субота, 8. децембар 2012.

Ни леба, ни с` леба

ИМА ЛИ У ОВОЈ ЗЕМЉИ "ЉУДИ"???

Зоран Поповић - Шиљан из Чачка, прича своју причу...

Више од шест година је без струје, без икакве и ичије помоћи, без редовних оброка, без здравствене заштите, сам у својој муци, угрожен...

Волео би, када би му неко помогао, барем да му се укључи струја...




четвртак, 6. децембар 2012.

Часно у рат – још часније из њега!


"Војници! Борци!

Дошао је час да извршите обавезу коју сте добровољно преузели. Српски народ ће памтити да сте му дошли у помоћ кад му је било најтеже. Зато, немојте га изневерити. Част човека је највеће благо којим је обдарен. Немојте је укаљати. Као што сада гледамо једни друге у очи, тако треба и да остане до века.

Не дајте да падне љага на вас, на јединицу у којој се будете борили, на ваше потомке, на народ који из свег срца верује у вас!

Часно у рат – још часније из њега!

Чувајте животе своје и својих другова!

Вратите се из рата живи, здрави и овенчани славом!

Бити добровољац у праведној борби за правду и право је најузвишенија ствар на свету.

Српски народ и сав слободољубиви свет гледа у вас с поносом.

Срећно!"

(пуковник Милан В. Петковић, командир 3. чете за обуку страних добровољаца батаљона за обуку добровољаца ВЈ у рату у пролеће 1999.године, контингенту добровољаца који су распоређени у 125. моторизовану бригаду - касније одликовану Орденом народног хероја)

среда, 5. децембар 2012.

Помама за ратним дневницама

Помама за ратним дневницама

Извор: Тањуг

Јагодина -- Међу запосленима у предузећима и установама Јагодине влада права грозница за ратним дневницама из 1999. године. Међутим, нико не зна ко је акцију покренуо.


За око 20 дана, у Јагодини је "захтев предало 2.560 људи", изјавио је данас Тањугу члан Управног одбора Удружења ратних ветерана 1990-1999.година из Јагодине Димитрије Саматовић.

Последњи су захтеве предали запослени у Општој болници и Дому здравља у Јагодини, а Саматовић истиче да акцију траже запослени у Индустрији каблова, где је запослено преко 2.000 радника и Трговачком предузећу "Морава". Ни радници, који ових дана потписују "пуномоћје" адвокату Срђану Б. Алексићу из Ниша и још деветорици адвоката, који "могу да га замењују", не верују да ће од тога нешто бити. Они који кажу да захтев нису потписали, изјавили су Тањугу да јесу радили у време агресије НАТО, али су за то примали плату, а биле су им плаћене и остале обавезе: топли оброк, регрес, упалћени доприноси... Саматовић истиче да још нема Закона о исплати, "да је у процедури", али да је "адвокат који ће заступати Јагодинце по овом питању, добио позитивну пресуду Европског суда у Стразбуру за око 8.500 Нишлија". Он такође тврди да су многи у току рата примали дневнице, међу којима је и он сам, који је у то време био официр, и зато постоје платни спискови.
Саматовић истиче да предност имају "лица која су била под оружјем, војници, полицајци, мобилисани"... Уз захтев за ратне дневнице, Уговор о заступању и пуномоћје адвокату, потписује се и "Приступница Српски ветеран", уз коју иде и чланарина од 400 динара одмах. То је једино извесна добит за Удружење. Саматовић истиче да "чланарина није обавезна" али да се њоме финансирају активности око спровођења акције и људи који су у њу укључени.

СРПСКА СРАМОТА: Мајка војника мора да врати одштету за мртвог сина!

СРПСКА СРАМОТА: Мајка војника мора да врати одштету за мртвог сина!

Анђа Костић мора Војсци Србије да врати милион динара због тога што је њен супруг, иначе правни наследник одштете, у међувремену погинуо. Костићи су сина изгубили 2004. у лесковачкој касарни, под неразјашњеним околностима.


Мајка војника Драгана Костића, који је погинуо током служења војног рока у лесковачкој касарни Јабланица 2004. године, Анђа Костић мора Војсци Србије да врати 1.000.000 динара одштете коју је добила због неразјашњене смрти сина!

Анђа је сина у војску испратила 2004. године, а враћен јој је у мртвачком сандуку. Он је погинуо под још увек неразјашњеним околностима 27. августа 2004. године у касарни Јабланица у Лесковцу.

Одлуком Апелационог суда у Нишу од 13. новембра 2010. године, породици Костић исплаћено је 800.000 динара за претрпљене душевне болове (на шта је обрачуната затезна камата) и 112.666 динара на име судских трошкова.

