За разум и свест не треба много да би се схватило шта је прече и шта има предност...
"Део из члана 69. Устава Републике Србије:
Инвалидима, ратним ветеранима и жртвама рата пружа се посебна заштита,
у складу са законом.!!!"
Неразумно се понаша држава према онима који су у ратовима гинули, који у миру и даље гину, који у миру, мира немају...
Једноставно је разумети проблем, ако би се искрено желело да се тај проблем и реши. Није искрена држава или барем они који представљају државу, по питању решавања проблема који се тичу борачке популације у Србији.
"Опет и по ко зна који пут ова наша држава показала неозбиљност, неодговорност и неспремност да коначно и искрено изађе у сусрет целој борачкој популацији, и покаже да има жеље и воље да помогне у решавању нагомиланих проблема."
Конкретно та "неискреност" државе показала се скорије током такозване јавне расправе о предлогу нацрта борачког закона. Расправа је била, само не тако јавна како држава жели да прикаже. Више се радило о некаквим илегалним састанцима у 4 града Србије, на којима није учествовало ни 0,5% борачке популације.
Линк са београдске расправе: Илегална јавна расправа о новом борачком закону
Линк са крагујевачке расправе: СРБИЈО ТУЖНА ЛИ СИ
У суштини и оно мало учесника у расправи, односно 95% тих учесника не прихвата предлог закона као најбоље решење, на које се чека више од 15 година. Закон би требао да одговара свима али у овом случају није тако. Ратницима не треба милост и милостиња, већ им је потребна ЉУДСКОСТ!!! У овом и оваквом предлогу закона свега и свачега има, али људскости понајмање. Овај се предлог закона и не бави људскости према борачкој популацији, већ се "бави" о њиховом социјалном, друштвеном, здравственом и материјалном стању. Мада и од тога не би требало да буде некакве "вајде", већ сасвим супротно, јер доста тога је у плану за смањивање, односно укидање. Решила држава да се "вади" из кризе на леђима РАТНИХ ВОЈНИХ ИНВАЛИДА, ПОРОДИЦАМА ПОГИНУЛИХ БОРАЦА и РАТНИМ ВЕТЕРАНИМА!!! Решила држава а ратнике није ни питала.
И доста тога се сада може овде писати и распредати, објашњавати шта, коме и колико припада, и ко према коме има какав однос. Могу се наводити један по један примери дискриминације од стране те исте државе према њеним ратницима, али таквих је примера и превише. Може се вршити и поређење када су у питању новчана средства која држава одваја за разно разне издатке, који много више коштају или су скупљи од "одштете" за смрт једног погинулог ратника.
Нико овде не умањује ничији живот, већ једноставно се скреће пажња, да живот једног ратника не би требало да буде најјефтинији за државу за коју је тај ратник ратовао и изгубио живот. Може се поставити и питање или више питања. Зашто би живот једног, било ког политичара, био "вреднији", (ако тако може да се каже, када се говори о новцу) него живот једног погинулог ратника? Зашто би живот једног странца "вредео" више од живота једног ратног инвалида?
Оваква и слична питања не намеће борачка популација, већ сама држава са својим дискриминаторским односом према истој тој борачкој популацији. Не схвата држава да је тај и такав однос дојадио ветеранима и ратним инвалидима. Чаша горчине и незадовољства је одавно препуна, а савим је извесно да ће се ускоро прелити и то пред Скупштином, где ће се постављати многа питања, на која ће држава "морати" да одговори. Опет треба поновити: Ратницима не треба милост и милостиња, већ им је потребна ЉУДСКОСТ!!!
За "Дан Ветерана Видовдан" - Братски, Ненад Станић...
Да би скратили причу и изнели суштину овог писанија, треба ипак навести неколико примера када је држава имала, има или ће тек имати:
Нагодба исплативија од парнице
Новим Законом о парничном поступку који је на снази од 1. фебруара, сви који туже државу Србију морају прво да покушају са њом да се нагоде у поступку медијације и тако уштеде новац и време избегавајући дуготрајни судски поступак.
Велики број тужби и одштетних затева, којих је према подацима Републичког правобранилаштва само током прошле године било више од 42.300, отићи ће у заборав, а корист ће имати и грађани и државни буџет.
Нагодбе са државом и до сад су биле могуће, али тек по окончању парничног поступка, што је доводило до нагомилавања тужби, а неретко државу водило пред Европски суд за људска права у Стразубуру.
