понедељак, 22. јануар 2018.

Бугарски добровољац о Генералу Лазаревићу 1999

Лазаревића сам упознао лично, 24. Марта 1999. године у Приштини.

Ипричао сам му зашто сам дошао на Косово и Метохију, и када је чуо за мога брата Евгенија Василева, иначе добровољца који је положио главу за Републику Српску, рекао је да смо дали превише и није потребно да изгубим и свој живот. Хтео је да ме врати кући, али је видео да нећу да се вратим.

Тада је рекао да размислим и дао ми је једну ноћ за размишљање, да ли да останем или да се вратим у Софију. Рекао ми је, боље да се вратиш, није потребно да твоја мајка плаче и за тобом. Другог дана су ме питали за моју одлуку и да кажу Генералу шта сам одлучио. Ја сам рекао да остајем и да ме испрате тамо где су најтеже борбе.

Нажалост одлука Генерала Лазаревића је била да ме пошаље у околину Приштине, што је и учињено. Нигде није било безбедно на Космету. Може да се каже да је тамо било лакше него на граници. Нажалост имали смо погинуле у нашој јединици од напада терориста. Слободно могу да кажем да је Генерал Лазаревић спасио мој живот, када ме није послао у тешке борбе. Изузетан и поштен човек коме је било жао за мене и мог брата. Иначе сам се пријавио као добровољац још крајем 1998. у Призрену, али тада још нису скупљали добровољце и није било јасно шта следи.

 За блогер дан ветерана, Александар Љубенов Василев

"Дан Ветерана - Видовдан"

2 коментара:

  1. Марија Шипетић22. јануар 2018. 23:16

    Да ли је Александар Василев у сродству са стоматологом Василев који живи и ради у Чачку,а иначе је Бугарског порекла?

    ОдговориИзбриши