ЗЛОЧИН ШИПТАРСКИХ ТЕРОРИСА НАД СРПСКОМ ДЕЦОМ У СЕЛУ ГОРАЖДЕВАЦ КОД ПЕЋИ КОЈИ СЕ ДОГОДИО У 13 ЧАСОВА И 20 МИНУТА 13.08.2003.
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
НА СЕДМОГОДИШЊИЦУ ЗЛОЧИНА - архива 2010.
Помен убијеним српским дечацима у Гораждевцу
Село Гораждевац код Пећи данас обележава седму годишњицу терористичког напада албанских екстремиста у којем су на обали реке Бистрице, на купању убијена два српска дечака, а рањено још четворо младих. Богдан Букумирић из Гораждевца код Пећи, који је пре седам година преживео напад албанских терориста позвао је данас државне органе у Србији да предузму све кораке како би међународне снаге на Косову и Метохији разоткриле починиоце тог злочина.
 |
| Река Бистрица после напада албанских терориста |
"Жао ми је што за седам година међународна заједница ништа није предузела да се открију починиоци. У више наврата сам писао њеним представницима на Косову и Метохији и увек их исто питао - да ли је нешто предузето, али у сваком одговору су само изражавали жаљење због трагедије и да конкретних резултата нема", рекао је Букумирић Тањугу.
Он је додао да је одустао од писања представницима међународних снага, јер сматра да је то узалудно, али не и од тужбе Међународном суду правде у Стразбуру.
"Сматрам да би требало да тужим међународну заједницу на Косову и Метохији, која ме није заштитила у складу са Резолуцијом 1244. Њихове снаге су дужне да заштите сваког грађанина. Нисам одустао од тужбе, јер међународне снаге нису урадиле ништа да открију починиоце", рекао је Букумирић.
Помен је у Цркви рођења Пресвете Богородице у Гораждевцу служио владика липљански Теодосије који је рекао да је данас, седам година после тог убиства, свима теже јер су злочинци и даље на слободи.
"Сећајући се на дан пре седам година када су терористи и зликовцу пуцали на децу која су се купала на Бистрици само зато што су српска деца, и само зато су што са родитељима остала да живе на својим огњиштима, наше срце је тужно јер то је велики бол, како за родитље Ивана и Панте, тако и за цео наш народ", рекао је владика.
"Спремни смо да поред свих недаћа и опасности кроз које пролазимо свима кажемо да су наши корени дубоко овде и да нас веторви неће одувати са ових простора", поручио је владика.
Отац убијеног Панте Дакића, Милисав, рекао је да седам година након убиства полако престаје да верује у правду јер ништа није урађено и поред свих обећања да ће убице бити нађене.
У оружаном нападу који се догодио 13. августа 2003. године поред Ивана Јововића (19) и Панте Дакића (12) који су убијени, тешко су рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).
Еулекс је јуче саопштио да се приводи крају истрага коју је та мисија ЕУ по доласку у Покрајину преузела од УНМИК-а, али да нико није осумњичен.
Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић изјавио је јуче да је после седам година од убиства деце крајње време да неко почне да расветљава тај гнусни злочин.
 |
| Владика Артемије на гробу Ивана Јововића |
Тог летњег дана, 13. августа 2003., око 100 дечака и девојчица из српске енклаве Гораждевац у Метохији било је на обали реке Бистрице купајући се и расхлађуући за време летњег распуста. Из правца албанског села Захач терористи су на њих испалили 90 метака и на лицу места убили Ивана Јововића, док је Пантелија Дакић преминуо у пећкој болници.
Тешко рањен Марко Богићевић тада је пребачен у болницу на северу Косовске Митровице где је хитно оперисан. Метак му је покидао ткиво изнад кука и потпуно одузео десну ногу, тако да се и данас отежано креће. Најтеже рањен Богдан Букумирић задобио је седам прострелних рана, док му је један метак окрзнуо чланак леве ноге.
 |
| За длаку се извукао: Богдан Букумировић |
"У пећкој болници лежао сам у соби где је био смештен и покојни Панта Дакић. Његов отац држао је и мене и њега за руку. Пацијенти Шиптари су се веселили - добацивали су: 'Хоћете Косово - ето вам Косово'", сећа се Букумирић.
Захваљујући упорности докторке Милене Цветковић, која је по палцу десне ноге препознала да даје знакове живота и преузела личну одговорност за његов живот, Букумирић је пребачен на ВМА у Београд, али са великим закашњењем и због тога се његово стање искомпликовало, а живот "висио о концу" - у коми је био шест дана и преживео четири тешке операције.
"Након свега, моје здравствено стање иде на боље, опорављам се и, иако имам тешкоће у функционисању леве руке и ноге, могу да их употребљавам", објаснио је Букумирић (22), који живи у Београду и у октобру треба да почне студије спортског менаџмента, захваљујући стипендији БК Универзитета.
 |
| Крст за 12-годишњег Панта |
Представници Србије и Црне Горе затражили су одмах ванредну седницу Савета безбедности УН, а сахрани убијених дечака у Гораждевцу присуствовали су тада премијер Србије Зоран Живковић и потпредседник владе Небојша Човић.
Упркос томе, албански терористи су 17. августа поново пуцали на петоро српске деце у центру Гораждевца, али, срећом, нико није страдао.
Комесар УНМИК полиције Штефан Фелер изјавио је после злочина да ће "преврнути сваки комад земље како би пронашао убице деце". Током прве истраге претресено је 100 кућа на подручју Гораждевца, а 75 особа испитано је у вези са нападом. И поред награде од милион евра, коју је расписао УНМИК за проналазак убица, оптужница још није подигнута.
Неразјашњени злочини над Србима
Злочин у Гораждевцу није једини који су Албанци извршили над српским становништвом од 1999. године, а који је до данас остао неразјашњен.
2. јул 2010. - У Бошњачкој махали у Косовској Митровици непознате особе бациле су бомбу на групу грађана, Срба који су мирно протествовали због најаве отварања Канцеларије за цивилне услуге привремене албанске владе. Тада је погинуо доктор Месуд Џековић, док је једанаест особа лакше или теже рањено. Кривци се још нису нашли пред лицем правде.
Нема коментара:
Постави коментар