"Идеја да неко ко жели да води поступак против државе прво треба да има прилику да покуша да се поравна са њом, је изузетно корисна и примењена је у свим европским државама", изјавио је данас Тањугу државни секретар Министарства правде Слободан Хомен.
Према његовим речима, онај ко жели да поднесе тужбу против државе, прво треба да се обрати Републичком правобранилаштву и види да ли постоји могућност поравнања како би му држава исплатила штету.
"На тај начин се далеко брже долази до новца који вам дугује држава, јер се нећете упуштати у дуготрајан судски поступак, а с друге стране и држава штеди, ако ни на чему другом онда на судским трошковима који су често и већи од потраживања грађана према Републици Србији", нагласио је државни секретар.
Закон је предвидео да онај ко жели да тужи државу мора да се прво обрати јавном правобраниоцу са захтевом за медијацију (током које се преговорима тражи најбоље решење за обе стране, које у случају сагласности има дејство извршне исправе).
То је једини обавезан поступак медијације који се уводи у правни систем Србије и омогућава нагодбу државе са оштећеним.
Примери потврђују правило
Највећи број тужби грађани су подносили тражећи новчане накнаде од око 20.000 динара, затим адвокати којима нису исплаћени хонорари за одбране по службеној дужности, пољопривредници због неисплаћених рата субвенционисаних кредита.
По траженим износима ипак су предњачиле тужбе којима су тражене одштете за убиства, махом из периода деведесетих година. Државни секретар напомиње да је Министарство правде у више наврата склопило споразуме са оштећенима поводом одштетних захтева, што би убудуће требало да постане пракса.
Тако је током прошле године оштећенима исплаћено више од 25 милиона динара због неоснованог притвора, међу којима је генерал ЈНА Влада Трифуновић.
Нагодбом је до одштете раније дошла породица убијеног Ивана Стамболића, којој је исплаћен износ од 25 милиона динара, пошто је правоснажној пресуди утврђено да је Стамболић убијен по наређењу бившег председника СРЈ Слободана Милошевића, а да су убиство извршили припадници Државне безбедности.
Нагодба за исти износ склопљена је и са четири породице настрадалих у покушају атентата на лидера СПО Вука Драшковића на Ибарској магистрали 1999. године, пошто је правоснажном пресудом такође утврђено да су у убиство били умешани припадници ДБ-а.
Драшковићу је исплаћено укупно шест милиона динара, како због Ибарске магистрале, тако и због покушаја атентата у Будви 2000, за који су такође правоснажно осуђени припадници ДБ-а.
Новинару Жељку Бодрожићу је, према споразуму са Министарством правде исплаћено 800.000 динара, док је четворици малолетника, оштећених у "случају владике Пахомија" исплаћено по миллион динара, иако владика није осуђен, јер је случај застарео.
Из државног буџета исплаћено је и 900.000 долара америчком држављанину Брајану Штајнхауеру коме је Миладин Ковачевић нанео тешке телесне повреде у тучи у Бостону, а потом су му српске дипломате помогле да напусти САД.
Министарка правде Снежана Маловић недавно је најавила да ће држава покушати да се нагоди и са породицом Бриса Татона, који је на смрт претучен у центру Београда 2009. године.
Радио-телевизија Србије – 4. март 2012. 12:39
Породици Ивана Стамболића 250.000 евра одштете
Држава Србија исплатила је породици бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболић одштету од 250.000 евра, за претрпљене душевне боли због свирепог убиства Стамболића, изјавио је данас Државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен.
"Министарство правде Србије у име државе закључило је споразум о накнади штете са Стамболићевом породицом која је годинама водила судски спор пред Првим општинским судом у Београду за накнаду штете за претрпљене душевне боли", казао је Хомен.
Истичући да одлука о накнади почива на судској пресуди, он је објаснио да је убиство Стамболића велики преседан, јер је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић наложио убиство бившег председника користећи Државну безбедност и припаднике Јединице за специјалне операције.
"Ово је потврђено и правоснажном судском пресудом", подсетио је Хомен и напоменуо да је "неко је у име државе Србије починио злочин и да држава мора да надокнади штету".
Према његовим речима, Стамболић је политичка жртва и ликвидиран је са циљем да му се никада не нађе гроб, а тако би и било, оценио је државни секретар, да није спроведена акција "Сабља" 2003. године.
