЦИ, ГДЕ СТЕ???
Ето како се у Србији и у Београду обележава 100. година од Првог светског рата. Тако се поштује лик и дело једног од најславнијих војковођа Србије и света. Вероватно ће тако бити и са осталим славним нам личностима из историје.
До када видећемо?!
Ипак треба напоменути да је након што је донета одлука о преименовању Улице Војводе Степе у улицу Генерала Штепаника, покренута петиција против овог чина, којом се грађани насеља Степа Степановић позивају да зауставе ову одлуку. Удружење становника насеља Степа Степановић, предложило је потписивање петиције и позвало грађане да реагују, оштро критикујући одлуку о промени назива улице. Становници насеља недавно су склопили уговоре са банкама, сервисним службама и фирмама у којима раде, а сада, променом адресе, морају све то радити из почетка.
Мада ја бих лично, као разлог за "побуну" против промене назива улице Степе Степановића, навео следеће:
СРПСКИ ВОЈВОДА СТЕПА СТЕПАНОВИЋ (1856-1929), истакнути војсковођа, војвода српске војске. Учествовао је у свим ратовима Србије од 1876. до 1918. У војној хијерархији Војвода Степановић је брзо напредовао, од артиљеријског питомца војне академије до генерала 1907. и министра војске 1908. Уочи балканских ратова 1912. генерал Степановић је наименован за команданта Друге српске армије, на чијем челу је остао до краја Првог светског рата 1918. У балканском рату постигао је велике успехе у борбама против Турака, посебно код тракијског града Једрена, који је заузео у корист Бугарске. У Првом светском рату, заступајући одсутног начелника штаба Врховне команде војводу Путника, организовао је мобилизацију и концентрацију целокупне српске војске, заједно са генералом Живојином Мишићем. Затим је у првом ратном сукобу Србије у Првом светском рату извојевао величанствену победу на планини Цер, када је у потпуности уништио аустроугарску војску. За ову сјајну победу генерал Степа Степановић, други по реду добио је чин војводе. Друга армија војводе Степановића, потом је одиграла значајну улогу у бици на Дрини, колубарској бици, као и у одбрани Србије 1915. и у одступању преко Црне Горе и Албаније. На солунском фронту, после победе у добропољској бици 15 септембра 1918. за само неколико дана, трупе војводе Степановића избиле су на бугарску границу и приморале Бугарску да потпише капитулацију. Затим је преко Скопља, Косова и Црне Горе, Друга армија одмарширала према Сарајеву где је Војвода Степановић дочекан као коначни ослободилац Босне и Херцеговине од вековне туђинске власти. Од 1919. војвода Степановић је ван активне службе. Умро је у Чачку 27 априла 1929. Његове последње речи су биле: "Полазите напред!" - упућене војницима најславније српске Друге армије, чији је био командант.
За "Дан Ветерана - Видовдан"
братски Ненад Станић.
Нема коментара:
Постави коментар