Министарство одбране жалило се 10. феруара 2011. године да мајка Анђа Костић нема право на надокнаду штете јер је њу затражио отац Милијан.

Разлог за овако нечувену одлуку судије је тај што је војников отац Милијан погинуо у саобраћајној несрећи, а мајка Анђа није правни наследник. Она сада, према решењу судије Првог основног суда у Београду Иване Мијачић, мора да врати око мили0н динара које јој је држава исплатила због још неразјашњене смрти сина.

У жалби је наведено да је Милијан погинуо у саобраћајној несреће 15. маја 2010. године на Златибору, да је одштета исплаћена након тога и да мајка на њу нема никакво право јер није правни наследник одштете, која је констатована у пресуди Апелационог суда у Нишу. Суд у Београду усвојио је жалбу и донео решење којим мајка нема право на одштету.

Након ове одлуке, Анђа Костић каже да је изгубила веру у судове у Србији.

- Новац ми ништа не значи. Не може да ми врати мог сина. Моје дете је убијено, а ми то не можемо да докажемо у Србији. Зато се уздам да ће суд у Стразбуру, где је мој покојни муж још 2007. године покренуо поступак, одлучити у нашу корист – рекла је неутешна мајка за дневни лист “Блиц”.

Авокат Костићевих Предраг Савић каже да захтев војске “копа по ранама” измучене и понижене породице.

- Тај поступак је правни скандал – каже Савић.

(М. С. / Извор: Блиц)

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ ВОЈНИКА - РАТНИКА

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ ВОЈНИКА - РАТНИКА, УБИЈЕНИХ НА БРАНИКУ ВЕРЕ И ОТАЧАСТВА


Непобедиви, недостижни и силини у боју Господе Боже наш! Ти си по неиспитљивим судовима Твојим послао анђела смрти ономе у скровишту његовом, ономе на селу, ономе на мору, ратнику на бојном пољу, који је узет оружјем које бљује страшну и смртоносну силу, која разара тела, кида удове, разлама кости ратника; верујем, да по Твоме Господе премудром надзору, такву смрт примају заштитници вере и отачаства.

Молим Те Преблаги Господе помени у Царству Твоме православне војнике на бојишту убијене и прими их у небесни посед Твој као мученике изранављене, окрвављене својом крвљу, који су пострадали за Свету Цркву Твоју и за Отачаство, како си Ти благословио по доброти Својој.
Молим ти се прими све војнике отишле к Теби у заједницу са војницима Небеских сила, прими их милошћу Твојом јер су пали на бојишту за слободу земље Српске од јарма неверника, као заштитнике Вере Православне од нерпијатеља, који су бранили Отаџбину у тешким годинама од бројиних иноплеменика.
Помени Господе и све који се добрим подвигом подвизаваху од давнина чувајући Апостолско Православље, за освећену и Тобом изабрану земљу Српску, од непријатеља Крста и Православља који доношаху и огањ и мач.
Прими у миру душе слугу Твојих (ИМЕНА) који су ратовали за благостање наше, за мир и покој наш, и подари им вечни покој, као онима који спасише градове и заштитише собом Отаџбину, и помилуј пале у боју православне војнике, Твојим милосрђем, опрости им сва сагрешења која учинише у животу речју, делом у знању и незнању.
Погледај милосрђем Твојим, о Премилосрдни Господе, на њихове ране, мучења, јауке и страдања, и све им то урачунај у подвиг добри и Теби благоугодан; прими их милошћу Твојом зарад љутих скорби и тегоба које поднеше у оскудицама, тескобама, у труду и неспавању, глади и жеђи, изнуреност и изнемоглост претрпевши, бејући сматрани као овце за клање.
Молим Те Господе нека се ране њихове као мелеми и јелеј излију на греховне ране њихове.
Погледај с небеса Боже, и види сузе сиротих који су остали без очева својих, и прими милостиво за њих молитве синова и кћери њихових; услиши молитвене уздахе очева и мајки, који остадоше без чеда својих; услиши све милостиви Господе неутешне удовице, које остадоше без својих мужева; браћу и сестре који плачу за својим ближњим, и помени мужеве убијене у пуној снази и цвету младости, као и старце у сили духа и мужества; погледај на скорби нашег срца, види тугу нашу и смилуј се Преблаги онима који Ти се моле Господе!
Ти си отргнуо од нас ближње наше, но не лиши нас Твоје милости: услиши молитву нашу и милостиво прими оне који одоше к Теби од нас увек помињане слуге Твоје (ИМЕНА); уведи их у посед Твој, као добре војнике који су положили живот свој за Веру и Отаџбину на бојном пољу; прими их у заједницу изабраних Твојих, који су ти послужили вером и правдом, и упокој их у Царству Твоме, као мученике који отидоше к Теби изранављени, окрвављени и у страшним мукама предадоше душу своју; настани у светом граду Твоме све оне које увек помињемо, слуге Твоје (ИМЕНА), као војнике добре који се храбро понеше у страшним борбама; обуци их тамо у светлу и чисту одећу, јер су већ овде убелили ризе своје крвљу својом, и венаца мученичких се удостојили; приброј и њих учесницима у торжеству и слави победника, који су ратовали под знамењем Крста Твога са светом, плоти и ђаволом; уведи их у заједницу са славним страстотерпцима, добропобедним мученицима, праведницима и свима светима Твојим. Амин.