"Став Министарства правде био је да је срамота да се води спор за надокнаду штете када је у питању такав преседан", навео је државни секретар и указао да је пре потписивања Споразума прибављено и мишљење јавног правобраниоца, који је проценио да је износ од 250.000 евра реална вредност, која би иначе припала породици Стамболић у судском поступку.
Државни секретар је оценио да је износ који је држава исплатила породици Стамболић мали и недовољан да надокнади све оно што је породица Стамболић преживела, указујући да би у свету тај износ био вишемилионски.
Подршку решавању тог проблема дао је и премијер Србије Мирко Цветковић, додао је Хомен, после чега је Влада донела одлуку о исплати.
Хомен је подсетио да је Специјални суд у Београду 2005. године изрекао пресуду Стамболићевим убицама у којој је закључио да је комадант ЈСО Милорад Улемек Легија по налогу Милошевића, издао наређење припадницима своје криминалне групе да убију Вука Драшковића и отму и убију Ивана Стамболића".
Ову пресуду је две године касније потврдио и Врховни суд Србије. Стамболић је отет и убијен 25. августа 2000., када је последњи пут је виђен како џогира на трим стази београдског парка Кошутњак.
Суд је касније утврдио да су га отели припадници ЈСО Бранко Берчек и Ненад Шаре, уз образложење да га воде на информативни разговор, а одвезли на Фрушку Гору.
Берчек је с леђа, из пиштоља "берета", испалио два метка Стамболићу у потиљак, затим су га убацили у јаму, посули кречом, полили водом и закопали, а преко хумке ставили пањ.
Стамболићеви посмртни остаци пронађени су 27. марта 2003. у оквиру полицијске акције "Сабља".
Тањуг | 13. 03. 2010.
Држава Вуку исплаћује 190.000 евра
Лидеру Српског покрета обнове Вуку Драшковићу држава Србија је почела да исплаћује 19 милиона динара, што је око 190.000 евра, на име одштете због покушаја убиства у Будви и на Ибарској магистрали, објавио је "Ало!". Драшковић је првобитно тражио три пута већу суму, али се нагодио са државом.
Вук Драшковић је у Првом основном суду поднео тужбу против Србије и захтевао одштету од чак 600.000 евра због покушаја атентата на њега 15. јуна 2000. у Будви и покушаја убиства на Ибарској магистрали 3. октобра 1999. године. Међутим, после поравнања с државом, лидер СПО је пристао на 19 милиона динара, односно два пута по 9,5 милиона.
Тај новац ће му бити исплаћен у неколико рата из трезора Народне банке Србије. Саговорник "Алоа" из Трезора тврди да је исплата већ почела. То, иначе, није једини новац који је држава морала да исплати председнику СПО.
"Пре тога, Драшковић је добио пет милиона динара пошто је тужио Србију због прислушних уређаја који су пронађени у његовој кући", наводи извор "Алоа".
Вук Драшковић јуче није био доступан за коментар, а у седишту СПО-а је речено да ће му порука новинара бити пренета, али се лидер те странке није јавио. Вукова супруга Даница Драшковић одбила је да одговара на новинарска питања. "Нећу да говорим. Нећу", одговорила је и одмах прекинула везу.
Већ исплаћено више од милион евра!
Породицама Веселина Бошковића, Звонка Осмајлића, Вучка Ракочевића и Драгана Вушуровића, који су страдали у покушају атентатата на Драшковића на Ибраској магистрали, држава је до сада исплатила по 250.000 евра. Исто толико је добила и породица Вука Стамболића, који је убијен 25. августа 2000. године. Због неоснованог боравка у притвору, генерал Владо Трифуновић добио је 6,2 милиона динара, а његови сарадници, пуковници ЈНА у пензији Берислав Попов и Сретен Радушки, по 4,2 милиона динара.
вести-онлине Уторак 29.11.2011
Породица Бриса Татона тражи 300.000 евра одштете од државе Србије, јер ништа није учинила да спречи убиство
БЕОГРАД - У Вишем суду у Београду данас је одржано припремно рочиште по тужби породице убијеног француског навијача Бриса Татона, која тражи одштету од државе Србије од 300.000 евра. Родитељи и сестра убијеног Татона траже по 80.000 за душевну бол и још по 20.000 за претрпљени страх.
Адвокат Слободан Ружић, заступник породице Татон, рекао је да МУП Србије готово ништа није урадио да спречи трагедију.
