У Москви договорени детаљи о завршетку највеће православне цркве у овом делу света. Радове ће изводити више од 300 руских и белоруских мајстора, а руководиће чувени Николај Мухин.
РАДОВИ на унутрашњој декорацији Храма Светог Саве на Врачару биће завршени 2022. године. Најфинијим мозаиком у српско-византијском стилу биће прекривено готово 17.000 квадратних метара површине купола и зидова највеће православне цркве на Балкану. Радове ће изводити више од 300 најбољих мајстора из Русије и Белорусије, којима ће руководити чувени руски академик Николај Мухин.
Детаљи последњег и најсложенијег чина изградње заветног храма српског народа договорени су у понедељак у Москви, на завршном заседању конкурсне комисије. На овом скупу српску државу је заступао шеф дипломатије Ивица Дачић, а цркву митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
На седници одржаној у московском здању Руске академије уметности дата је коначна реч о уметничко-занатском уређењу Храма. Одлучено је да посао уређења преузму руски мозаичари, овенчани бриљантним успехом обнове Храма Христа Спаситеља у Москви, који ће бити својеврстан узор у декорацији врачарске светиње.
Руским уметницима који ће радити по упутима академика Мухина, који је и члан Савета за културу Руске Федерације, помагаће колеге из Белорусије. Мухин је, иначе, стари знанац српског народа - фрескописао је православни Саборни храм у Загребу и парохијску цркву на Убу.
Да је реч о историјском чину, који ће коначно заокружити вишедеценијске напоре за изградњу цркве посвећене Светом Сави потврдио је у понедељак и Ивица Дачић, копредседник српске делегације у конкурсној комисији.
- Једногласно је одлучено који ће пројекат за израду мозаика бити искоришћен за унутрашње украшавање Храма - рекао је Дачић за „Новости“. - Више од 15.000 квадратних метара биће у мозаику, на чијем ће постављању свакодневно радити око 300 уметника. Вредност тих радова биће већа од 30 милиона евра, што ће бити обезбеђено донацијом руске владе по налогу председника Путина, како је пре неколико година и договорено.
Дачић је рекао да ће то бити највећи мозаик такве природе у овом делу Европе. Радови под сводовима трајаће, према његовим речима, осам година, са „резервом“ од највише годину-две. Он се захвалио Руској православној цркви и држави на помоћи у организацији конкурса и почетку завршне фазе радова.
- Захвални смо пријатељској Русији која ће обезбедити новац за завршетак Храма. За нас је то историјски догађај. Посебно нам је драго што ће на уређењу ентеријера радити уметници два наша пријатељска народа из Русије и Белорусије - рекао је Дачић.
БРОЈКЕ
* 300 мајстора из Русије и Белорусије радиће на Врачару* 17.000 квадрата зидова биће покривено мозаицима* 572 светитеља наћи ће се под сводовима* 2003. започето унутрашње декорисање стубова и орнамената* 2012. потписан протокол о унутрашњој декорацији Храма* 2022. рок је за завршетак унутрашњости Храма
|
Српско-руска комисија одлучила је да унутрашња декорација прати традиционалну школу српско-византијског стила, без уплива модернизма. Овај рецепт близак је и руским уметницима који га годинама примењују обнављајући храмове по Русији.
- Пре него што почну радови на Врачару, руски и белоруски уметници обићи ће цркве и манастире широм Србије и Црне Горе, како би добро упознали стил којим су осликани наши храмови. То ће им бити драгоцено у избору стила којим ће бити уређена унутрашњост Светосавске цркве у Београду - рекао је за „Новости“ митрополит Амфилохије.
На московском састанку је, имајући у виду обим посла, договорено и да се, зависно од динамике, број радника на декорацији повећава, како би у што већој мери била испоштована динамика посла.
Неимари који се прихвате уградње мозаика врачарске богомоље имаће изузетно тежак и деликатан задатак - да на готово 17.000 квадратних метара, камен по камен, представе историју српске цркве, али и хришћанства у целини. Идеја је да се на сводовима Храма нађу све најважније сцене из Старог и Новог завета. Вернике ће са зидова посматрати више од 500 светитеља, међу којима ће се наћи и најважнији духовници руског, грузијског, бугарског, грчког и румунског народа.
Унутрашњост главне куполе, која је од свог подизања 1989. године постала један од симбола Београда, биће подлога за грандиозну сцену Васкрсења Христовог. Због огромне површине, у првобитном плану одустало се од уобичајеног приказа Христа Пантократора. Унутрашњости црквеног брода доминираће и сцена силаска Светог Духа на апостоле, која ће бити приказана изнад олтарске апсиде. Купола која прекрива овај део Храма површине је од чак 1.500 квадратних метара.
Као модел за заврштак Храма Светог Саве узета је обнова чувене цариградске цркве Аја Софија тридесетих година прошлог века, као и реконструкције московског Саборног храма Христа Спаситеља, на основу чега је постављен низ стандарда. Биће круто поштовано правило византијске перспективе, а светитељи ће бити приказани сходно времену у коме су живели.
Велика пажња биће посвећена материјалима - у мозаик ће бити уграђивани природни материјали и стаклене пасте. Унутрашњошћу Храма доминираће ефекат „меке“ жуте боје, која ће да преовлађује позадином. То ће бити постигнуто уградњом златних листића између коцкица мозаика.
МУХИН НАСЛЕДНИК РУБЉОВА
РАДУЈЕ ме што ћу поновио да радим у Србији - каже, за „Новости“, руски сликар и иконописац академик Николај Мухин, који ће руководити радовима на уређењу ентеријера Храма Светог Саве на Врачару.
- У Србији имам доста пријатеља и биће ми задовољство да их поново видим. За мене је изазов и част да радим на уређењу највеће српске православне цркве.
Мухин припада најужем кругу руских мајстора иконописа, а често је називан и „најбољим наследником великог Андреја Рубљова“. У Русији и целом православном свету ужива изузетно велики углед. У домовини, између осталог, члан је и Националног савета за културу, које је главно саветничко тело из ове области руског председника.
Оснивач је и вођа иконописачке академије из Јарослава.
Новости
"Дан Ветерана - Видовдан"