уторак, 4. децембар 2012.

БИРАЈТЕ СРБИ!!!

"Бирајте, Срби, живот или смрт; част или срамоту; светлост или таму; правду или неправду; Бога или ђавола бирајте! Бирајте или Христа или Барабу. Од тог избора зависила вам је сва ваша прошлост. Од тога зависиће и сва ваша будућност."

Свети Владика Николај Велимировић.


Песма Србима

Куд гођ Срби ходили
Па се Богу молили
Свуд су добро стизали
И с песмом се враћали.

Кад се нису молили
Са пута су сходили
И дуго су лутали
И с плачем се враћали.

Што гођ Срби творили
Па се Богу молили
Свуд су срећни бивали
И сложно су певали.

Кад се нису молили
Вратове су ломили
Па су горко плакали
Душмани се смејали.

Кад су Срби зборили
Па се Богу молили
Братски су се сложили
Браћом су се словили.

Кад се нису молили
Зле су речи зборили
Зборисали с лупњавом
Враћали се с кукњавом.

Помолимо се браћо и ми
Да се Срби сложе сви
Куд ходили ходили
Што творили творили

Што зборили зборили
Да би Бога молили
Да их Бог благослови
Својом децом ослови.

Свети Владика Николај Велимировић.

Ратни ветеран убио оца, па пресудио и себи - архива 16. 01. 2012.

Вишегодишња небрига о ратним ветеранима од стране државе и институција, доводи до најгорих могућих последица...


Ратни ветеран убио оца, па пресудио и себи - архива 16. 01. 2012.

Извор: Блиц онлине - црна хроника | 16. 01. 2012.

НОВА ВАРОШ - Желимир Матовић (50) радник из Бистрице код Нове Вароши убио је ловачким карабином оца Андрију Матовића (82), а одмах затим истим оружјем извршио и самоубиство. Породична трагедија каква се не памти у овом крају одиграла се у недељу око 17 сати испред породичне куће Матовића у засеоку Соколова.


Након што су му син и ћерка формирали породице и одселили, Желимир је у породичном дому у Соколови живео са супругом и родитељима.

- Мотив убиства и самоубиства за сада није познат. Од повреда које је задобио Андрија је издахнуо на лицу места, а одмах након што је убио оца Желимир је истим оружјем извршио и самоубиство. Истрага о овој породичној трагедији је у току, а више детаља биће познато наредних дана - каже Раденко Зечевић, истражни судија Вишег суда у Ужицу.

Беживотна тела оца и сина на утабаној пртини која води од породичне куће до оближњег амбара прва је пронашла Желимирова супруга и у помоћ позвала комшије. У тренутку трагедије она је према њиховим речима у стаји намиривала стоку, а од пуцња из карабина у први мах је помислила да су петарде.

Према речима комшија и рођака породице Матовић, Желимир се пре пар година жалио на несаницу и ноћне море и то је све веома тешко подносио.

Желимир је 1999. године био мобилисан и према њиховим претпоставкама вероватно је током дана проведених у униформи доживео тежак стрес који је на њега оставио последице.

- Тада је ишао код лекара, али му је после извесног времена било много боље. Недавно је, међутим, опет почео да се жали на несаницу, да се не осећа добро и да има страшне ноћне море. Баш данас је треба да опет иде код лекара - каже један Желимирових најближих рођака.

Бринуо о непокретној мајци

- Желимир је био душа од човека, вредан и спреман свакоме да помогне, а предњачио је и у сеоским акцијама. Мада је свакодневно путовао у Нову Варош на посао, то му није сметало да на време уради све на имању и брине о старој и непокретној мајци и да на сваки позив, без пуно размишљања, притекне у помоћ комшијама. Никада није користио алкохол, сем на весељима или неким другим сеоским обичајима, када је знао да попије тек по пола чаше црног вина. Недавно је добио и унучиће близанце и због њих је, како је често говорио, тек добио вољу да ствара и живи - кажу комшије породице Матовић.