- У извештају МУП-а се наводи да је на Теразијама било огромно обезбеђење. Међутим, хулигани који су напали француске навијаче, скупљали су се баш у парку испред Теразија. Нападнути Французи били су у хотелу у Призренској, на 20 до 30 метара од места где су се скупљали хилигани, који су слали свог емисара у хотел да види да ли су ту навијачи ФК Тулуза тамо - рекао је Ружић и додао да је из овог очито да полиција није радила добро.
Он је напоменуо да држава покушава да оспори туижбу тврдећи да може да буде одговорна само за случајеве штете од терорстичћких аката, али то правно није тачно, јер се у овом случају ради о организованиј групи хулигана што се види и из правоснажне пресуде за убиство Татона.
- На снимцима са места убиства види се и да је полиција била тамо само неклолико минута пре трагедије - рекао је Ружић.
Он је предложио да се тзв. међупресудом утврди да ли има основа за жалбу, јер то заступник државе оспорава. Да би се поступак убрзао, предложио је да се родитељи и сестра Татона због слабијег имовног стања не позивају на суђење, већ само ако суд оцени да је неопходно да се саслушају.
Заступница државе: Убиство Татона није исто што и тероризам
Заступник државе Савка Манговић, заменик државног правобраниоца, рекла је да држава не раздваја тероризам и акте насиља који угрожавају безбедност грађана, али да у овом случају о томе није реч.
Она није могла да одговори на бројна питања судије Јелене Килибарде: колика је била процена МУП-а Србије да ће доћи навијача из Француске, да ли је успостављен контакт са француском полицијом и ФК Тулузом...
Судија Килибарда је рекла да суду још нису достављени и неки писани докази на које се позива држава у одговору на тужбу. Заступница државе рекла је да ће предложити да се саслуша командир полиције који је био одговоран за акције МУП-а.
Она је рекла да је полиција сигурно опратила навијачке групе и да ће о томе доставити извештај суду.
Правобранилац Манговић се сложила да нема потребе да се врши психијатријско вештачење родитеља јер се ради о смрти лица.
Наставак припремног рочишта заказан је за 30. јануар 2012.
Хулигани осуђени на казне од четири до 15 година
Брис Татон је претучен у центру Београда на Обилићевом венцу 17. септембра 2009, непосредно пред фудбалску утакмицу Партизан - Тулуз, коју је као навијач француског тима дошао да прати.
Од повреда задобијених у тучи преминуо је 12 дана касније у Клиничком центру Србије.
Због тог злочина су хулигани, махом навијачи Партизана, осуђени на казне затвора од четири до 15 година.
Блиц 10. 10. 2012.
"Дан Ветерана - Видовдан"
"Део из члана 69. Устава Републике Србије:
Инвалидима, ратним ветеранима и жртвама рата пружа се посебна заштита,
у складу са законом.!!!"
Једноставно је разумети проблем, ако би се искрено желело да се тај проблем и реши. Није искрена држава или барем они који представљају државу, по питању решавања проблема који се тичу борачке популације у Србији.
"Опет и по ко зна који пут ова наша држава показала неозбиљност, неодговорност и неспремност да коначно и искрено изађе у сусрет целој борачкој популацији, и покаже да има жеље и воље да помогне у решавању нагомиланих проблема."
Конкретно та "неискреност" државе показала се скорије током такозване јавне расправе о предлогу нацрта борачког закона. Расправа је била, само не тако јавна како држава жели да прикаже. Више се радило о некаквим илегалним састанцима у 4 града Србије, на којима није учествовало ни 0,5% борачке популације.
Линк са београдске расправе: Илегална јавна расправа о новом борачком закону
Линк са крагујевачке расправе: СРБИЈО ТУЖНА ЛИ СИ
У суштини и оно мало учесника у расправи, односно 95% тих учесника не прихвата предлог закона као најбоље решење, на које се чека више од 15 година. Закон би требао да одговара свима али у овом случају није тако. Ратницима не треба милост и милостиња, већ им је потребна ЉУДСКОСТ!!! У овом и оваквом предлогу закона свега и свачега има, али људскости понајмање. Овај се предлог закона и не бави људскости према борачкој популацији, већ се "бави" о њиховом социјалном, друштвеном, здравственом и материјалном стању. Мада и од тога не би требало да буде некакве "вајде", већ сасвим супротно, јер доста тога је у плану за смањивање, односно укидање. Решила држава да се "вади" из кризе на леђима РАТНИХ ВОЈНИХ ИНВАЛИДА, ПОРОДИЦАМА ПОГИНУЛИХ БОРАЦА и РАТНИМ ВЕТЕРАНИМА!!! Решила држава а ратнике није ни питала.
И доста тога се сада може овде писати и распредати, објашњавати шта, коме и колико припада, и ко према коме има какав однос. Могу се наводити један по један примери дискриминације од стране те исте државе према њеним ратницима, али таквих је примера и превише. Може се вршити и поређење када су у питању новчана средства која држава одваја за разно разне издатке, који много више коштају или су скупљи од "одштете" за смрт једног погинулог ратника.
Нико овде не умањује ничији живот, већ једноставно се скреће пажња, да живот једног ратника не би требало да буде најјефтинији за државу за коју је тај ратник ратовао и изгубио живот. Може се поставити и питање или више питања. Зашто би живот једног, било ког политичара, био "вреднији", (ако тако може да се каже, када се говори о новцу) него живот једног погинулог ратника? Зашто би живот једног странца "вредео" више од живота једног ратног инвалида?
Оваква и слична питања не намеће борачка популација, већ сама држава са својим дискриминаторским односом према истој тој борачкој популацији. Не схвата држава да је тај и такав однос дојадио ветеранима и ратним инвалидима. Чаша горчине и незадовољства је одавно препуна, а савим је извесно да ће се ускоро прелити и то пред Скупштином, где ће се постављати многа питања, на која ће држава "морати" да одговори. Опет треба поновити: Ратницима не треба милост и милостиња, већ им је потребна ЉУДСКОСТ!!!
За "Дан Ветерана Видовдан" - Братски, Ненад Станић...
Да би скратили причу и изнели суштину овог писанија, треба ипак навести неколико примера када је држава имала, има или ће тек имати:
Нагодба исплативија од парнице
Новим Законом о парничном поступку који је на снази од 1. фебруара, сви који туже државу Србију морају прво да покушају са њом да се нагоде у поступку медијације и тако уштеде новац и време избегавајући дуготрајни судски поступак.
Велики број тужби и одштетних затева, којих је према подацима Републичког правобранилаштва само током прошле године било више од 42.300, отићи ће у заборав, а корист ће имати и грађани и државни буџет.
Нагодбе са државом и до сад су биле могуће, али тек по окончању парничног поступка, што је доводило до нагомилавања тужби, а неретко државу водило пред Европски суд за људска права у Стразубуру.
"Идеја да неко ко жели да води поступак против државе прво треба да има прилику да покуша да се поравна са њом, је изузетно корисна и примењена је у свим европским државама", изјавио је данас Тањугу државни секретар Министарства правде Слободан Хомен.
Према његовим речима, онај ко жели да поднесе тужбу против државе, прво треба да се обрати Републичком правобранилаштву и види да ли постоји могућност поравнања како би му држава исплатила штету.
"На тај начин се далеко брже долази до новца који вам дугује држава, јер се нећете упуштати у дуготрајан судски поступак, а с друге стране и држава штеди, ако ни на чему другом онда на судским трошковима који су често и већи од потраживања грађана према Републици Србији", нагласио је државни секретар.
Закон је предвидео да онај ко жели да тужи државу мора да се прво обрати јавном правобраниоцу са захтевом за медијацију (током које се преговорима тражи најбоље решење за обе стране, које у случају сагласности има дејство извршне исправе).
То је једини обавезан поступак медијације који се уводи у правни систем Србије и омогућава нагодбу државе са оштећеним.
Примери потврђују правило
Највећи број тужби грађани су подносили тражећи новчане накнаде од око 20.000 динара, затим адвокати којима нису исплаћени хонорари за одбране по службеној дужности, пољопривредници због неисплаћених рата субвенционисаних кредита.
По траженим износима ипак су предњачиле тужбе којима су тражене одштете за убиства, махом из периода деведесетих година. Државни секретар напомиње да је Министарство правде у више наврата склопило споразуме са оштећенима поводом одштетних захтева, што би убудуће требало да постане пракса.
Тако је током прошле године оштећенима исплаћено више од 25 милиона динара због неоснованог притвора, међу којима је генерал ЈНА Влада Трифуновић.
Нагодбом је до одштете раније дошла породица убијеног Ивана Стамболића, којој је исплаћен износ од 25 милиона динара, пошто је правоснажној пресуди утврђено да је Стамболић убијен по наређењу бившег председника СРЈ Слободана Милошевића, а да су убиство извршили припадници Државне безбедности.
Нагодба за исти износ склопљена је и са четири породице настрадалих у покушају атентата на лидера СПО Вука Драшковића на Ибарској магистрали 1999. године, пошто је правоснажном пресудом такође утврђено да су у убиство били умешани припадници ДБ-а.
Драшковићу је исплаћено укупно шест милиона динара, како због Ибарске магистрале, тако и због покушаја атентата у Будви 2000, за који су такође правоснажно осуђени припадници ДБ-а.
Новинару Жељку Бодрожићу је, према споразуму са Министарством правде исплаћено 800.000 динара, док је четворици малолетника, оштећених у "случају владике Пахомија" исплаћено по миллион динара, иако владика није осуђен, јер је случај застарео.
Из државног буџета исплаћено је и 900.000 долара америчком држављанину Брајану Штајнхауеру коме је Миладин Ковачевић нанео тешке телесне повреде у тучи у Бостону, а потом су му српске дипломате помогле да напусти САД.
Министарка правде Снежана Маловић недавно је најавила да ће држава покушати да се нагоди и са породицом Бриса Татона, који је на смрт претучен у центру Београда 2009. године.
Радио-телевизија Србије – 4. март 2012. 12:39
Породици Ивана Стамболића 250.000 евра одштете
Држава Србија исплатила је породици бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболић одштету од 250.000 евра, за претрпљене душевне боли због свирепог убиства Стамболића, изјавио је данас Државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен.
Истичући да одлука о накнади почива на судској пресуди, он је објаснио да је убиство Стамболића велики преседан, јер је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић наложио убиство бившег председника користећи Државну безбедност и припаднике Јединице за специјалне операције.
"Ово је потврђено и правоснажном судском пресудом", подсетио је Хомен и напоменуо да је "неко је у име државе Србије починио злочин и да држава мора да надокнади штету".
Према његовим речима, Стамболић је политичка жртва и ликвидиран је са циљем да му се никада не нађе гроб, а тако би и било, оценио је државни секретар, да није спроведена акција "Сабља" 2003. године.
"Став Министарства правде био је да је срамота да се води спор за надокнаду штете када је у питању такав преседан", навео је државни секретар и указао да је пре потписивања Споразума прибављено и мишљење јавног правобраниоца, који је проценио да је износ од 250.000 евра реална вредност, која би иначе припала породици Стамболић у судском поступку.
Државни секретар је оценио да је износ који је држава исплатила породици Стамболић мали и недовољан да надокнади све оно што је породица Стамболић преживела, указујући да би у свету тај износ био вишемилионски.
Подршку решавању тог проблема дао је и премијер Србије Мирко Цветковић, додао је Хомен, после чега је Влада донела одлуку о исплати.
Хомен је подсетио да је Специјални суд у Београду 2005. године изрекао пресуду Стамболићевим убицама у којој је закључио да је комадант ЈСО Милорад Улемек Легија по налогу Милошевића, издао наређење припадницима своје криминалне групе да убију Вука Драшковића и отму и убију Ивана Стамболића".
Ову пресуду је две године касније потврдио и Врховни суд Србије. Стамболић је отет и убијен 25. августа 2000., када је последњи пут је виђен како џогира на трим стази београдског парка Кошутњак.
Суд је касније утврдио да су га отели припадници ЈСО Бранко Берчек и Ненад Шаре, уз образложење да га воде на информативни разговор, а одвезли на Фрушку Гору.
Берчек је с леђа, из пиштоља "берета", испалио два метка Стамболићу у потиљак, затим су га убацили у јаму, посули кречом, полили водом и закопали, а преко хумке ставили пањ.
Стамболићеви посмртни остаци пронађени су 27. марта 2003. у оквиру полицијске акције "Сабља".
Тањуг | 13. 03. 2010.
Држава Вуку исплаћује 190.000 евра
Лидеру Српског покрета обнове Вуку Драшковићу држава Србија је почела да исплаћује 19 милиона динара, што је око 190.000 евра, на име одштете због покушаја убиства у Будви и на Ибарској магистрали, објавио је "Ало!". Драшковић је првобитно тражио три пута већу суму, али се нагодио са државом.
Тај новац ће му бити исплаћен у неколико рата из трезора Народне банке Србије. Саговорник "Алоа" из Трезора тврди да је исплата већ почела. То, иначе, није једини новац који је држава морала да исплати председнику СПО.
"Пре тога, Драшковић је добио пет милиона динара пошто је тужио Србију због прислушних уређаја који су пронађени у његовој кући", наводи извор "Алоа".
Вук Драшковић јуче није био доступан за коментар, а у седишту СПО-а је речено да ће му порука новинара бити пренета, али се лидер те странке није јавио. Вукова супруга Даница Драшковић одбила је да одговара на новинарска питања. "Нећу да говорим. Нећу", одговорила је и одмах прекинула везу.
Већ исплаћено више од милион евра!
Породицама Веселина Бошковића, Звонка Осмајлића, Вучка Ракочевића и Драгана Вушуровића, који су страдали у покушају атентатата на Драшковића на Ибраској магистрали, држава је до сада исплатила по 250.000 евра. Исто толико је добила и породица Вука Стамболића, који је убијен 25. августа 2000. године. Због неоснованог боравка у притвору, генерал Владо Трифуновић добио је 6,2 милиона динара, а његови сарадници, пуковници ЈНА у пензији Берислав Попов и Сретен Радушки, по 4,2 милиона динара.
вести-онлине Уторак 29.11.2011
Породица Бриса Татона тражи 300.000 евра одштете од државе Србије, јер ништа није учинила да спречи убиство
БЕОГРАД - У Вишем суду у Београду данас је одржано припремно рочиште по тужби породице убијеног француског навијача Бриса Татона, која тражи одштету од државе Србије од 300.000 евра. Родитељи и сестра убијеног Татона траже по 80.000 за душевну бол и још по 20.000 за претрпљени страх.
 |
| Алан и Сузан Татон, Брисови родитељи |
- У извештају МУП-а се наводи да је на Теразијама било огромно обезбеђење. Међутим, хулигани који су напали француске навијаче, скупљали су се баш у парку испред Теразија. Нападнути Французи били су у хотелу у Призренској, на 20 до 30 метара од места где су се скупљали хилигани, који су слали свог емисара у хотел да види да ли су ту навијачи ФК Тулуза тамо - рекао је Ружић и додао да је из овог очито да полиција није радила добро.
Он је напоменуо да држава покушава да оспори туижбу тврдећи да може да буде одговорна само за случајеве штете од терорстичћких аката, али то правно није тачно, јер се у овом случају ради о организованиј групи хулигана што се види и из правоснажне пресуде за убиство Татона.
- На снимцима са места убиства види се и да је полиција била тамо само неклолико минута пре трагедије - рекао је Ружић.
Он је предложио да се тзв. међупресудом утврди да ли има основа за жалбу, јер то заступник државе оспорава. Да би се поступак убрзао, предложио је да се родитељи и сестра Татона због слабијег имовног стања не позивају на суђење, већ само ако суд оцени да је неопходно да се саслушају.
Заступница државе: Убиство Татона није исто што и тероризам
 |
| Брис Татон |
Она није могла да одговори на бројна питања судије Јелене Килибарде: колика је била процена МУП-а Србије да ће доћи навијача из Француске, да ли је успостављен контакт са француском полицијом и ФК Тулузом...
Судија Килибарда је рекла да суду још нису достављени и неки писани докази на које се позива држава у одговору на тужбу. Заступница државе рекла је да ће предложити да се саслуша командир полиције који је био одговоран за акције МУП-а.
Она је рекла да је полиција сигурно опратила навијачке групе и да ће о томе доставити извештај суду.
Правобранилац Манговић се сложила да нема потребе да се врши психијатријско вештачење родитеља јер се ради о смрти лица.
Наставак припремног рочишта заказан је за 30. јануар 2012.
Хулигани осуђени на казне од четири до 15 година
Брис Татон је претучен у центру Београда на Обилићевом венцу 17. септембра 2009, непосредно пред фудбалску утакмицу Партизан - Тулуз, коју је као навијач француског тима дошао да прати.
Од повреда задобијених у тучи преминуо је 12 дана касније у Клиничком центру Србије.
Због тог злочина су хулигани, махом навијачи Партизана, осуђени на казне затвора од четири до 15 година.
Блиц 10. 10. 2012.
"Дан Ветерана - Видовдан"
Нема коментара:
Постави коментар